Европа је забринута због наглог пораста претњи по безбедност континента, након почетка директних преговора између САД и Русије о окончању рата у Украјини. Не само Украјинци, већ и Европљани, који су били први савезници Американаца у целом периоду после Другог светског рата, нашли су се на маргинама преговарачког процеса. Као резултат оштрих, чак шокантних промена у политици коју воде Сједињене Америчке Државе, лидер евроатлантске заједнице и највећи безбедносни партнер Европе, свет, а пре свега европски систем безбедности, нашао се пред неизбежним променама. Ове промене могле би не само да наруше равнотежу снага на европском континенту, већ и потпуно поткопају старе савезе, униште постојеће споразуме и угрозе будућност Европе, доводећи је у стање неизвесности.
Када је током руске револуције 1917. амерички новинар Џон Рид написао причу о ономе чему је био сведок, назвао ју је „Десет дана који су потресли свет“. Но, за Доналда Трампа и Владимира Путина 10 дана је предуго. Они су уздрмали свет за недељу дана, написао је уредник руског Би-Би-Сија Стив Розенберг дан након што су се делегације САД и Русије састале у Ријаду.
Питање даљег учешћа САД у решавању безбедносних проблема Европе изазива велику забринутост у европским престоницама. Јасно је да су најврелије теме рат у Украјини, споразуми о прекиду непријатељстава, улога Европљана у преговарачком процесу, безбедносне гаранције Кијева и источног крила НАТО-а. Али са украјинским питањем и америчко-европским односима у новој реалности нераскидиво су повезане и теме као што су будућност НАТО-а и очување војног присуства САД у Европи, укључујући и Западни Балкан.
Према БИЛД-у, Западне безбедносне службе и политичари страхују да би разговори који су почели у Ријаду могли да доведу до повлачења америчких трупа из дела Европе.
Адмирал Ђузепе Каво Драгоне, председавајући Војног комитета Северноатлантског савеза, говорио је о ситуацији на маргинама Минхенске безбедносне конференције, предвиђајући да ће Сједињене Државе вероватно остати привржене НАТО-у, иако би могле да смање присуство трупа у Европи, пошто се приоритети Вашингтона померају на Индо-пацифички регион. Сједињене Државе се неће повући из НАТО-а, рекао је, уз напомену да би повлачење неких од 100.000 војника стационираних у Европи могло бити на дневном реду због „неких обавеза које Сједињене Државе имају далеко на Пацифику“. „Не мислим да ће се велики број Американаца повући из Европе“, додао је он. Путин жели да се НАТО трупе повуку из читаве бивше совјетске империје. Европски званичници верују да ће Трамп вероватно пристати да повуче америчке трупе из балтичких држава и вероватно даље на запад, пише Фајненшел тајмс. Један источноевропски безбедносни званичник рекао је за БИЛД: „Према нашим информацијама, ово је био Путинов захтев до 2021. године, односно повлачење америчких трупа из свих држава чланица НАТО-а које су приступиле алијанси после 1990. године“. Трамп још није потврдио да Сједињене Државе планирају да повуку своје трупе из Европе и рекао је да се о томе тренутно не разговара. Током конференције за новинаре у Мар-а-Лагу 18. фебруара, председник САД је упитан да ли је спреман да повуче америчке трупе из Европе у оквиру мировног споразума са руским лидером Владимиром Путином. Као одговор, Трамп је рекао да „нико није тражио од мене да то урадим“, те да не мисли да би САД то урадиле и желеле да ураде.
Међутим, стручњаци су сигурни да ће, ако не одмах, онда нешто касније амерички војни контингент у Европи бити смањен.
Најновије вести из Вашингтона потврђују реалност оваквог предвиђања.
Вашингтон пост, позивајући се на релевантан документ и званичнике упознате са ситуацијом, тврди да је амерички министар одбране Питер Хегсет наложио америчкој војној команди да изради план за смањење буџета за одбрану за осам одсто годишње у наредних пет година.
На листи приоритетних области чије финансирање мора да се одржи су Индо-пацифичке и северне команде, док се Европска команда не помиње међу приоритетима.
Према БИЛД-у, смањење америчког војног присуства у Европи неће утицати само на базу у Рамштајну у Немачкој, и на ваздушне базе у Великој Британији. Остатак Европе такође мора да се припреми за дубоке промене. Посебно за могуће повлачење америчких трупа са Косова.
Као главни доприносилац мисије НАТО-а на Косову, КФОР, Сједињене Државе играју кључну улогу у одржавању безбедности у региону. Камп Бондстил на југоистоку Косова највећа је америчка база у региону и, према писању медија, највећа и најскупља страна војна база коју су Сједињене Државе поставиле у Европи након Вијетнамског рата.
Амерички званичници још нису потврдили престанак учешћа у КФОР-у, али би прилагођавање геополитичких приоритета, сложени споразуми са Москвом, смањење издатака Пентагона за европску безбедност могли да доведу, ако не до краја, онда до значајног смањења доприноса САД мисији НАТО-а на Косову.
Званичник НАТО-а је, коментаришући информацију БИЛД-а о могућем повлачењу америчких трупа са Косова на захтев новинара, истакао да САД настављају да имају фундаменталну улогу у КФОР-у и да њихов допринос тренутно износи више од 600 војника. Према речима званичника, америчка страна је изјавила да је посвећена Северноатлантској алијанси, укључујући присуство САД у Европи, и нагласила да присуство и одбрана НАТО-а морају остати јаки. Али истовремено, званичник је подсетио да су Сједињене Државе јасно рекле да савезници морају учинити више, улажући још више у подршку заједничке безбедности.
Уколико нова политика Беле куће и Пентагона доведе до значајног смањења америчког присуства на Западном Балкану, то ће значити погоршање безбедносне ситуације у региону.
БИЛД такав развој догађаја назива „страшним сценаријем“. „Тада би европски савезници остали сами на Балкану, суочени са Путиновим савезником Александром Вучићем и његовом моћном српском војском“, наводи овај медиј. Наравно, последица ће бити повећање безбедносних ризика, како догађаја у Бањској, тако и шире.
Осим тога, повлачење америчких трупа са Западног Балкана отвориће пут Русији да се врати у регион – у буквалном смислу. Не ради се само о „јачању утицаја“ или „интензивирању употребе меке моћи“, већ и о физичком повећању руских структура, пројеката и иницијатива широм Западног Балкана. Треба напоменути да је овај процес већ почео. На пример, Руско-српски хуманитарни центар у Нишу се већ шири.
Изградњу новог полигона за стручњаке за цивилну одбрану у оквиру овог објекта најавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на заједничкој конференцији за новинаре са српским колегом Марком Ђурићем, који борави у посети Москви. Западне обавештајне агенције годинама су указивале да је објекат добро прикривена руска војна база, али сада изгледа да никог није брига.
Догађаји у Нишу само су један пример ширења руске активности у региону. Даље, захваљујући новој геополитичкој реалности, таквих примера ће бити још више. У овом тренутку, наравно, нико не очекује да ће руски падобранци са плавим шлемовима одмах бити примећени у Приштини. Међутим, догађаји последњих седмица позивају нас да рачунамо на даљи развој догађаја у Европи уопште, а посебно на Западном Балкану.
