Подривање евроатлантских процеса у региону не одвија се уз помоћ „меке силе“, већ углавном путем оружане силе.
Уочи парламентарних избора, власти Молдавије ухапсиле су више од 70 особа, осумњичених да их је Русија ангажовала за организовање масовних нереда током изборног процеса. Ухапшени су држављани Молдавије, који су од јула до септембра обучавани у Србији за руковање оружјем и за сукобљавање са полицијом, а план обуке је координисан из Руске Федерације.
Истраживачка мрежа БИРН износи детаље да су обуку у паравојном кампу у Србији, у близини Лознице, спроводили инструктори из Русије и Белорусије и да је обуку прошло више од 150 људи.
Ово није први пут да се Србија помиње као место одакле Русија и њене тајне службе делују како би утицале на безбедносну и политичку ситуацију у Молдавији. Веома слична ситуација догодила се прошле године током председничких избора, када су власти Молдавије ухапсиле осам особа, осумњичених да су обучаване у Србији и БиХ за изазивање масовних нереда, док су њихови инструктори били повезани са руском плаћеничком групом Вагнер. И тада је вођена напета изборна трка, између проруског председничког кандидата Александра Стојаногла и проевропске кандидаткиње Маје Санду, која је победила.
Запад, а посебно кругови ЕУ, сматрају Србију и персонализовани режим председника Александра Вучића фактором стабилности на Западном Балкану. Међутим, чињенице говоре сасвим супротно. Москва и Београд систематски подривају политичку и безбедносну стабилност у најмање пет држава Југоисточне Европе.
БиХ и Косово
Иако Александар Вучић понавља да Београд подржава Дејтонски споразум и интегритет Босне и Херцеговине, Савет за националну безбедност Србије, чији је председник Србије члан, недавно је донео одлуку да не призна пресуду председнику Републике Српске Милораду Додику због антидржавне активности.
Званично порицање пресуде председнику Републике Српске један је од најочигледнијих примера подривања Дејтонског мировног споразума и подржавања Додиковог сепаратизма од стране званичног Београда.
Милорад Додик је најлојалнији политичар Москви на Западном Балкану. Србија следи Русију и заузима амбивалентан став према БиХ. Москва декларативно подржава Дејтонски мировни споразум, у коме је и сама учесник, а истовремено подрива тај процес подржавајући Додикове сепаратистичке тежње.
Крајем септембра 2023. године, на северу Косова, у селу Бањска, наоружана група из Србије изазвала је оружани сукоб. Група је била униформисана и добро наоружана војном опремом коју поседују снаге безбедности суседне Србије. У сукобима је погинуо косовски полицајац и још три особе са српске стране.
Наоружана група Срба, коју је предводио контроверзни бизнисмен и политичар Милан Радоичић, имала је намеру да блокира путеве и изазове сукобе на северу Косова.
То је најозбиљнији организовани оружани напад на Косову од доласка међународних мировних снага 1999. године. Та терористичка акција, како ју је квалификовао суд у Приштини, није могла бити изведена без знања безбедносних служби суседне државе Србије.
Македонија и Црна Гора
Истраживачки новинари су средином 2017. године објавили материјал о утицају Русије на Северну Македонију (тада још под именом Македонија), који према њиховој тврдњи „води преко Београда“. Објављени документи македонских тајних служби тврдили су да руски обавештајци у Македонији раде под контролом руског шпијунског центра у Београду.
Такође се наводи да је постојао вишедеценијски напор руских шпијуна и дипломата да, ширењем пропаганде и свог утицаја у Македонији, покушају да спрече улазак те државе у НАТО и дистанцирају је од Запада.
Македонија је ушла у НАТО, а бивши премијер Никола Груевски, иначе близак руским интересима у региону, након што је осуђен за корупцију, побегао је у Мађарску, где је добио политички азил.
Најсличнији моделу руског деловања у Молдавији био је покушај државног удара у Црној Гори, на дан парламентарних избора, у октобру 2016. године. Тада је група српских, црногорских и руских држављана планирала, како је наведено у првостепеној пресуди Вишег суда у Подгорици, „насилно рушење власти у Црној Гори, како би спречили њен улазак у НАТО“.
У првостепеном поступку, 13 особа је осуђено на скоро 70 година затвора због покушаја тероризма, међу њима су били и лидери опозиционог просрпског и проруског Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и бивши генерал жандармерије Братислав Дикић из суседне Србије.
Подривање евроатлантских процеса
Међу осуђенима, највиша казна изречена је руским држављанима Едварду Шишмакову и Владимиру Попову, који нису били доступни правосуђу Црне Горе. Идентификовани су као официри руске војне обавештајне службе (ГРУ) и осуђени су за кривична дела стварање криминалне организације и покушај тероризма.
Црна Гора је, такође, постала чланица НАТО-а. Међутим, након политичког „пуча црквеним литијама“, који је организован уз подршку суседне Србије и СПЦ, као и Русије и Руске православне цркве, сви осуђени у случају „државни удар“ у Црној Гори били су пуштени на слободу.
Од доласка СНС и Александра Вучића на власт у Србији, идеја „Српског света“ шири се диљем Западног Балкана – кроз БиХ, Републику Српску и Црну Гору.
Концепт „Српског света“ настао је по узору на „Руски свет“, и представља експанзионистичку идеју подршке сународницима, коју је Путин искористио да у фебруару 2022. године војно нападне Украјину.
Истовремено, док Србија и Русија, током последње деценије, активно дестабилизују евроатлантске аспирације суседа и држава из региона и док покушавају да оживе великосрпску идеју, председник Србије Александар Вучић, пред Генералном скупштином Уједињених нација, нуди Београд као место дијалога за све сукобе широм света.
Овакве циничне понуде Србије могуће су само у околностима затварања очију пред ауторитаризмом Александра Вучића и толерисањем дубоког руског присуства у Србији од стране Запада.
Boris Varga. Serbian political scientist and journalist.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
