Дана 10. јануара, Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија увела је пакет санкција руском енергетском сектору.
Ограничења су погодила десетине компанија, пре свега водећих произвођача и извозника нафте и нафтних деривата, попут Сургутњефтегаза, Гаспром њефта и њихових подружница.
У оквиру пакета, САД су означиле и НИС ад Нови Сад, Нафтну индустрију Србије, са седиштем у Новом Саду.
Циљ је нула руског власништва
САД предвиђају да ће најобимније санкције до сада коштати руску економију милијарде долара, значајно смањујући способност Русије да води рат против Украјине.
„САД су данас увеле највеће санкције до сада руском енергетском сектору, далеко највећем извору прихода за Путинов рат. … Ове мере ће колективно извлачити милијарде долара месечно из ратног сандука Кремља и на тај начин интензивирати трошкове и ризике за Москву да настави свој бесмислени рат“, рекао је новинарима заменик директора Националног економског савета Далип Синг.
Русија поседује 56,15 одсто акцијског капитала НИС-а: Гаспром њефт има 50 одсто, Гаспром 6,15 одсто, а 29,87 одсто припада Републици Србији. Преостале акције су у власништву мањинских акционара – грађана Србије, пре свега активних и бивших запослених у компанији, као и инвестиционих и пензионих фондова, осигуравајућих друштава, банака и других субјеката.
Да би НИС наставио са радом, мора се извршити власничка трансформација, која ће резултирати са нула акција руских компанија. Само у овом случају „Нафтна индустрија Србије“ ће моћи да настави са радом.
САД не желе да Русија управља кључном компанијом Србије, рекао је помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмс О’Брајен. Он верује да је једини начин да се осигура нулти ризик тај да удео руског власништва такође буде нула, и ово је почетна тачка разговора Америке.
Промене у власничкој структури требало би да буду у року од месец и по дана, односно до 25. фебруара. Финансијске трансакције могу бити продужене за још 15 дана, до 12. марта.
Све трансформације у Србији мораће да се усагласе са америчком страном.
О НИС-у
НИС ад Нови Сад је једна од највећих енергетских компанија у југоисточној Европи.
Главне области пословања „Нафтне индустрије Србије” су истраживање, производња и прерада нафте и природног гаса, продаја нафтних и гасних производа, као и реализација пројеката у области петрохемије и енергетике.
Главни производни капацитети се налазе у Србији, укључујући нафтна и гасна поља и рафинерију нафте у Панчеву.
Рафинерија Панчево годишње преради до 5 милиона тона нафте, и највећа је у земљи.
Што се тиче производње гаса и нафте, НИС је монопол у Србији јер је једина компанија у земљи која послује у овој области.
НИС такође поседује лиценце за развој налазишта угљоводоника у Румунији и Босни и Херцеговини.
Поред тога, НИС контролише 80 одсто домаћег српског тржишта горива и 50 одсто малопродаје преко сопствене мреже бензинских пумпи у Србији и широм суседних земаља. На тржишту ради укупно 400 бензинских станица под два бренда, НИС Петрол и ГАСПРОМ. У малопродајној мрежи компанија је присутна, поред Србије, и у Бугарској, Босни и Херцеговини и Румунији. Мрежа бензинских станица НИС-а у БиХ је међу три тржишна лидера.
НИС је активан и у области трговине електричном енергијом. Поред српског тржишта, компанија је заступљена и на тржишту Босне и Херцеговине, Црне Горе, Румуније, Словеније и Мађарске.
НИС запошљава око 5.100 људи.
„Нафтна индустрија Србије“ је најпрофитабилнији бизнис у земљи.
Према финансијском извештају за 2023. годину, НИС је имао 3,37 милијарди евра прихода, уз добит (ЕБИТДА – добит пре камата, пореза и амортизације) од близу 357 милиона евра.
Компанија је 75 одсто од тога издвојила за финансирање сопственог развоја, док је 25 одсто расподељено акционарима кроз дивиденде.
Порески и други одбици у буџет Србије у 2023. години износили су 244,4 милијарде динара (око 2,09 милијарди евра).
Импликације санкција
Амерички званичници уверавају да неће бити економских последица по Србију ако Русија одустане од власништва над акцијама НИС-а.
Истовремено, уколико би Београд занемарио ограничења које намећу САД и оставио све како јесте, даље пословање овог српског привредног гиганта било би немогуће.
Прво, финансијске институције, у страху од санкција, могу блокирати рачуне НИС-а.
Друго, биће угрожена набавка сировина за рафинерију компаније.
Око 80-90 одсто сирове нафте се допрема Панчеву преко нафтовода ЈАНАФ, који пролази кроз Хрватску. Хрватски оператер, страхујући од секундарних санкција, већ је изјавио да, када ограничења ступе на снагу, неће преносити нафту за НИС, упркос њиховом активном уговору који важи до краја 2026. године.
