Увод
Од оснивања глобалне иницијативе „Појас и пут“ 2013. године, Народна Република Кина је постепено проширивала обим свог присуства на Западном Балкану. Најпознатији примери кинеске активности у региону су велики инфраструктурни пројекти, али кинеско присуство никада није било ограничено само на ову сферу. Последњи месеци су показали да утицај Пекинга на Западном Балкану тежи даљем ширењу, пре свега захваљујући развоју стратешког партнерства са Србијом и његовом проширењу на војну сферу.
Инфраструктура
Прилив кинеских инвестиција у инфраструктуру региона почео је готово одмах након објављивања иницијативе „Појас и пут“. Од 2014. године, инвеститори из Кине (углавном преко државне Ексим банке) финансирају пројекте усмерене на развој логистике региона, а кинески извођачи радова спроводе њихову реализацију.
Интересовање Пекинга за инфраструктурне пројекте у региону лежи у самом разлогу постојања иницијативе „Појас и пут“ – обнова старих и изградња нових трговинских путева између Кине и Европе (Европске уније). Земље Западног Балкана су важна карика на овој рути.
Најзначајнији логистички пројекти у региону у које је укључена Кина били су брза железница Будимпешта–Београд, аутопут Бар–Бољаре (Црна Гора), аутопут Кичево–Охрид (Северна Македонија) и аутопут Бања Лука–Приједор (Босна и Херцеговина, Република Српска).
Будимпешта–Београд
Главни пројекат кинеске иницијативе „Појас и пут“ у региону (према речима самих кинеских званичника) је брза железничка линија између главних градова Србије и Мађарске. Пројекат се финансира кредитом Ексим банке у износу од 1,78 милијарди долара мађарске владе, што покрива 85% трошкова железнице. Мађарска ће покрити 15% трошкова из сопственог буџета. Треба напоменути да мађарско-кинески споразуми нису јавни.
Српски део железнице гради конзорцијум CCCC (China Communications Construction Company) и CRI (China Railway International), док мађарски део гради заједничка мађарско-кинеска компанија CHRN (China–Hungarian Railway Non-profit Limited Company).
Пројекат је у реализацији од 2017. године, а званично отварање је планирано за крај 2025. или почетак 2026. године.
Урушавање надстрешнице на железничкој станици Нови Сад, чија се реконструкција одвијала у оквиру изградње брзе железнице, што је резултирало смрћу 16 људи и масовним антивладиним протестима, довело је до политичке кризе у Србији, али није зауставило пројекат.
Бар–Бољаре
Важан пројекат за Кину требало је да постане аутопут Бар–Бољаре, који је намењен да повеже црногорско приморје са северним делом земље и Србијом брзим аутопутем.
Црногорска влада је обезбедила кредит од 944 милиона долара од кинеске Ексим банке за изградњу прве деонице трасе (Смоковац–Матешево), а извођачи радова биле су кинеске компаније China Road and Bridge Corporation (CRBC) и China Communications Construction Company (CCCC).
Процес изградње, који је почео 2015. године, обележила су значајна прекорачења буџета, вишеструка кашњења и неповољни услови сервисирања дуга, што је приморало Црну Гору да се обрати ЕУ и западним банкама (Societé Générale, Deutsche Bank, Merrill Lynch International, Goldman Sachs International) за помоћ. У то време, влада је успела да смањи каматне стопе на свој дуг и избегне кинеску „дужничку замку“.
Прва деоница аутопута је завршена 2022. године.
Након завршетка сегмента Смоковац–Матешево, дошло је до приметне промене у приступима, првенствено са стране ЕУ. У јулу 2025. године, Црна Гора и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) потписале су уговор о зајму од 200 милиона евра за изградњу друге деонице (Матешево–Андријевица). Истовремено, црногорска влада је обезбедила грант од 150 милиона евра од Европске комисије.
Поред финансирања, ЕБРД и надгледа процес избора извођача радова, који укључује компаније из Кине, као и из Турске, Азербејџана, Индије и Холандије. Коначно одобрење извођача радова даје Управни одбор ЕБРД-а.
