Eксплозив и уређаји за активирање експлозива пронађени су 5. априла недалеко од гасовода Балкански ток (наставак Турског тока на Балкану). Компоненте сумњиве експлозивне направе откривене су током рутинске патроле у општини Кањижа, у аутономној покрајини Војводини, близу границе са Мађарском. Директор Војнобезбедносне агенције (ВБА) Србије, Ђуро Јованић, касније је известио да су пронађени „експлозиви, специјално упаковани, херметички затворени, детонаторске каписле, посебно припремљене и упаковане за транспорт, као и детонирајући штапин и погодан алати и опрема за припрему ових експлозива за извођење диверзије“. У том подручју је одмах покренута антитерористичка операција у којој је учествовало око 140 припадника бригаде за специјалне операције и јединица Војне полиције.
Међутим, у првим сатима након опасног открића осумњичени за припрему саботаже нису приведени. Нису пронађени ни убедљиви докази који би указивали на конкретне организаторе или починиоце наводне саботаже. То, међутим, није спречило мађарске званичнике да одмах изнесу оптужбе против Украјине.
Премијер Виктор Орбан и министар спољних послова Петер Сијарто, након ванредног састанка Савета одбране у Будимпешти 5. априла, јасно су ставили до знања да сумњају да Кијев планира саботажу. Орбан није директно изјавио да су Украјинци ти који стоје иза инцидента са гасоводом, али је након састанка савета још једном поновио свој уобичајени скуп оптужби против украјинске стране. Истовремено, Сијарто је био директнији, наводећи да се откриће експлозива на гасоводу у Србији уклапа у низ других акција за које Будимпешта криви Кијев.
„Последњих дана и седмица видели смо свашта“, написао је Сијарто на Фејсбуку. „Украјинци су организовали нафтну блокаду против нас. Затим су покушали да нам наметну потпуну енергетску блокаду лансирањем десетина дронова на гасовод Турски ток док је још био на руској територији. Уз то сада имамо данашњи инцидент, када су српске колеге пронашле експлозив који може да дигне у ваздух гасоводовод.“
Украјинска страна је одмах негирала све оптужбе. Портпарол Министарства спољних послова Украјине, Георгиј Тихиј, изјавио је да Кијев нема апсолутно никакве везе са инцидентом у Србији. „Категорички одбацујемо покушаје да се Украјина лажно повеже са инцидентом са експлозивом пронађеним у близини гасовода Турски ток у Србији. Украјина нема никакве везе са овим“, написао је он на мрежи Икс.
Српски званичници су касније, такође, нагласили да немају доказе који указују на „украјински траг“. Штавише, директор ВБА назвао је дезинформацијом тврдњу да ће српске снаге за спровођење закона оптужити Украјинце за припрему саботаже. „Дезинформација каже да ће Оружане снаге Србије и њихови војници радити за неку другу или трећу страну, тако што ће пронаћи украјински експлозив и оптужити Украјину за то. То није тачно. Произвођач експлозива не значи да је он наручилац или извршилац“, нагласио је Ђуро Јованић. Према информацијама ВБА, експлозив је америчког порекла, и, како је приметио шеф ове структуре, то није довољно за тврдње о умешаности Сједињених Држава у инцидент. „Ознаке на експлозиву указују на то да је произведен у Сједињеним Државама.“ „Хоће ли неко рећи да можда Сједињене Државе организују нешто слично у овом тренутку?“, реторички је упитао.
Према верзији ВБА, мигранти могу бити умешани у покушај саботаже. „Располагали смо подацима да ће лице из групе миграната, које је војно оспособљено, покушати да изврши диверзију на гасној инфраструктури“, рекао је Ђуро Јованић. „Та особа ће дефинитивно бити притворена. Једино питање је да ли ће истрага трајати три дана или дуже“, додао је.
Упркос изјавама српских званичника, наговештаји о „украјинском трагу“ су се наставили. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је 6. априла дао изјаве о могућем учешћу Украјинаца у саботажи у Србији. Иако је признао да тренутно нема доказа о томе ко би могао да стоји иза покушаја напада на гасовод, наговестио је да би Украјина могла бити одговорна. „Ситуација је потенцијално веома опасна. Ово је витална енергетска артерија која сада ради под изузетним оптерећењем. А пре тога, као што знамо, кијевски режим је био директно умешан у такве акте саботаже против критично важне енергетске инфраструктуре“, рекао је Песков.
