Самит БРИКС-а у Казању није се испоставио одлучујућим за Србију у погледу геополитичких избора. Као и раније, земља је водила политику балансирања између ЕУ и Русије. Међутим, односи Београда са европским и са руским партнерима бележе помак.
Москва у фокусу
Председник Србије Александар Вучић, као што је познато, није лично присуствовао самиту БРИКС-а у Казању, у Русији, због састанака са шефовима европских влада. Формално, посета Београду премијера Грчке и Пољске могла би да послужи као изговор за отказивање пута у Русију. Међутим, то је био јасан сигнал који је Вучић упутио Москви: ЕУ је тренутно приоритетни спољнополитички правац Србије.
Међутим, ако је неко питање „приоритетно“, не значи да је „искључиво“.
Стога је, у складу са вишевекторском спољном политиком Србије, у Казањ отпутовала моћна делегација Владе Србије на челу са потпредседником Владе Александром Вулином. У тиму су били и министар одбране Братислав Гашић, министарка економије Адријана Месаровић и министар без портфеља Ненад Поповић, који је руским медијима дао мноштво интервјуа у којима није штедео речи хвале према Русији.
Иако Србија није спремна за улазак у БРИКС, сигнал Београда Москви је био очигледан: има јасну намеру да прошири и продуби српско-руску сарадњу.
Порука је неочекивано појачана и конфликтом који је настао током посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији, у оквиру дипломатске турнеје по Западном Балкану,.
Шефица Европске комисије отказала је састанак са премијером Милошем Вучевићем, јер је, непосредно пре заказаног састанка са њом, шеф српске владе разговарао са руским министром за економски развој Максимом Решетњиковим. Председница ЕК отказала је састанак са премијером Вучевићем након објаве на његовом сајту о састанку са министром економије Русије, објаснила је портпаролка ЕК Ана Писонеро. У тој објави се наводи да две земље планирају да ојачају сарадњу у економским и другим областима. У том контексту, нема смисла одржавати првобитно заказани састанак, додала је портпаролка.
Пре тога је, међутим, Фон дер Лајен одржала прилично срдачан састанак са Вучићем, па се да закључити да је српско руководство и овога пута успело да одржи баланс. Београд је успео да убеди Москву да је развој српско-руских односа у фокусу српске владе.
Прагматизам Београда
Мотивација за „кретање у различитим правцима одједном“, коју српске власти данас покушавају да спроведу, лежи у чисто прагматичној природи односа Србије са партнерима и, сходно томе, у најпрагматичнијој спољној политици. Руководство Србије самопоуздано покушава да покаже да комбиновање европских интеграција и пријатељских односа са Русијом није контрадикција, већ, напротив, гаранција добијања бенефиција и преференција у сваком од ова два правца: пре свега, ради се о обезбеђивању финансирања из ЕУ као дела европских интеграционих процеса и добијања јефтиног руског гаса што је наплата за лојалност Београда.
Геополитички мултивектори за Србију у пракси не подразумевају толико егзистенцијални избор између Запада и Истока, већ приступ и ЕУ и руским ресурсима. Ова политика успешно функционише годинама, а најновија достигнућа српске привреде последица су и оваквог спољнополитичког курса.
С обзиром на то да је актуелна спољна политика корисна за Србију, нема разлога очекивати да ће Београд самоиницијативно напустити своју вишевекторску природу. Само промена у спољном окружењу или, тачније, промена политике спољних актера према Србији може да стане на крај овим маневрисањима између источног и западног пута.
Пауза за европске интеграције
Одбијање шефице Европске комисије да се састане са српским премијером донекле се може посматрати и као упозорење Београду. Садржај ове поруке је једноставан: у данашњим геополитичким условима, развијање односа са Русијом је неспојиво са европским интеграцијама.
Ако се Београд клади на продубљивање српско-руске сарадње, Брисел би могао да пређе са симболичних упозорења на конкретније кораке. То би могло да подразумева ограничавање финансирања Србије из буџета ЕУ.
О таквом потезу се дуго разговарало услед одбијања Београда да своју спољну политику усклади са политиком ЕУ, односно услед оклевања да уведе санкције Русији.
Лојалност Србије Русији већ је фактички зауставила процес европских интеграција – нова преговарачка поглавља нису отворена трећу годину заредом – али одлучност Европљана још није довољна да се европске интеграције Србије званично обуставе, или да се макар блокирају у делу доделе средстава Београду по европским програмима.
Ако Европска унија буде одлучнија да све земље кандидати за чланство ускладе своју спољну политику, могла би да уследи одлука о обустави европских интеграција Србије. Свакако, после београдског демарша Урсуле фон дер Лајен, такав развој догађаја изгледа нешто реалније.
Руски предлози
У међувремену, за Русију престаје да буде довољна лојалност Београда која подразумева укидање санкција ЕУ, престаје да буде довољно одржавање сарадње у економској, а посебно у енергетској области. Дакле, Београд ће морати да плати додатну цену за јефтин гас, а не ради се о новцу. Заузврат, Москва жели да види Београд у табору својих геополитичких савезника, међу земљама које се позиционирају као алтернатива западном свету.
Претходно је Србија – једина држава у Европи – потписала споразум о слободној трговини са ЕАЕУ (Евроазијском економском унијом), постала посматрач у Парламентарној скупштини ОДКБ (Организација уговора о колективној безбедности). Сада је на реду укључивање у БРИКС као глобалну антизападну унију (како то Русија види).
Лични позив Вучићу на самит у Казању била је понуда коју, претпостављало се, није могао да одбије. Ипак, на крају је то учинио, али уз велику српску делегацију на форуму БРИКС-а, уз интервјуе званичника Владе Србије руским медијима пуне хвалоспева и, на крају, уз Вучићево обећање да ће доћи у Москву на прославу Дана победе 9. маја 2025. – сбе то је оставило позитиван утисак на Кремљ и донекле надокнадило одсуство председника у Казању.
У будућности можемо очекивати наставак српске политике одбијања санкција Русији. Такође, видећемо јачање руско-српске сарадње у различитим областима. Реч је, пре свега, о већој укључености Србије у БРИКС и све друге антизападне формате.
Померање према Москви
Приметна је и жеља Москве да оствари већу лојалност Београда у војно-политичкој сфери. Није случајно да је један од представника Србије на самиту БРИКС-а био министар одбране, а да је шеф делегације, потпредседник Владе, Вулин морао пажљиво да бира речи када је „на маргинама самита у Казању“ одговарао на питања из руских медија о изгледима за српски увоз руског наоружања и о руско-украјинском рату.
Убрзо након посете Казању, Вулин је отпутовао у Минск, где је учествовао на конференцији о евроазијској безбедности (која је, заправо, сазвана на основу ОДКБ). Потпредседник Владе Србије разговарао је и са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом и са белоруским министром одбране Виктором Хрењином.
У будућности можемо очекивати јачање овог војно-политичког вектора, јер је за Русију веома важно не само да привуче Србију на своју страну, већ и да блокира сваку, па и хипотетичку, српско-западну и српско-украјинску сарадњу у овој области.
Нагињање ка Москви и њеним сателитима гарантовано ће повећати разлике између Београда и Брисела и максимално сузити могућности Вучићевог омиљеног балансирања.
Наравно, могуће је ходати по ужету уз жонглирање разним предметима. Али питање је колико дуго?