Стога, кинеске компаније могу наставити да учествују у пројекту, али ће се укупно учешће Пекинга значајно смањити.
Кичево–Охрид
Пример кинеског учешћа у Северној Македонији је изградња аутопута Кичево–Охрид, финансирана кредитом кинеске Ексим банке. Извођач радова је кинеска компанија Синохидро Корпорејшн Лимитед, која се својевремено налазила на „црној листи“ Групе Светске банке и неких других међународних финансијских институција због разних прекршаја.
Изградња аутопута, укупне дужине 57 километара, почела је 2014. године, а трошкови су се повећали са првобитно планираних 374 милиона евра на 598 милиона евра. Са Синохидром је потписано неколико анекса уговора ради продужења рокова изградње. Али од средине јула 2025. године званично је отворено само првих 20 километара аутопута. Према владиним прогнозама, завршетак радова може се очекивати крајем 2026. или почетком 2027. године.
Бања Лука–Приједор
У Републици Српској, Кина спроводи пројекат аутопута Бања Лука–Приједор. Власти РС су 2018. године потписале уговор о концесији за изградњу аутопута са компанијом Shandong Hi-Speed International (SDHS).
Изградња се финансира кредитом од скоро 300 милиона евра од кинеске Ексим банке.
Иако је завршетак изградње најављен за пролеће 2026. године, постојећи темпо радова је недовољан да би се испунили почетни рокови.
Пројекат је обележен недостатком транспарентности, јер власти РС нису објавиле пуну верзију уговора чак ни под притиском јавности.
Неравномерни кинески утицај: Албанија и Косово
Кинеске инвестиције у региону нису равномерно распоређене. Стога, Албанија и Косово остају на „маргини“ процеса кинеске активности у региону.
Игнорисање Косова
Главни разлог за готово потпуно одсуство кинеског новца и утицаја Кине на Косову јесте непризнавање независности републике од стране Пекинга.
Са своје стране, косовски званичници критички оцењују политику Пекинга у региону. Председница земље – Вјоса Османи, изјавила је у септембру 2024. године: „Верујемо да је (кинеска иницијатива „Појас и пут“) малигни утицај. Верујемо да (она) није водила друге земље у нашем региону ка већем просперитету. Заправо, углавном их је довела у невоље. …Не сарађујемо са Кином. Нисмо дозволили Кини да користи било који од својих инструмената да утиче на креирање политике или чак на формирање мишљења на Косову. Наравно, они се труде. Заиста се труде“, нагласила је Османи у једном од интервјуа.
Неостварене иницијативе у Албанији
У ери албанског социјализма, постојали су посебни, блиски односи између Тиране и Пекинга. Ипак, садашње албанске власти желе да оставе овај период иза себе.
Године 2023, премијер земље, Еди Рама, током самита НАТО-а у Вилњнусу, изјавио је: „Са Кином, … имамо пријатељске односе, али то није земља у којој смо имали много кинеских инвестиција и не дочекујемо баш топло кинеске инвестиције.“ „Не желимо да се вратимо старом браку“, додао је.
Други фактор који утиче на односе Тиране са Пекингом је принципијелно одбијање Кине да призна Косово.
У Албанији је било неколико планираних, али никада реализованих инфраструктурних пројеката:
• Аутопут Арбри, који је требало да постане важна логистичка веза између Албаније и Северне Македоније. Извођач радова требало је да буде кинеска CSCEC (Кинеска државна корпорација за грађевинско инжењерство). Кинеска Ексим банка је планирала да обезбеди кредит од 298 милиона евра, али се CSCEC повукао из пројекта. Тендер је добила албанска Gjoka Konstruksion.
