Република Косово уочи парламентарних избора – Орхан Чеку

Увод

Некада део социјалистичке федерације Југославије, Косово је од 2008. године независна држава коју је међународно признало више од 100 чланица УН. Стварање нове државе омогућено је након политичког процеса преговора, уз посредовање и одобрење УН, и последично уз Ахтисаријев план. Према овом плану, који су подржале САД и већина земаља ЕУ, представници Скупштине Косова су 17. фебруара 2008. године прогласили Косово независном и сувереном државом. Процесу дијалога је претходила међународна администрација Мисије Уједињених нација, позната као УНМИК. Постављени су темељи економског опоравка и изграђене демократске институције под покровитељством УНМИК-а и уз учешће политичких представника на Косову. Део ових дешавања била је изградња изборног система, заснованог на најбољим демократским праксама. Од 2001. године на Косову је одржано осам легалних изборних процеса. Као један од главних сегмената демократије, на Косову слободни парламентарни избори представљају димензију политичке зрелости различитих политичких партија и покрета у земљи. Парламентарни избори 9. фебруара за Републику Косово представљају важан политички замах, као процес који има велики значај за будућност земље и служи као континуирано настојање државе да јача демократију, њене институције и владавину права. Нова влада ће се суочити са низом изазова, који утичу на фундаменталне области државе и грађане земље, као што су: економски раст, владавина права, безбедност и процес дијалога са Србијом уз помоћ ЕУ, као и евроатлантске интеграције. Важан део интеграција биће чланство у међународним организацијама, као што су Савет Европе, Интерпол, па све до УН и НАТО, као и процес приближавања ЕУ. Нова влада ће се такође суочити са међународним притиском да постигне обавезујуће политичке споразуме са Србијом. Отворена питања са Србијом, сукоб у Украјини и настојања Русије да утиче на Западни Балкан важни су изазови којима се нова влада мора јасно бавити. Ова питања чине присуство НАТО-а на Косову неопходним.

Парламентарни избори 9. фебруара 2025.

Грађани Косова ће 9. фебруара кренути ка гласачким кутијама да бирају своје представнике у законодавној институцији – Скупштини Косова. С обзиром на динамику политичких дешавања последњих година, ови избори ће бити веома важни за будућност земље. Уочи парламентарних избора, Косово доживљава високу политичку динамику, са главним партијама које се упуштају у жестоку политичку конкуренцију како би придобиле подршку грађана. Централна изборна комисија (ЦИК) извршила је неопходне припреме за организацију ових избора. У том смислу, ЦИК је усвојио изборну листу грађана са правом гласа. Према подацима са ове листе, број грађана Косова са правом гласа у овом изборном процесу је 2.075.868. Према подацима ЦИК-а, број грађана са правом гласа на бирачким местима у Републици Косово је 1.970.944, док је број грађана који су се уписали да гласају ван Косова 104.924. Број регистрованих бирача ван земље одражава реалност косовског друштва, пошто је велики број грађана земље емигрирао у земље западне Европе. Са списка бирача који је одобрио ЦИК, уочена су неслагања између реалног броја становника и грађана са правом гласа. То је због чињенице да према прелиминарним подацима које је објавила Агенција за статистику Косова 2024. године, на Косову живи 1.586.659 становника. Несклад између бирачког списка грађана са правом гласа и опште популације у земљи утиче на рачунање тачног процента бирача на изборима. Према подацима ЦИК-а, на општим парламентарним изборима 2021. године са одобреног бирачког списка од 1.794.862 гласало је 903.379 бирача или 48,78 одсто. На парламентарним изборима 9. фебруара 2025. очекује се да ће гласати највише 800.000 бирача, што аутоматски смањује укупан проценат.

