Политичка криза која је трајала у Босни и Херцеговини током целе године, претећи да ескалира у безбедносну кризу не само у БиХ већ и у целом региону, изненада је окончана. Бањалука је, неочекивано за многе, ставила тачку на сукоб са Сарајевом правећи корак уназад: средином октобра, Народна скупштина Републике Српске (НСРС) поништила је низ контроверзних закона и уредби којима је кршен уставни поредак Босне и Херцеговине, а такође је званично признала да Милорад Додик више није председник РС.
Али зашто се то догодило и шта треба очекивати следеће?
Корак уназад
Главни догађај који је потврдио политички преокрет РС била одлука Народне скупштине Републике Српске да поништи неколико спорних закона и уредби усвојених прошле године.
На посебној седници НСРС одржаној 18. октобра, парламентарна већина, предвођена Савезом независних социјалдемократа (СНСД), укинула је Закон о непокретној имовини, Закон о неспровођењу одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, Закон о изборима РС, Закон о неспровођењу Закона о забрани деловања неуставних институција Босне и Херцеговине, амандмане на Кривични закон РС и Закон о Високом судском и тужилачком савету РС. Поред тога, укинута је и Резолуција о информацијама у вези са урушавањем правног поретка у Босни и Херцеговини и могућим кршењем Дејтонског споразума.
Сви ови документи били су инструменти сецесионистичке политике лидера РС, усмерене на институционалну изолацију РС од централних власти БиХ, непризнавање високог представника међународне заједнице и непоштовање његових одлука.
Поред тога, током исте седнице, НСРС је предузела још један значајан корак којим је окончан сукоб око председништва Милорада Додика: парламент је званично именовао Ану Тришић-Бабић за вршиоца дужности председнице РС. Иако се она сматра „Додиковим човеком“, сама чињеница овог именовања указује на коначно решавање питања престанка Додиковог председничког мандата.
Шта је са референдумом?
Подсетимо се да је Народна скупштина Републике Српске, као одговор на Додиково смењивање са председничке функције, усвојила одлуку о одржавању референдума о овом питању 25. октобра. Референдумско питање гласи: „Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и неуставне одлуке Суда Босне и Херцеговине донете против председника Републике Српске, као и одлуке Централне изборне комисије о поништавању председничког мандата Милорада Додика, председника Републике Српске?“ Додик се надао да ће референдум рећи гласно „не“ одлуци о његовој смени и страном мешању у послове РС, и да ће постати „проба“ за „главни референдум“ о независности Републике Српске. Додикову идеју активно су промовисали руски медији.
„Хоћете ли на крају одустати од референдума?“, питали су новинари Додика након што је НСРС поништила спорне законе. „Мора се одржати“, рекао је. Према његовим речима, „најбоље би било да се референдум одржи 9. јануара“, односно на Дан Републике Српске.
Проруски политичар Александар Вулин, бивши члан српске владе, а тренутно сенатор Републике Српске, изјавио је: „Не сме бити одустајања од референдума, а ако се референдум не може одржати у прописаном року, треба га одржати што је пре могуће, и то треба јавно рећи, без тражења изговора за нечињење.“ Није искључено да је то и став Москве.
Међутим, према посматрачима, након поништења низа закона и признања да Додик више није председник, референдум заказан у Републици Српској за 25. октобар изгубио је на значењу.
Победа и пораз
Политичари из потпуно супротних табора одлуку НСРС о укидању спорних закона и других докумената сматрали су победом државе Босне и Херцеговине и поразом Додикове политике. „Проруски сепаратизам је претрпео тежак пораз“, саопштила је Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ). „Данашња седница Народне скупштине Републике Српске историјски је догађај који обележава капитулацију Милорада Додика и сепаратистичке, проруске политике. Држава Босна и Херцеговина и њене институције су добиле још једну важну битку, показујући да нема никога важнијег или јачег од државе“, наводи се у саопштењу странке од 18. октобра.