• Концесија за Међународни аеродром у Тирани, која је у октобру 2016. године додељена компанији Everbright (China Everbright Limited). Концесија, која је требало да траје до 2027. године, завршена је након четири године: Everbright се нашао уплетен у скандал након велике оружане пљачке на аеродрому. Албанска влада је оптужила Everbright да није испунио безбедносне обавезе. 24. децембра 2020. године, кинеска компанија је објавила продају 100% концесионих акција локалној компанији.
Геополитичко пријатељство Пекинга и Београда
Политички интереси и геополитички погледи на свет су одлучујући не само у односима Тиране и Пекинга, већ и Београда и Пекинга, али у овом другом случају са супротним исходом. Међусобно разумевање Србије и Кине заснива се на традиционалном антизападњаштву оба друштва, тежњи ка мултиполарном свету и одбрани њиховог територијалног интегритета супротно ставу већине западних земаља. Србија рачуна на подршку Кине у међународним организацијама како би се супротставила признавању Косова, баш као што Београд подржава политику „једне Кине“ и не признаје независност Тајвана.
Заједнички ставови чинили су темељ стабилног поверења између две земље, које се након распада Државне заједнице Србија и Црна Гора материјализовало у бројне споразуме.
Прво значајно јачање билатералних односа било је стратешко партнерство иницирано између Пекинга и Београда 2009. године. Касније је допуњено Заједничком изјавом о продубљивању стратешког партнерства, коју су стране потписале 2013. године.
Споразуми из 2009. и 2013. године прецизирани су током посете генералног секретара Комунистичке партије Кине (КПК), Си Ђинпинга, главном граду Србије 2016. године. Свеобухватно стратешко партнерство имало је за циљ јачање сарадње у индустрији, финансијама, инфраструктури, трговини, енергетици, телекомуникацијама, науци, технологији, локалним пословима, култури и туризму.
Прва имплементација Свеобухватног стратешког партнерства у области безбедности догодила се следеће године, када су стране потписале Меморандум о разумевању о јачању развоја „Дигиталног пута свиле“. Пројекат „Паметни град“ имплементирао је инфраструктуру видео надзора засновану на кинеским технологијама вештачке интелигенције за препознавање лица.
Након увођења кинеских технологија, уследиле су заједничке полицијске активности. Српска и кинеска полицијска јединица су 2019. године организовале заједничке патроле, а убрзо након тога, прве антитерористичке вежбе одржане су у Смедереву, у Србији.
Најзначајније продубљивање безбедносне и одбрамбене сарадње била је трговина оружјем. Београд је 2020. године купио шест дронова за напад CH-92A од Пекинга, а две године касније — систем противваздушне одбране FK-3. Тиме је Србија постала први корисник ових кинеских борбених дронова и ракета у Европи.
Касније је набављен нови кинески дрон CH-95, али то није званично објављено, а број купљених беспилотних летелица није откривен.
Билатерална сарадња је достигла нови ниво након потписивања Споразума о слободној трговини, који је ступио на снагу у јулу 2024. године. Између осталог, овај споразум укључује и међусобно укидање увозних тарифа на оружје: Србија се обавезала да укине тарифе на кинеско оружје током 10–15 година, док Кина настоји да постигне укидање у року од пет година.
Раст сарадње у свим областима, посебно у војсци, као и склоност ка мултиполарној спољној политици, предвидљиво је довео до јачања веза између Пекинга и Београда „на терену“.
Од 19. до 28. јула 2025. године, у провинцији Хебеј на северу Кине, војници 72. специјалне бригаде Војске Србије и једне од специјалних бригада Народноослободилачке војске Кине извели су заједничке вежбе „Браниоци мира 2025“. То су биле прве заједничке војне вежбе две земље.
„Главни фокус је био на тактици коришћења дронова у задацима специјалних снага, а обука је обухватала бојево гађање, тактичку и алпску обуку“, напоменуло је Министарство одбране Републике Србије.
Међутим, поред практичних користи за српску војску, која је била у могућности да унапреди своје вештине у коришћењу кинеских дронова, вежбе су имале геополитичку и политичку димензију, постајући за Србију инструмент афирмације њене мултивекторске политике чак и у тако осетљивим питањима као што је војна сарадња.