Током ових избора, очекује се да ће бити јака конкуренција између опозиционих партија ПДК, ЛДК, ААК+НИСМА да освоје гласове на уштрб главног политичког покрета у земљи, Покрета Самоопредељење (ЛВВ). Лидер покрета је Аљбин Курти, који је и актуелни премијер Косова. Ова партија је на последњим изборима (2021.) освојила 50,280 одсто, што је чини првом политичком странком у историји парламентарне демократије на Косову која је победила са више од 50 одсто подршке на изборима. Парламентарна већина коју предводи ЛВВ, први пут од проглашења независности, завршила је пуни четворогодишњи уставни мандат (2021-2025.). Главна политичка партија у земљи, Покрет Самоопредељење (ЛВВ), коју предводи харизматични лидер, актуелни премијер, Аљбин Курти, тежи новом мандату, фокусирајући се на реформе започете у земљи како би могли проширити суверенитет на целу територију Косова и ојачати органе безбедности и одбране и борбу против корупције. ЛВВ-у није била потребна владајућа коалиција са традиционалним опозиционим странкама на Косову. Влада је била у коалицији са посланицима невећинских мањина (Турци, Бошњаци, Роми, Ашкалије, Египћани и Горанци), којима је по Уставу загарантовано 10 места у Скупштини Косова. На изборима 9. фебруара, ЛВВ је представио слоган „С краја на крај“, двосмислену фразу која жели да покаже проширење суверенитета широм земље и нову победу са више од 50 одсто гласова.

С друге стране, Демократска партија Косова (ПДК), коју су основали бивши лидери ОВК 1999. године, а сада је води бивши реп певач Мемљи Краснићи, у настојању да реформише странку, покушава да поврати поверење бирачког тела нудећи алтернативе у економској и социјалној политици. ПДК је остварио највећи резултат 2007. године (34,3 одсто). Предводи га лидер политичке дирекције ОВК Хашим Тачији, који је водио владу у два мандата и изабран за председника земље током трећег мандата. Но, ПДК је део опозиције од 2019. године. Промене у њеном руководству и оптужбе за ратне злочине против бившег председника Тачија и председника Скупштине Кадрија Весељија, довеле су партију, која се поистовећује са ослободилачким ратом, у неповољну ситуацију. На изборима 2021. изашла је као друга највећа странка у земљи са 17,009 одсто гласова. Ова странка је на изборима 9. фебруара предложила бившег министра финансија и актуелног градоначелника Митровице, Бедрија Хамзу за премијера земље. Њихов слоган на овим изборима је „Боље“, у жељи покажу да ће под њиховом влашћу Косово бити боље.

Још једна важна партија која је прошла кроз политичку транзицију и успоне и падове јесте Демократски савез Косова (ЛДК). ЛДК, који је основан 1989. године као политички покрет у контексту промена које су се дешавале у бившој Југославији, поставио је темеље плуралистичке демократије на Косову 90-их година. Предвођен пацифистичким лидером Ибрахимом Руговом, ЛДК је до 2007. године био главна политичка снага у земљи. Након смрти председника Ругове 2006. године, ЛДК се поделио на две странке и изгубио значај који је некада имао. Под вођством садашњег лидера, Љумира Абдиџикуа, ЛДК промовише платформу усмерену на економски развој и европску интеграцију, премисе под утицајем његове десничарске оријентације. На изборима 2021. претрпео је највећи пад од свог оснивања, освојивши само 12,731 одсто гласова.

Важна партија у земљи је Алијанса за будућност Косова (ААК), коју је 2000. године основао један од познатих бивших лидера ОВК, Рамуш Харадинај. Лидер ААК-а Харадинај, са подршком од 7-11 одсто гласова, успео је да два пута буде изабран за премијера земље (2004-2005. у коалицији са бившим председником Руговом и 2017-2019. у коалицији са ПДК). За изборе који ће се одржати 9. фебруара 2025. године, ААК је формирала коалицију са Социјалдемократском иницијативом, коју предводи Фатмир Љимај, такође познати бивши командант ОВК. Лимај се одвојио од ПДК и основао сопствену политичку странку 2013. године. ААК и Социјалдемократска иницијатива постигли су коалициони споразум са Интелектуалним форумом Е30, политичком групом универзитетских професора у земљи, као и са Конзервативном партијом. Ова коалиција, кроз главни слоган „Право у НАТО”, има за циљ да, путем избора, повећа свој утицај у креирању политике на Косову, фокусирајући се на питања безбедности и регионалног развоја. Део политичке конкуренције је и „Коалиција за породицу“, која има за циљ да достигне изборни цензус од 5 одсто гласова, неопходан да постане парламентарна странка. Политички програм ове коалиције је служење традиционалним породичним вредностима.

