Руски дипломата којег је ЕУ протерала из Брисела због шпијунаже и уз образложење да се бави „илегалним и субверзивним активностима“ постао је посматрач на предстојећим парламентарним и локалним изборима у Србији у оквиру мисије ОЕБС-а, најважнијег тела безбедности у Европи. Александар Студењикин (49) био је саветник у сталној мисији Русије при ЕУ у Бриселу када је у априлу 2022. године, два месеца након почетка руске инвазије на Украјину, он и још 18 руских дипломата проглашени персоном нон грата. ЕУ је саопштила да се руске дипломате са црне листе баве активностима „против интереса и безбедности ЕУ и њених држава чланица“.
Студењикин је тренутно део групе од 30 посматрача који представљају ОЕБС на изборима у Србији за скупштину и већа 65 општина 17. децембра ове године. Претходно су медији пренели да је Студењикин био службеник Руске спољне обавештајне службе (СВР), али је постао један од четири Руса на листи дугорочних посматрача у посматрачкој мисији Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР). Ови посматрачи су задужени за праћење целокупног изборног процеса, односно задужени су за прикупљање информација и „дубље разумевање општих административних процедура и околности изборне кампање“. У групи су и посматрачи из Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Француске, Данске, Белорусије и још седам земаља. Студењикиново именовање је привремено, али има неколико индиција да је Србија постала честа дестинација руских дипломата протераних из ЕУ.
Најмање троје руских дипломата повезаних са руским обавештајним службама и на црној листи земаља чланица ЕУ наставили су каријеру као акредитоване руске дипломате у Србији. Србија је једна од ретких европских земаља која није увела санкције Русији због руске инвазије Украјине. Протеривање руских дипломата уследило је након што су владе ЕУ ставиле на црну листу стотине чланова руског дипломатског кора након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, а неколико држава чланица ЕУ навело је шпијунажу као разлог за протеривање. Избори у Србији се одвијају у позадини појачаног притиска западних земаља на Србију да уведе санкције Москви. Владајућа Српска напредна странка и председник Србије Александар Вучић и даље су у коалицији са странкама које се сматрају проруским. Александар Вучић је више пута истицао да се залаже за улазак у ЕУ уз одржавање пријатељских веза са Русијом, која је подржала Београд у неколико спорова са Западом. Руси који раде у ОЕБС-у у прошлости су имали проблема са уласком у неке земље ЕУ. Прошле године пољске власти прогласиле су два руска званичника Парламентарне скупштине ОЕБС-а персонама нон грата, наводећи да представљају „претњу државној безбедности”. Дарија Бојарска, руска службеница ОЕБС-а, приведена је на литванско-руској граници док је покушавала да пређе у Калињинград.
Државе чланице ОЕБС-а су одговорне за одабир појединаца који желе да се придруже мисији за посматрање избора, тако да ОЕБС не управља директно регрутовањем ових посматрача. Студењикин, који ради за Организацију за забрану хемијског оружја (ОПЦВ) у Хагу, допутовао је у Србију 19. новембра да би почео да ради као посматрач избора ОЕБС-а. Студењикинова мониторинг група је надлежна за неколико општина у источној Србији, а он се већ састао са локалним политичким представницима у Зајечару и Кладову, у близини граница са Бугарском и Румунијом. Био је присутан на предизборним манифестацијама које су организовале и владајуће и опозиционе странке у Зајечарском региону. Студењикин је рекао да је разлог његовог уврштења у број посматрача информација са његовог јавног сајта на ЛинкедИну, где се наводи да ради за Организацију за забрану хемијског оружја.
„Око 500 руских држављана је протерано из Европе. Испада да ако си Рус, онда си и шпијун. Није битно да ли си дипломата или ниси“, рекао је Студењикин за РСЕ. Портпаролка ОДИХР-а Катја Андруш саопштила је да та организација „није обавештена” да је ЕУ прогласила Студењикина персоном нон грата. Изборне посматраче бирају њихове земље и „морају се придржавати кодекса понашања посматрача“, додала је она. Свако озбиљно кршење кодекса довешће до моменталног повлачења акредитације посматрачу“, рекла је Андруш. Радио Слободна Европа упутило је упите о улози Студењикина као изборног посматрача Министарству спољних послова Србије, Изборној комисији Републике Србије и Сталној мисији Русије при ОЕБС-у у Бечу, али није добило одговор.
Студењикина је стављено на црну листу ЕУ у априлу 2022. године, када су први пут објављени резултати заједничке истраге ЕУ Обсервера и истраживачке групе Досије центар. ЕУ Обсервер је навео да Студењикин ради за СВР, иако је сам Студењикин то негирао. „Можда бих волео да радим за некога [таквог], али до сада у мојој каријери та прилика се није указала. Дакле, не, дефинитивно не“, рекао је он за РСЕ. У одговору на упит РСЕ/РЛ о Студењикину, СВР је у кратком мејлу одбио да коментарише ове наводе. ЕУ није објавила тачна имена 19 руских дипломата са црне листе нити их директно оптужила за шпијунажу, али је рекла да су се бавили „активностима супротним њиховом дипломатском статусу“. „Европска унија одговара на незаконите и субверзивне акције именованих чланова руске мисије, које су супротне интересима и безбедности ЕУ и њених држава чланица“, наводи се у саопштењу ЕУ.
Дакле, можемо констатовати да је Москва повећала интересовање за резултате избора у Србији. Русија у Београду већ дуже време сарађује и са владајућим и са опозиционим партијама. Кремљ сматра да ко год победи на изборима, Москва ће и даље имати одлучујући утицај на ток политичких догађаја у Србији. С обзиром на то да званични Београд, за разлику од западних престоница, није протерао ниједног Руса због шпијунаже, може се претпоставити да су се руски агенти дубоко инфилтрирали у владајућу политичку и пословну елиту. Москва такође не заборавља да активно ради међу опозиционим лидерима, па аналитичари предвиђају да ће се, чак и ако опозиција победи на изборима, наставити проруска политика Београда. Студењикинов одговор да није агент СВР не делује чудно. Уобичајена је пракса да агенти руских специјалних служби поричу умешаност у СВР. Али Студењикин је отишао даље. У свом побијању је чак навео да не би био против тога да буде агент СВР, али нажалост није један од њих. Дрскост у његовим одговорима само га одаје као специјалца, то је управо познати рукопис СВР. Москва је већ формирала и кандидовала Руску странку, која брани интересе Кремља, на изборима у Србији. Остаје само да се председник Србије замени Русом и Кремљ ће тријумфовати.