Вулин је такође говорио о поразу. Рекао је да „не оспорава легитимитет или легалитет Народне скупштине РС која мења своје ставове и позиције“, али „мора рећи“ да „укус јучерашњег пораза неће дуго избледети, и очекујем да влада у Републици Српској искрено призна Србима да је политика борбе за очување дејтонске позиције РС претрпела тежак пораз.“
Сам Милорад Додик покушао је да представи ситуацију не као повлачење или, још мање, пораз, већ као елемент дугорочне стратегије. Изјавио је да је Република Српска на правом путу ка победи и да догађаје у Народној скупштини РС треба схватити као део тих напора. „Наша политика остаје непромењена. БиХ је нестабилна. Једини начин да се овде очува трајни мир и стабилност, до којих нам је стало, јесте да БиХ буде организована према вољи народа који је чине“, нагласио је Додик.
Пружена рука
Међутим, одлука НСРС од 18. октобра означава одустајање садашњих лидера Републике Српске од курса ка отвореној политичкој и институционалној конфронтацији са централним властима БиХ и са међународном заједницом. Политика РС из „Додикове ере“, која се заснивала на сталном сукобу са званичним Сарајевом и ескалацији тензија, бар је стављена на чекање.
„Народна скупштина Републике Српске повлачи ове законе, а посланици парламентарне већине ће знати како да објасне нашем народу зашто то радимо. Усвојили смо их као реакцију на Кристијана Шмита и злоупотребу институција; повлачимо их као пружену руку за отклањање злоупотреба и озбиљних одступања. Ко ће прихватити ову руку, а ко ће је одбити, не зависи од нас. Од нас зависи да осигурамо да никада више не дозволимо неправду и поткопавање наших уставних права“, написала је чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић на друштвеној мрежи X.
„Ако у Америци отклањају штетне последице Бајденове ере, зашто не можемо исто да урадимо у Босни и Херцеговини? Ако су поступци те администрације били лоши за амерички народ, зашто не рећи да су били лоши за српски народ?
…Због штете коју су нам нанели, надали смо се и радовали Трамповој победи. И учинили смо све што смо могли да допринесемо томе кроз америчко-српску заједницу. Имамо право да верујемо да ће све успети, јер је Доналд Трамп председник Америке. Имамо прилику да покажемо… да је Република Српска поуздан партнер“, приметила је Цвијановић.
Као одговор на пружену руку, Република Српска очекује кораке за испуњавање захтева Срба. То би могло да укључује поништавање одлука званичног Сарајева и високог представника које не одговарају интересима Срба у БиХ, или чак повлачење Кристијана Шмита. Барем је Додик већ најавио Шмитову оставку у блиској будућности.
„Вашингтонски план“
Стручњаци су уверени да су најновији догађаји у политици РС резултат спровођења „америчког плана за деескалацију“ и закулисних договора између лидера босанских Срба и америчке администрације.
„Вашингтонски план“ је наводно предвиђао деблокирање државних институција од стране РС, повратак РС у уставни оквир БиХ и повлачење озлоглашеног и проруског лидера босанских Срба из активне политичке активности.
Заузврат, Вашингтон је наводно обећао да ће обуставити кривично гоњење Додика, постепено укинути санкције његовом окружењу (овај процес је већ започет), а касније и њему лично, и спровести економске пројекте у РС (говори се о инвестицијама у ископавање минерала). Могуће је да је план укључивао и разговоре о будућности високог представника и потенцијалном поништењу његових одлука и других пресуда неповољних за РС.
Сходно томе, одбијање споразума од стране Бањалуке могло је да имплицира супротно — повећан притисак Сједињених Држава и Запада уопште на Додика и његов круг, увођење нових рестриктивних мера против политичара из РС, блокирање инвестиционих пројеката у које су укључени западни инвеститори и тако даље.
Гласање у НСРС 18. октобра може послужити као доказ да је овај хипотетички амерички план већ почео да се спроводи.
Могло би се закључити да је тренутни сензационални преокрет Републике Српске геополитичка победа за Сједињене Државе, услед чега се смањује руски утицај на Западном Балкану. Међутим, у Сарајеву није искључено да у овом случају постоји ситуациони договор (договор) између Вашингтона и Москве.
Ипак, пауза у конфронтацији не значи коначан мир. Додикова реторика, очекивање уступака од Запада, као и очување проруских ставова код дела елите РС, указују на то да би се сукоб могао вратити — у новом облику, са новим играчима. Даљи развој догађаја зависиће од исхода унутрашње политичке борбе у РС, става међународне заједнице и способности БиХ да искористи тренутак за консолидацију.
Аналитичка група CWBS-а
