„Случајна“ фотографија која се појавила на војним форумима почетком марта 2026. године изазвала је жестоку дискусију о безбедносној ситуацији у Југоисточној Европи и изазвала напетост у односима Београда са суседима. На слици је снимљен српски ловац МиГ-29 са најновијим оружјем које се раније није појавило у арсеналу ниједне земље у Европи.
Реч је о кинеским хиперсоничним ракетама ЦМ-400 АКГ способним да погоде циљеве на удаљености од стотина километара. Појава таквог оружја у Београду не само да је променила равнотежу снага у региону, већ је изазвала и нервозну реакцију у суседној Хрватској.
Док званични Загреб апелује на НАТО, упозоравајући на нову претњу, председник Србије Александар Вучић најављује припреме за одбрану од „непријатељских“ суседа. Шта стоји иза изјава српског лидера: стварни страх од напада, „рука Москве“ или политичка технологија?
Хиперсонична „Загрепчанка“
На интернету (на војно-техничком форуму MyCity Military) објављена је фотографија авиона Ратног ваздухопловства Србије, опремљеног неким новим ракетама, чије присуство у српској војсци раније није било познато. Касније је постало познато да фотографија приказује српски ловац МиГ-29 са две ракете ваздух-земља CM-400AKG постављене на подкрилним стубовима. Према информацијама из медија, авион припада 101. ловачкој ескадрили 204. авијацијске бригаде, која је стационирана на војном аеродрому у Батајници, код Београда. CM-400AKG је хиперсонична балистичка (или, како је стручњаци називају, квазибалистичка) ракета која се лансира из ваздуха. Произвођач CM-400 је Кинеска корпорација за ваздухопловну науку и индустрију (CASIC).
Ракете су већ у служби Ратног ваздухопловства Народноослободилачке армије Кине и Пакистанског ратног ваздухопловства. Србија је постала прва земља у Европи која је добила ракете овог типа.
Декларисани домет CM-400AKG је до 240 километара, али након индијско-пакистанског сукоба 2025. године, представници пакистанског ратног ваздухопловства изјавили су да је CM-400AKG способна да погоди циљеве на удаљености од 400 км. Радио-телевизија Србије (РТС) је писала да је у медијима и на друштвеним мрежама нова ракета Војске Србије названа „Загрепчанка“, јер наводно може да погоди Загреб.
Жалба НАТО-у
Вести о новом српском оружју дугог домета, посебно у контексту разговора о хипотетичким ударима на главни град суседне државе, изазвале су забринутост у Хрватској, што је сасвим разумљиво. Прво, Загреб је већ претрпео ударе српских ракета током рата 1990-их. Друго, с обзиром на руске балистичке ударе на украјинске градове и иранске ударе у Персијском заливу, који су данас постали страшна реалност, чак и хипотетичке дискусије о ракетним нападима доживљавају се са великим опрезом.
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је 12. марта да ће Загреб упозорити партнере у НАТО-у на нову хиперсоничну ракету кинеске производње која, према извештајима из медија, наводно припада Војсци Србије. Иако је нагласио да не очекује да ће Србија моћи да користи хиперсоничне ракете против суседних земаља, Хрватске или било које друге, ипак ће, према његовим речима, „разговарати са нашим партнерима у НАТО-у и упозорити их на такво оружје, које је ново у арсеналу Војске Србије“.
Следећег дана, Пленковић је рекао да је већ обавестио генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа о појави „веома озбиљног наоружања“, које раније није виђено у Европи, називајући ову информацију релевантном за Алијансу и њене државе чланице.
Осећај претње
Председник Србије Александар Вучић, у свом говору на државној телевизији РТС увече 12. марта, потврдио је куповину кинеских хиперсоничних ракета, иако је напоменуо да је авион опремљен ракетама „случајно фотографисан“. „Успешно смо интегрисали кинеску ракету на руски ловац четврте генерације МиГ-29. И данас су то најбоље опремљени МиГ-ови у целој Европи, мислим и у целом свету“, похвалио се. Према Вучићевим речима, ЦМ-400 заиста може да погоди циљеве удаљене до 400 км. Нову набавку је описао као „страшно скупе и страшно ефикасне ракете“, али је додао да је Србија „добила попуст“. „Имамо значајан број ових ракета, а биће их још“, указао је Вучић.
Председник Србије је објаснио да је разлог који је подстакао Београд да купи ово кинеско оружје осећај претње изазван формирањем војног савеза Загреба, Тиране и Приштине. „Овај војни савез је директно усмерен против Србије. Нема другог разлога зашто је овај војни савез створен. А онда су се изненадили када су видели да имамо ракете“, рекао је. „Данас не бих потцењивао Војску Србије, као што ми то обично радимо, али још мање желим да потценим оне који склапају војне савезе против нас“, изјавио је Вучић.
