Прошло је више од две и по године од оружаног напада у селу Бањска на северу Косова, инцидент који је регион довео на ивицу новог рата. Па ипак, до данас, одговорни за организовање и извршење напада нису кажњени — пре свега због става званичног Београда.
Вероватно је да су српске власти претпоставиле да ће, у контексту глобалних геополитичких превирања, оружани напад у неком балканском селу брзо бити заборављен. Међутим, то се није догодило. Јавне изјаве руководства НАТО-а и претходно изречени став ЕУ показују да „случај Бањска“ остаје у фокусу у Бриселу и да нема намере да се зажмури на некажњивост оних који су учествовали у нападу.
Подсетник из НАТО-а
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте 26. јануара 2026. године још једном је изјавио да НАТО очекује да одговорни за оружани инцидент у Бањској, као и за напад на војнике КФОР-а у Звечану, буду изведени пред лице правде. Говорећи на заједничком састанку два одбора Европског парламента — Одбора за спољне послове и Одбора за безбедност и одбрану — Руте је рекао:
„Имам личне односе са председником Александром Вучићем. Познајемо се много година. И наравно, очекујемо да утврди одговорност за оно што се догодило пре неколико година, по два питања. По оба је обећао пуну одговорност одговорних.“
Иако је генерални секретар НАТО-а дао сличне изјаве неколико пута у протекле две и по године, неки коментатори су овај Рутеов наступ протумачили као „последње упозорење“ и као крај периода током којег се Вучићу „веровало на реч“. НАТО, тврде они, сада жели да коначно види конкретне резултате — кажњавање одговорних за нападе на северу Косова.
Вреди напоменути да је Руте изрекао своје упозорење управо у Европском парламенту. ЕУ, као и НАТО, више пута је указивала Београду на недостатак напретка у истрази и кажњавању одговорних у „случају Бањска“.
Од 2023. године, инцидент у Бањској се помиње у годишњим извештајима Европске комисије о Србији као једна од кључних проблематичних епизода у областима безбедности и владавине права. Извештаји наглашавају да Србија није показала напредак у истрази, иако је подизање оптужница против организатора напада у Бањској једна од обавеза које је Србија преузела у оквиру отварања Кластера 3 преговора о приступању са ЕУ.
Бесни грађани или милитанти?
Треба подсетити да је у ноћи 24. септембра 2023. године, у близини села Бањска на северу Косова, група од око 30-40 добро наоружаних милитаната блокирала мост користећи два камиона без регистарских таблица. Ове акције су забележене видео камерама око 2 сата ујутру. Гранична патрола Косовске полиције, која је управо завршила смену, добила је наређење да фотографише возила, за која се верује да припадају кријумчарима.
Око 3:30 ујутру, снимци надзорних камера приказују групу наоружаних особа које се приближавају мосту у возилима. Убрзо након тога, стигло је полицијско појачање. У том тренутку догодила се експлозија (противпешадијске мине МРУД југословенске производње), у којој је погинуо полицајац. Наоружани људи су потом пуцали на полицију користећи противтенковске ракетне бацаче Зоља. Полиција је узвратила ватру и на крају блокирала нападаче у просторијама манастира Бањска.
Познато је да су три нападача убијена, али извештаји указују да су други рањени и да су им упућени лекарски третмани у Србији.
На лицу места ухапшене су само две особе — Благоје Спасојевић и Владимир Толић, обојица наоружани и обучени у камуфлажне униформе. Трећи човек, Душан Максимовић, приведен је следећег дана.
Представници Косовских снага безбедности нагласили су да су, с обзиром на наоружање и координацију наоружане групе, напад на полицију у Бањској извршили специјално обучени милитанти.
Операција Радоичић
У септембру 2024. године, Специјално тужилаштво Косова подигло је оптужнице против 45 особа због тероризма и тешких кривичних дела против уставног поретка и безбедности Косова. У оптужници се тврди да је циљ наоружане групе био да отцепи северни део територије Републике Косово и припоји га Србији.
У Приштини је у току судски поступак против тројице Срба ухапшених након инцидента у Бањској — Максимовића, Толића и Спасојевића. Остали оптужени су и даље недоступни косовском правосудном систему.