Мека моћ у Црној Гори
Развој иницијативе „Појас и пут“ и сарадња у сектору одбране и безбедности не исцрпљује активност Кине на Западном Балкану. Да би унапредио своје интересе, Пекинг активно примењује „меку моћ“ у облику културне сарадње и образовних иницијатива.
Културни пројекти се углавном реализују под покровитељством Конфучијевих института – система образовних и истраживачких институција које популаризују кинески језик, историју и традицију. Иницијатива је покренута 2004. године, а спонзорише је Ханбан, који је директно подређен Министарству просвете НР Кине.
Неколико Конфучијевих института делује у свим земљама региона, осим на Косову.
Црна Гора је регионални лидер у образовној сарадњи са НР Кином. Поред активног рада Конфучијевог института, ова земља је позната и по блиским везама са кинеским универзитетима. Тако су сва три универзитета у земљи успоставила одговарајућа партнерства. Штавише, Подгорица и Пекинг сарађују на највишем нивоу: 31. јануара 2024. године, министри просвете Црне Горе – Анђела Јакшић, и Кине – Хуаи Ђинпенг, потписали су Програм сарадње у образовању за 2024–2027, као и Споразум о међусобном признавању високошколских квалификација.
У јулу 2025. године потписан је Меморандум о разумевању између Државног универзитета Црне Горе и Рачунарског центра покрајине Шандонг (Национални центар за суперрачунарство у Ђинану). „Овим меморандумом отварамо врата стратешкој сарадњи у областима које обликују будућност дигиталне безбедности и технологија – од криптографских протокола и вештачке интелигенције до блокчејна и заједничких истраживачких платформи. Наш циљ је размена знања, развој иновативних решења и изградња јаких веза између академских заједница Црне Горе и Кине“, рекао је ректор Универзитета Црне Горе, Владимир Божовић.
Међутим, Национални суперрачунарски центар у Ђинану је под санкцијама САД од 2021. године, када га је Министарство трговине САД додало на листу санкција због учешћа у војним истраживањима, модернизацији војних капацитета НР Кине и развоју оружја, укључујући хиперсоничне ракете и оружје за масовно уништење.
До 2025. године, образовна сарадња између Црне Горе и НР Кине није привлачила повећану пажњу нити значајне критичке примедбе западних савезника Подгорице. Међутим, са покретањем институционалне интеракције са санкционисаним кинеским центром, природа ове сарадње је почела да покреће питања, јер је јасно да такви контакти доприносе напетости у односима Подгорице са Бриселом и Вашингтоном.
Закључци
- Обим деловања Кине на Западном Балкану обухвата економију – пре свега реализацију инфраструктурних пројеката, безбедносни и војни правац, културно-образовне и научне контакте.
- Кинески утицај се недавно проширио кроз продубљивање безбедносне и чисто војне сарадње са Србијом и образовне и научно-техничке сарадње са Црном Гором. Ово ширење се дешава упркос обавезама ових земаља према Европској унији, као кандидата за приступање, и, посебно, Црне Горе, као чланице НАТО-а.
- Инфраструктурни пројекти у које је укључена Кина често су праћени проблемима транспарентности, прекорачењем буџета и кашњењима у имплементацији, што ствара ризике од корупције, не успева да обезбеди адекватан квалитет извршења (надстрешница на станици Нови Сад) и може допринети повећању зависности земаља региона од Кине (као што се скоро десило са Црном Гором).
- Кинеска мека моћ, наиме образовни и научни програми, могу имати геополитичке последице и створити безбедносне претње када је у питању сарадња са санкционисаним организацијама (меморандум Универзитета Црне Горе).
- Односи између Кине и земаља Западног Балкана су неуједначени. Србија је кључни стратешки партнер, Црна Гора је перспективни партнер, док Косово и Албанија остају или потпуно неукључене или мање укључене због политичких разлога (непризнавање Косова од стране Кине, неспремност Албаније да обнови старе везе).