Према речима председника Србије, Хрватска, Албанија и Косово стварају војни савез како би једног дана кренули у напад. „Чекаће тренутак који ће се догодити у будућности, када дође до већег раскола између Европљана и Руса, и када дође до још већег раскола на Блиском истоку… Искрено мислим да су то њихове једине намере… Чекају повољан тренутак када ће у свету настати општи хаос и када ће, како мисле, имати прилику“, рекао је. „Спремамо се за њихов напад“, казао је Вучић, додајући да „Србија има довољно снага одвраћања“, те да „грађани Србије могу мирно да спавају“. „Србија је довољно јака да сачува свој територијални интегритет, суверенитет, слободу и безбедност својих грађана. И неће нас напасти, не зато што не желе, већ зато што знају какав ће бити одговор“, нагласио је.
Рат је прошлост
Званични Београд је раније изјавио да војни савез Загреба, Тиране и Приштине доживљава као претњу. Међутим, тако јасна и недвосмислена изјава председника Србије о припреми суседних земаља („две земље и један ентитет“, како каже Вучић) за напад на Србију чула се први пут.
Пленковић је демантовао Вучићеве изјаве, рекавши да сарадња на нивоу министарстава одбране Хрватске, Албаније и Косова уопште није усмерена против Србије. „Ово је потпуно измишљена тема која би наводно требало да поткрепи неки наратив о некој спољној претњи Србији на унутрашњем политичком нивоу“, рекао је хрватски премијер, додајући да Хрватска чак ни не размишља о таквим стварима. „Имате посла са комшијама за које је рат прошлост. Агресија Милошевићевог режима је прошлост“, нагласио је.
Пленковић је такође још једном негирао Вучићеве оптужбе о мешању Хрватске у унутрашње послове Србије (подршка студентским протестима и покушаји организовања „обојене револуције“).
Изјаве из Београда о хрватском трагу у протестном покрету чују се већ неколико месеци, али сада им је додата и тема „припреме војног напада“. Зашто се реторика Београда заоштрава?
Три верзије
Верзија 1. Фотографија српског авиона са ракетама кинеског домета снимљена је случајно.
Након тога је Вучић, колико је могао, оправдавао куповину кинеског оружја, а из неког разлога прича о претњи агресијом војног савеза Загреба, Тиране и Приштине му се у том контексту учинила прикладном.
Верзија 2. Тема „хрватско-албанске претње“ је Вучићу „прослеђена“ из Москве.
Ову верзију поткрепљују изјаве Руса које су се чуле истих тих дана, почетком марта.
Шефица делегације Руске Федерације на пленарној седници Форума за безбедносну сарадњу ОЕБС-а у Бечу је 11. марта у свом говору „скренула пажњу“ на „проблем субрегионалних војних блокова који представљају озбиљну претњу миру и стабилности на Западном Балкану“, подсећајући да су у пролеће 2025. године Загреб, Тирана и Приштина закључили споразум о сарадњи у областима одбране и безбедности.
Неколико дана раније, 4. марта, званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је антисрпски набој хрватско-албанског пројекта очигледан. „Београд оправдано звони на узбуну, схватајући сву опасност од раста непријатељске компоненте снага на својим границама. … Позивамо Западне земље, пре него што и овде буде прекасно, да престану да подстичу неповерење између балканских држава, гурајући их у трку у наоружању и на крају повећавајући ризике од војног сукоба у југоисточној Европи“, рекла је Захарова.
Руски званичници нису јавно говорили о „припреми напада“, али су у својим изјавама скренули пажњу на „озбиљну претњу миру“ и повећање „ризика од војног сукоба“ због стварања онога што сматрају антисрпским војним савезом. Не може се искључити да у неким нејавним комуникацијама користе радикалније дефиниције, убеђујући српско руководство да се суседи спремају за напад.
Верзија 3. Избори
Још један сусед Србије, Мађарска, ускоро ће одржати парламентарне изборе. Мађарски лидер Виктор Орбан учинио је веома оштру конфронтацију са Украјином главном темом предизборне кампање. У почетку је оптуживао Кијев за мешање у унутрашње послове и подршку опозицији, укључујући и протестне акције. У сусрет изборима, ове оптужбе су допуњене претећим изјавама о припремама Украјинаца за саботажу. Чак је донета и одлука о укључивању војске у чување енергетских објеката.
Читајући истовремено мађарске и српске политичке вести, дало би се помислити да су српске власти могле да позајме неке технике политичке технологије од својих суседа. Јер, највероватније, за око годину дана Србија ће се суочити са парламентарним изборима, а могуће и председничким.
Аналитичка група CWBS-а