Изјава представника Кремља никога није изненадила, будући да Русија води рат против Украјине и користи сваку прилику за информационе нападе. Мађарски наговештаји о украјинском трагу у наводно планираној саботажи такође су били очекивани, будући да се јасно уклапају у оквир антиукрајинске кампање коју званична Будимпешта интензивно спроводи последњих месеци. Стручњаци већ дуго наводе да је Орбанов тим одлучио да обезбеди победу грађанском покрету Фидес распиривањем антиукрајинске хистерије и застрашивањем бирача. У ту сврху, према извештајима из медија, мађарска владајућа странка је наводно чак ангажовала и стручњаке за политичке технологије из Русије.
Након што је нафтовод Дружба оштећен услед руског гранатирања и обустављен транзит нафте у Мађарску преко украјинске територије, мађарске власти су још више интензивирале антиукрајински правац своје политике. Притварање службеника за наплату готовине и заплена вредних ствари у власништву једне украјинске државне банке постали су једна од манифестација радикализоване мађарске политике. Још један знак растуће напетости у односима између Будимпеште и Кијева било је распоређивање мађарске војске ради чувања енергетске инфраструктуре на мађарској територији од хипотетичких „дела саботаже“ из Украјине.
Важно је додати да се и Србија придружила овој кампањи „спречавања напада на енергетске објекте“, такође распоређујући војску да чува гасну инфраструктуру. Након ове одлуке српског руководства, могло би се закључити да је Београд одлучио да игра у истом тиму са Будимпештом и Москвом, помажући Орбану у његовим методама вођења предизборне кампање. Сходно томе, српске власти, пошто што су наводно показале солидарност са мађарском владајућом странком и Кремљем, након открића експлозива у близини гасовода, по тој логици, требало је да су одмах да „откриле“ „украјински траг“. Тада би се ова епизода савршено уклопила у антиукрајински наратив мађарске предизборне кампање и шири руски информативни рат против Украјине. Међутим, изгледа да је српски лидер Александар Вучић одлучио да игра властиту игру. Експлозив је пронађен, саботажа је спречена, али српска војска није пронашла доказе који указују на умешаност Украјинаца у наводни покушај дизања гасовода у ваздух. Штавише, у овој фази је Војнобезбедносна агенција Србије ефикасно оповргла ову верзију. Касније су и други званичници — генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и шеф скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун — поновили верзију ВБА о вероватном учешћу миграната у планираном нападу.
Иако је Дрецун нагласио да се догађаји разматрају у ширем геополитичком контексту, посебно повезаним са сукобом између Руске Федерације и Украјине, као и са значајно погоршаним односима између Кијева и Будимпеште, ниједан високи српски званичник није изнео конкретне оптужбе против Украјинаца током 24 сата након што је саботажа спречена. Српски министар одбране, Братислав Гашић, није био изузетак; он уопште није желео да коментарише геополитички контекст — изборе у Мађарској и односе између Мађарске и Украјине — изјављујући увече 6. априла да се „српска војска не меша у унутрашњу или политичку ситуацију у самој Србији, а камоли у политику наших суседа“.
Ако се сматрају основаним сумње стручњака, мађарске опозиције и украјинске стране да је наводну саботажу гасовода у Србији организовала Москва, уз учешће Будимпеште, како би помогла Орбану да самоуверено победи на изборима, онда се може рећи да је Београд заправо пореметио ову руско-мађарску „специјалну операцију“. Упркос блиским везама са Кремљем и заједничким интересима са Орбановом владом, Београд је показао неочекивани прагматизам.
Невољност српских званичника да одмах и недвосмислено подрже руско-мађарску верзију „украјинског трага“ може указивати на невољност Србије да радикално промени своју спољну политику. Београд очигледно неће одустати од своје озлоглашене, али понекад корисне, вишевекторске политике, не жели да улази у директну конфронтацију са Украјином и Западом који подржава Украјину, и покушава да сачува своју директну улогу у питањима регионалне политике и безбедности. На крају крајева, и самог Вучића ускоро чека тешка предизборна кампања, а „наступ“ у туђој предизборној представи у „споредној улози“, без икакве очигледне користи за сопствени рејтинг, очигледно му није био правовремен.
Аналитичка група CWBS-а