Стручњаци наводе два могућа сценарија за развој догађаја у вези са повлачењем Руса из НИС-а.
Први је куповина акција у власништву Гаспром њефта и Гаспрома од стране државе Србије.
Други је национализација руског удела. Међутим, ова друга опција тренутно изгледа мало вероватна.
Решење
Према руској страни, национализација НИС-а је као таква немогућа.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров подсетио је 14. јануара да у уговору о оснивању заједничке руско-српске компаније „Нафтна индустрија Србије” стоји да она „ни под којим условима неће бити предмет национализације”.
Истовремено, Вучић уверава да Београд има такву могућност, истичући да Влада нема намеру да се бави том опцијом.
Коментаришући изјаву руског министра да Србија нема право да национализује НИС, председник Србије је навео:
„Сергеј Лавров, мој саборац и пријатељ, каже да Србија нема право да одлучује о национализацији. Никада нисам рекао да ће Србија то учинити. Истовремено, Србија има право на то. Мој пријатељ Сергеј је нешто погрешно протумачио, или му је можда неко дао погрешну информацију у вези са чланом 2 међудржавног споразума.”
…Што се тиче Нафтне индустрије Србије, примењују се члан 15, члан 9 или 12, који каже да ће у случају околности које спречавају једну од страна да испуни своје обавезе, надлежни органи расписати одговарајуће консултације. Зато смо позвали на консултације, али бих одмах обавестио свог пријатеља Сергеја, као што сам обавестио и све остале, да Србија не жели да национализује руску имовину. Као што сам рекао, то је док сам ја председник, док ме не смене”.
Плус гас…
Говорећи о откупу руске акције као највероватнијем сценарију, поставља се питање услова такве трансакције – и њене цене, пре свега.
Према проценама стручњака, на основу пословања НИС-а у последњих 10 година, руски пакет акција у НИС-у вреди не мање од 2,5-3 милијарде евра.
Стручњаци не могу да понуде прецизније цифре, и то не зато што је немогуће израчунати тржишну вредност акција компаније, већ зато што је ова имовина од самог почетка била део ширег договора Београда и Москве.
У 2008. години, продаја 51 одсто НИС-а Гаспром њефту обављена је у складу са међувладиним споразумом који су потписале Русија и Србија, без конкуренције, по цени испод тржишне. За контролни пакет акција Нафтне индустрије Србије Руси су тада платили 400 милиона евра. Према процени компаније Делоит у августу 2008. године, Гаспром њефт је платио мање 700 милиона евра. Али крајем 2008. Србија је ипак одобрила тај посао.
Договор са НИС-ом био је део општег споразума о уласку Гаспрома у енергетски сектор Србије, а обухватао је и споразум о постављању гасовода Јужни ток ка Србији и даље у Европу, као и изградњу подземног складишта гаса Банатски Двор од Гаспром.
То складиште гаса је пуштено у рад 2011. У међувремену, од Јужног тока није било ништа – у пролеће 2014, након што је Русија кренула на анексију Крима, Европска унија је у потпуности одустала од пројекта.
Занимљиво, Београд је у лето 2014. покушао да покрене питање продаје НИС-а без тендера и неправедне исплате дивиденде. Али онда се ова тема „замрзнула“. На крају, Србија јесте почела да добија руски гас са југа кроз Турски/Балкански ток.
Сада се очекује да преговори о откупу акција Нафтне индустрије Србије буду комбиновани са разговорима о условима новог уговора о испоруци руског гаса, пошто постојећи уговор са Гаспромом истиче у марту.
Хибридно уље
Тренутна ситуација око НИС-а је тест, чак и за Вучића, који је познат као прави мајстор балансирања између Запада и Русије.
Поред широког енергетског и економског значаја, „Нафтна индустрија Србије“ има и другу улогу, хибридну. Процењује се да је новац од профита компаније углавном ишао у политику и медије, доприносећи одбрани руских интереса и промовисању наратива Кремља.
Повлачење Русије из НИС-а, како предвиђају аналитичари, значајно ће ослабити утицај Москве у Србији и шире диљем Балкана. Не ради се само о смањењу економске или енергетске зависности, већ и о смањењу могућности Москве (пре свега финансијских) да шири свој хибридни утицај широм региона.
Међутим, Вучић и даље има шансу за „превару“ у овој ситуацији.
Београд може да испуни све захтеве америчке стране, формално избацивши Русе из НИС-а потпуним откупом њихових акција. Али, у исто време, српске власти имају опцију да именују менаџере лојалне Гаспрому/Гаспром њефту за извршне менаџере компаније, чиме се чува неформални утицај Русије на критичну имовину.
Истовремено, таква индиректна контрола се не може поредити са директним власништвом. Стога, на крају крајева, смањење руског утицаја на Балкану као резултат санкција против НИС-а може се показати као прилично изазовно и болно за Москву.
