Лидер босанских Срба, Милорад Додик, коме је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине одузела мандат председника, наставио је да игра на веће улоге. Најавио је серију посета Русији током којих планира да обезбеди подршку за постизање независности Републике Српске и за окончање мандата европског војног присуства у БиХ.
„Борба против окупације“
У недавном интервјуу за руске медије, Додик је изјавио да жели да оконча активности војне мисије Европске уније у Босни и Херцеговини, ЕУФОР Алтеа. У ту сврху, лидер босанских Срба ће се обратити Москви за помоћ. „Замолићу наше руске пријатеље да повуку сагласност и да ставе вето у Савету безбедности у вези са европским међународним снагама“, рекао је.
Сличне изјаве су дате и раније. Већ почетком марта ове године Додик је известио да ће ускоро бити одржан састанак на високом нивоу у Русији на којем ће затражити да се стави вето на присуство ЕУФОР-а у БиХ. Он је то изјавио након што је Тужилаштво Босне и Херцеговине издало налог за његово хапшење, а медији су почели да расправљају о томе да ли снаге ЕУФОР-а треба да учествују у његовом хапшењу. Додик је потом захтевао да командант европских снага у БиХ „се придржава свог мандата“ и запретио да „Срби неће толерисати окупаторе“.
Међутим, ЕУФОР се ни на који начин није умешао у ситуацију.
Званичници ЕУ су потом обавестили власти Босне и Херцеговине да ЕУФОР неће спровести операцију хапшења председника Републике српске Милорада Додика. Како су тврдили босански медији, то је саопштено министру спољних послова Босне и Херцеговине Елмедину Конаковићу током његове посете Бриселу. Пренесено је да је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас, током састанка са министром Конаковићем, казала: „Европска унија није спремна да употреби трупе ЕУФОР-а за хапшење Милорада Додика“.
Након састанка са Каласом, Конаковић је рекао да званично Сарајево „не очекује“ да ЕУФОР ухапси Додика јер „немају мандат за то и не смеју то да ураде“.
Ипак, питање није исцрпљено.
У априлу је Додик дао интервју руским медијима у којем је детаљније објаснио свој став у вези са потребом за окончањем европске војне мисије у БиХ.
„Неки европски представници су почели да говоре о промењеној улози ЕУФОР-а. Ова промењена улога ЕУФОР-а нас не занима, а не желимо да Алтеа промени свој мандат. Зато увек говоримо нашим партнерима у Русији да, ако се то деси, тако нешто не би требало да добије сагласност у Савету безбедности. Проценимо развој ситуације, има времена. Одлука се доноси сваке године у октобру, а ми ћемо пратити како се понашају“, рекао је он.
Посете које је Додик сада најавио Русији и његов захтев за вето на продужење мандата ЕУФОР-а указују на то да се, по његовом мишљењу, европска мисија „понашала“ „лоше“, односно на начин који не одговара Бањалуци.
Данас се главна замерка лидера босанских Срба снагама ЕУ не тиче никаквих конкретних акција ЕУФОР-а, па се чак ни могућа промена мандата више не помиње. У садашњој фази, Додик изражава своје незадовољство присуством европских снага у БиХ у принципу, уопште. Он назива европску војну мисију „окупационом међународном влашћу“, указујући да је она део међународног присуства у БиХ, што Додик, заправо, не прихвата.
„Постоји локална цивилна администрација странца чије је име Шмит (високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит) и оружани део ове окупације под називом Алтеа. Желимо да уклонимо обоје“, рекао је.
„Напред, ка независности“
Додиков план се не састоји само од вета како би се спречило продужење мандата ЕУФОР-а, већ и од постизања (неког облика) независности Републике Српске.
„Да бисмо их уклонили (ЕУФОР Алтеа и високог представника) – морамо бити посебна држава“, каже лидер босанских Срба. „Да бисмо се решили свега овога (ЕУФОР Алтеа и високог представника), морамо захтевати повлачење окупационих трупа и уклањање странаца из процеса доношења одлука. То није могуће на нивоу Босне и Херцеговине, тако да Република Српска мора прогласити независност и створити механизам управљања потпуно независан од Сарајева, Босанаца и странаца који тамо живе“, нагласио је он.
