Русија остаје кључни фактор дестабилизације у региону Западног Балкана — ово је речено на округлом столу „Актуелне претње безбедности и стабилности на Западном Балкану: Деструктивни спољни утицаји и унутрашњи фактори“, одржаном 4. октобра у Хотелу Холидеј у Сарајеву (Босна и Херцеговина). Догађај, који је организовао Центар за студије Западног Балкана (ЦЗБС) (Црна Гора), окупио је стручњаке из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије, Молдавије и Украјине.
Расправа је била фокусирана на јачање хибридног утицаја Русије, посебно на руско мешање у изборе у Молдавији, политичку кризу у Србији и изазове европске интеграције региона.
Балша Божовић, оснивач Регионалне академије за демократски развој (Србија), отварајући догађај, нагласио је да су безбедносне претње Западном Балкану, које потичу од спољних актера, у последње време интензивиране, посебно због мешања Русије у парламентарне изборе у Молдавији 29. септембра. Такође, напоменуо је да се руски утицај спроводи и директно и индиректно, кроз српски утицај у региону.
Љубомир Филиповић, суоснивач Центра за студије Западног Балкана, напоменуо је да Русија шири свој утицај кроз различите формате и у различитим правцима. Поред традиционалне медијске компоненте, кроз коју се шире дезинформације, важне су и академска и културна сфера. Циљ таквог утицаја је поларизација друштава, што доводи до регионалне дестабилизације.
Реуф Бајровић, потпредседник Алијансе САД-Европа (Вашингтон), изјавио је да хибридни утицај Русије поприма облике који обично нису видљиви у медијима.
Као пример, навео је енергетски сектор Босне и Херцеговине, пре свега на територији Републике Српске, који су постепено преузеле руске компаније.
Бајровић је, такође, истакао да се Београд не може посматрати као једини центар за ширење руског утицаја у региону, наглашавајући да и други регионални актери активно сарађују са Москвом, путем сопствених канала. Посебно се осврнуо на Милорада Додика.
Виталиј Портников, украјински новинар и публициста, окарактерисао је руски утицај у региону као утицај који нема историјско утемељење. Према његовим речима, Москва се ослања на локалне проруске елите, а њиховим одласком са власти, утицај Кремља се сужава.
Нино Билајац и Ирвин Пекмез, истраживачки новинари БИРН-а Босна и Херцеговина, представили су истрагу о руским паравојним камповима у Босни и Херцеговини, у којима су стотине појединаца пролазиле обуку за операције усмерене на дестабилизацију Молдавије током недавних парламентарних избора.
Билајац је, такође, представио шири поглед на руско присуство у Босни и Херцеговини, напомињући да се оно видљиво интензивирало од 2022. године. Посебно је истакао да се број запослених у Амбасади Руске Федерације у Сарајеву значајно повећао последњих година, уз неколико случајева када су дипломате протеране из других земаља због шпијунаже.
Роман Русу, молдавски политолог, описао је облике и канале руског утицаја на изборе, наводећи да је обим утицаја без преседана — од кампања дезинформисања до обуке паравојних група на Западном Балкану.
Политолог је нагласио да циљ руских активности у Молдавији није само промена власти у Кишињеву, већ и стварање упоришта за деструктивне акције против Кијева и Букурешта.
Омар Мемишевић, босански политолог, приметио је да Русија има разлога да буде незадовољна резултатима своје политике на Западном Балкану због различитих интереса између Москве и локалних елита. Док је за Русију циљ дестабилизација ситуације у региону, локални политичари следе своје националне интересе, а то не подразумева повратак у ’90. године прошлог века.
Борис Варга, српски политолог, изјавио је да „Русија и Србија остају главни фактори дестабилизације у региону“.
„Русија, с обзиром на то да се налази ван Западног Балкана, дестабилизује га различитим методама, док је Србија истовремено и извор и канал овог утицаја“, рекао је Варга.
Такође, додао је да европске институције тренутно показују недостатак интересовања за регион, што ствара простор за јачање Москве.
Наталија Гумба (Ишченко), суоснивачица Центра за студије Западног Балкана (Украјина), изјавила је да се „безбедносна ситуација Западног Балкана мора посматрати у ширем европском контексту, јер се само на тај начин могу развити конкретни и ефикасни приступи сузбијању претњи“.