Централна фигура у случају је Милан Радоичић, који је у време догађаја у Бањској био заменик председника странке Српска листа.
Неколико дана након напада, Радоичић је изјавио да преузима пуну одговорност за напад и да подноси оставку на водећу позицију у странци. Догађаје у Бањској је описао као „одбрамбену“ операцију против „терора“ који је Косово наводно покренуло против Срба. Радоичић је нагласио да о својим плановима није унапред обавестио ни Српску листу нити српске власти и да није добио никакву подршку од њих.
„Лично сам управљао целом логистиком за одбрану нашег народа од окупатора и моји поступци немају никакве везе са мојом претходном политичком активношћу“, изјавио је преко свог адвоката.
Београдски траг
Косовски истражитељи и истраживачки новинари тврде да српска „операција у Бањској“ није могла бити Радоичићева лична иницијатива, те да је његова група добијала систематску подршку из Београда.
Као доказ о умешаности српских државних структура у припрему напада у Бањској, наводе оружје одузето од учесника.
Истрага БИРН-а открила је да су минобацачке гранате и противтенковски ракетни бацачи прошли кроз државне објекте за одржавање у централној Србији 2018. и 2021. године.
Што се тиче лансера „Зоља“, стручњаци су рекли БИРН-у да се паковани лансери овог типа ретко појављују на црном тржишту због строге контроле њихове употребе.
Поред тога, према косовском тужилаштву, неколико дана пре догађаја у Бањској, Радоичићева група је тренирала на војном полигону Пасуљанске ливаде у централној Србији.
Треба напоменути да се сви ови докази поричу у Београду, где се тврди да оружје српске производње користи и косовска полиција, и да је обука на полигону укључивала резервисте, међу којима и српске држављане са Косова.
Суд и истрага
Поступак у случају терористичког напада у Бањској на Косову је тренутно у завршној фази.
Косовски адвокати су уверени да су докази довољни да се оптужени осуде, иако процеси суђења у одсуству за већину групе представљају изазов. Амер Алија из Фонда за хуманитарно право такође оцењује доказну базу као довољну и очекује првостепену пресуду током 2026. године.
У Србији је истрага против Радоичића отворена у септембру 2023. У октобру 2023. године, испитали су га београдски тужиоци. Након испитивања, пуштен је уз ограничење путовања.
Од почетка 2026. године, Милан Радоичић и даље се налази на слободи у Србији. Новинари периодично објављују доказе о Радоичићевом присуству на провладиним догађајима. Српско тужилаштво наводи да „наставља да прикупља доказе“ и да није подигло формалне оптужнице.
Ко има користи?
Одмах након инцидента и касније, председник Александар Вучић је нагласио да је узрок оружаног сукоба у Бањској био „терор владе Аљбина Куртија“ над Србима, тврдећи да су Срби били приморани да се бране.
Исти став изнела је и званична Москва. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, само неколико сати након пуцњаве у Бањској, назвала је инцидент последицом курса Приштине ка „подстицању сукоба и чишћењу региона од Срба“.
Косовски лидери су, заузврат, нагласили да је напад у Бањској био покушај Београда да понови хибридни сценарио сукоба који је Русија спровела на Криму и у Донбасу 2014. године.
Међутим, иако су званичници у Приштини говорили о „кримском сценарију“, српско руководство није прешло границу и није предузело директну војну интервенцију у знак подршке „Радоичићевој групи“ – односно „да би заштитило српско становништво Косова и Метохије“ – ограничавајући се на моралну подршку и блокирајући истрагу.
Закључци
Инцидент у Бањској не може се посматрати као мања локална епизода. Догађаји из септембра 2023. године показали су спремност одређених снага у Србији да спроведу радикалне сценарије засноване на сили на Косову, спремност Москве барем на политичком нивоу да подржи покушај Србије да ескалира ситуацију на Косову и ограничену спремност званичног Београда да подржи „наоружане српске патриоте“. Па ипак, чак и половични став српског руководства изгледа доприноси дестабилизацији у региону. Стога је логично да НАТО и ЕУ покушавају да зауставе овај тренд ескалације. Преовладавајућа већина независних стручњака уверена је да развој ситуације у региону по сценарију дестабилизације користи само Москви.
Аналитичка група CWBS-а