У свим овим корацима Додик намерава да се ослони на подршку Москве.
„Ускоро ћу отићи у Москву, где ћу одржати састанке са утицајним људима. Мислим да ћу негде у октобру поново отићи у Русију и да ћу моћи поново да се састанем са руским председником. … Замолићу их да нас подрже у нашем настојању да одржимо референдум и постигнемо независност“, рекао је он.
То не значи референдум који је већ заказала Народна скупштина Републике Српске, већ још једну, нову анкету.
Додик је руским новинарима објаснио да је планирано усвајање Резолуције о самоопредељењу РС, након чега ће бити одржан референдум о независности Републике Српске.
Према Додиковим речима, током најављене посете Русији апеловаће на „руске пријатеље“ да подрже Републику Српску на Генералној скупштини УН у њеним напорима да се одржи референдум о независности.
Неки стручњаци су сигурни да су ове Додикове иницијативе његове личне измишљотине, а Москва није одушевљена вођом авантура босанских Срба. Ипак, сама чињеница да руски државни медији емитују ове и друге сличне Додикове изјаве омогућава да се тврди да тежње које је изнео бар наилазе на разумевање у Кремљу.
Заједнички циљ и посебан интерес
Ставови Бањалуке и Москве у вези са „међународним присуством“ у БиХ су одавно идентични. Ни Русија ни Република Српска не признају Кристијана Шмита за високог представника јер његова кандидатура није одобрена у Савету безбедности УН. Сада, очигледно, босански Срби заједно са „руским пријатељима“ имају план да прогласе и европску војну мисију у Босни и Херцеговини за „персона нон грата“.
Циљ ових заједничких планова може се описати овако: стварање услова под којима међународна заједница неће имати механизме за супротстављање
- дестабилизацији БиХ, што би могло довести до новог сукоба у региону;
- покушајима постизања независности Републике Српске, односно покушајима рушења Дејтонског мировног споразума;
- јачању руског утицаја у БиХ, и у региону уопште.
Чињеница је да се тренутно активно разматрају могуће конфигурације учешћа европских војних контингената ради обезбеђивања мировног процеса у Украјини. У том контексту, Кремљ може сматрати случај ЕУФОР Алтеа у Босни и Херцеговини саставним делом својих односа са Европском унијом и Западом уопште, као компонентом безбедносне ситуације на континенту, као важним елементом равнотеже снага у Европи.
Процес постизања „независности Републике Српске“ коју је најавио Додик, дискусија о овом питању — уз учешће Русије — на Генералној скупштини УН, такође је део укупне мапе сфера утицаја на европском континенту.
Закључци
Анализа изјава и планова Милорада Додика указује на то да су његове акције део шире геополитичке стратегије која има дубоке корене у руским интересима. Додик, у суштини, делује као канал и труба Кремља, а не као независни регионални лидер. Његови напори су усмерени не само на заштиту сопствених политичких амбиција, већ и на спровођење циљева Москве у региону.
Инструментализација Додика. Русија користи Додика као инструмент за дестабилизацију Западног Балкана. Његове изјаве и планови, које активно емитују руски државни медији, део су координисаних напора усмерених на слабљење утицаја ЕУ и Запада у Босни и Херцеговини и у региону.
Подривање међународних механизама. Заједнички циљ Додика и Москве је да униште или учине неефикасним међународне институције које обезбеђују стабилност БиХ. То укључује дискредитацију Канцеларије високог представника и уклањање мисије ЕУФОР-а.
Ризик од новог сукоба. Успех ових планова могао би довести до пропасти Дејтонског мировног споразума, који је темељ модерне архитектуре Босне и Херцеговине. То би, заузврат, могло створити, или боље речено, обновити жариште у самом срцу Европе. Геополитичка игра. За Русију је ситуација у БиХ део шире геополитичке борбе са Западом. Користећи случај ЕУФОР Алтеа, Кремљ покушава да створи преседан који би се могао користити у будућим преговорима о безбедносној ситуацији на континенту, укључујући и контекст сукоба у Украјини.
Генерално, Додикове акције представљају озбиљну претњу стабилности Босне и Херцеговине и целе Европе, истичући рањивост региона на спољне манипулације и утицаје.