С друге стране, странке мањинских заједница имају за циљ да заузму места загарантована Уставом. У том контексту, „Српска листа“ коју подржава званични Београд остаје главна политичка снага косовских Срба.

Политичко окружење и безбедносна ситуација

Током четворогодишње владавине ЛВВ-а, политичко окружење је постало прилично поларизовано услед напада опозиције на Владу и оптужби опозиције на рачун бивших владајућих партија. Током четворогодишње владавине ЛВВ је успео да елиминише паралелне српске структуре у северном делу Косова кроз добро организоване акције специјалних јединица Косовске полиције. Ово се сматра и највећим достигнућем током четворогодишњег мандата ове владе. Овакве поступке полиције у неким случајевима је критиковала међународна заједница, акредитована у земљи преко амбасадора Квинте (САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија). Ове земље и ЕУ захтевале су да се води конструктиван дијалог између Приштине и Београда о свим отвореним питањима и да се не предузимају једностране акције Владе Косова. С друге стране, Београд није показао спремност да примени Бриселски темељни споразум (27. фебруар 2023.) и Имплементациони анекс Споразума, познат као Охридски споразум (18. март 2023.). Владу су критиковали и бројни домаћи аналитичари и новинари због континуираног притиска на медије и правосудни систем. Куртијева влада није могла да утиче на привредни раст, али је на основу свог лево усмереног социјалног програма делила новчану помоћ различитим категоријама грађана (пензионерима, деци до 16 година и студентима).

Безбедносна ситуација на Косову остаје неизвесна, пре свега као резултат територијалних претензија Србије и финансирања паралелних структура на Косову од стране Србије. Терористички напад у селу Бањска (24. септембар 2023.) најбољи је доказ крхке ситуације са тенденцијом погоршања. Присуство НАТО-а у служби одржавања мира и безбедности за Косово и регион од суштинског је значаја.

Закључак

Избори који ће се одржати 9. фебруара 2025. су кључни за политичку будућност Косова, са изазовима и приликама које захтевају посвећеност и визију свих партија које учествују.

Иако је опозиција критиковала четворогодишњу владавину премијера Куртија, недостатак снажног руководства и јасне платформе могао би да утиче на њихов изборни учинак. С друге стране, Куртијев ЛВВ има за циљ да искористи започете реформе, посебно проширењем суверенитета на северни део Косова, међутим, изазови који долазе са лошом репутацијом у спољној политици и слабим степеном економског развоја могли би да утичу на перцепцију јавности и драстичан пад гласова. Резултати избора остају непредвидиви, уз могућност постизборних коалиција, с обзиром да се овога пута не очекује да ће ЛВВ поновити резултат из претходног четворогодишњег периода. Стварање постизборних коалиција биће изазов, имајући у виду политичке разлике и личне размирице лидера главних политичких партија у земљи. Неки од других изазова са којима ће се суочити следећа Влада су:

– Наставак процеса дијалога са Србијом, који остаје осетљиво питање, са очекивањима да се напредује у нормализацији односа две земље. У том контексту, очекивања од Трампове администрације су велика.

– Одржив привредни раст и отварање нових радних места приоритети су за све странке, с обзиром на висок ниво незапослености и исељавање грађана.

– Процес чланства у међународним организацијама и европске интеграције. Чланство у организацијама као што су: Савет Европе, ОЕБС, НАТО, али и убрзање процеса европских интеграција још један је заједнички циљ, са фокусом на испуњавање задатих критеријума.

Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра