Урушавање дела фасаде железничке станице у Новом Саду 1. новембра, у коме је погинуло 15 људи, а још 2 тешко повређено, шокирало је Србију. Међутим, чак и две седмице након трагедије, званична верзија узрока катастрофе тек треба да буде објављена. Ниједан кривац није именован, а истрага је у току.
У међувремену, откривено је доста спорних детаља везаних за реконструкцију станице…
Након трагедије…
Непосредно након трагедије, премијер Србије Милош Вучевић рекао је да је то један од најтежих дана у целој послератној историји Новог Сада, истакавши да ће инсистирати на идентификовању одговорних. Председник Србије Александар Вучић апеловао је на тужилаштво и владу да најстроже процесуирају одговорне за трагедију. „Мислим на политичку, али и кривичну одговорност“, рекао је он.
Првих дана након трагичног догађаја, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поднео је оставку, одбивши да се изјасни кривим за несрећу. „Не могу да се изјасним кривим за смрт 14 људи, јер ни ја ни људи који раде са мном не сносимо никакву одговорност за трагедију која се догодила“, нагласио је министар. Према Весићевим речима, сва документација у вези са пројектом била је издата пре него што је постао министар, те је за време његовог мандата урађен само коначни пројекат за извођење радова, који, како је рекао, није имао сагласност руководства министарства, јер министарство није могло да утиче на дизајн и квалитет радова на реконструкцији, рекао је он.
У Новом Саду је 5. новембра избио масовни протест. На протесту, који је испред станице почео минутом ћутања, активисти су тражили не само кажњавање свих директно одговорних за несрећу, већ и оставку премијера Србије и градоначелника Новог Сада.
Након митинга, учесници су кренули градским улицама према Градској кући. На путу до тамо, демонстранти су разбили канцеларију владајуће Српске напредне странке (СНС), засули црвеном фарбом зграду градске скупштине и излили цистерну са фекалијама испред Градске куће.
Група демонстраната покушала је да уђе у Градску кућу, разбијајући прозоре и врата, бацајући петарде, али је полиција нереде зауставила сузавцем. Организатори протеста су, међутим, саопштили да су неред стварали провокатори, „инфилтрирани елементи“, на које су раније јавно упозоравали и које су наводно власти подметнуле.
Касно увече истог дана, у Нови Сад је стигао председник Србије Александар Вучић. Обраћајући се члановима своје странке, испред канцеларије СНС-а, оштећене од стране демонстраната, Вучић је рекао да је власт предузела све мере да процесуира одговорне за трагедију у Новом Саду и да се нико неће извући.
Ко је крив?
Више тужилаштво у Новом Саду је до средине новембра обавило разговоре са близу 70 особа поводом трагичног догађаја на железничкој станици. У оквиру преткривичног увиђаја у току је грађевинско испитивање околности узрока урушавања дела фасаде, уз анализу узорака извађених са фрагмената надстрешнице, као и документације прикупљене од свих релевантних институција. Међутим, нико није званично оптужен.
Истовремено, приведено је неколико лидера и најактивнијих учесника новосадског протеста, међу којима су истакнути политичари и активисти.
После 5. новембра одржане су и друге протестне акције, не само у Новом Саду, већ и у Београду и другим градовима Србије.
Главни захтеви демонстраната су следећи:
• оставке премијера Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића;
• хитно хапшење свих одговорних за 14 смртних случајева на новосадској железничкој станици;
• ослобађање свих противзаконито притворених демонстраната;
• откривање свих поверљивих уговора за реконструкцију железничке станице у Новом Саду,
• ванредна контрола свих инфраструктурних пројеката покренутих или развијених у протеклих 10 година.
Како се показало, велика реконструкција железнице у Србији, укључујући и реконструкцију новосадске станице, затворена је од јавности зидом тајне.
Надстрешница коју нико није реконструисао
Железничка станица у Новом Саду првобитно је изграђена 1964. године по пројекту архитекте Имреа Фаркаша. Прва реконструкција зграде, након 60 година, почела је у јесен 2021. године у оквиру пројекта изградње брзе пруге Београд – Нови Сад – Суботица – Келебија (граница са Мађарском) – Будимпешта.
Радови на прузи Београд-Будимпешта под називом „Колосек будућности“ почели су у новембру 2017. у оквиру тројног споразума потписаног између Кине, Србије и Мађарске. Изградњу дела ове скоро 200 километара дуге железничке деонице уговориле су кинеске China Railway International Co. Ltd и China Communications Construction Company Ltd, CRIC&CCCC, а део – Руске међународне железнице, које укључују домаће компаније као подизвођаче. Изградња се финансира кредитима које су Србији дале Кина и Русија.
Брза железничка пруга Београд – Нови Сад пуштена је у рад у марту 2022. године, а у истом периоду је делимично отворена и реновирана станица Нови Сад. Потпуно реконструисана зграда железничке станице отворена је 5. јула 2024. године, иако су власти већ у мају изјавиле да су у потпуности спремне за свечано отварање. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић тада је посебно истакао да је, у складу са захтевима Завода за заштиту споменика, очуван визуелни изглед станице.
Новоизграђена деоница брзе пруге од Новог Сада до Суботице требало је да буде отворена 24. новембра 2024. Вучић је том трасом већ ишао „пробним возом“ почетком октобра. Затим је рекао да је све урађено по највишим стандардима, укључујући и железничке станице на траси.
Кинески конзорцијум CRIC&CCCC био је главни извођач радова на реконструкцији новосадске железничке станице. Према писању медија, поред две велике кинеске компаније, ангажовано је и неколико компанија из Србије као подизвођачи.
Нема званичних података ко је извршио стручни надзор на пројекту реконструкције станице у Новом Саду. Према наводима новинара, у питању је или мађарски конзорцијум Утибер или француска компанија Ежис.
Међутим, управо бетонска надстрешница која се урушила није била предмет реконструкције, иако су сви остали делови зграде, укључујући и историјску фасаду, преуређени.
„Надстрешница која се срушила на улазу у станицу Нови Сад није била предмет реконструкције у оквиру реконструкције станичне зграде у оквиру пројекта изградње брзе пруге Нови Сад-Суботица. У оквиру реконструкције су извођени радови на унутрашњости станице, крову и фасади изнад и испод надстрешнице“, саопштила је Железничка инфраструктура Србије.
Конзорцијум кинеских компанија CRIC&CCCC саопштио је и да надстрешница железничке станице која се срушила у Новом Саду није предмет радова у оквиру реконструкције станице, према одобреној грађевинској дозволи.
„Невероватно је да је све реконструисано, а само надстрешница након 60 година никако није обновљена“, рекао је огорчен Вучић непосредно после трагедије. Али зашто се то догодило остаје нејасно.
Без ЕУ, али са Русијом и Кином
Многа питања без одговора подстичу сумњу да је било злоупотребе. Ове сумње додатно подстиче чињеница да је Београд претходно „избацио” Европску унију из пројекта.
ЕУ је још 2009. године финансирала (300.000 евра) студију изводљивости и процену утицаја на животну средину за једну од деоница ове пруге у Србији, од Старе Пазове до Новог Сада. Европска инвестициона банка је требало да буде инвеститор у модернизацији локације. Међутим, преговори су прекинути јер је Србија 2011. обавестила ЕИБ да ће узети кредит за изградњу у Русији (очигледно уз услов укључивања Руских железница у реализацију пројекта).
За деоницу Нови Сад – Суботица – Келебија (граница са Мађарском), Влада Србије је такође затражила од Европске уније да финансира израду пројектне и техничке документације. ЕУ је обезбедила средства у износу од скоро 4,8 милиона евра за израду идејног пројекта, студије изводљивости и процене утицаја на животну средину. Ови радови су изведени у периоду 2013-2016. године, у складу са пројектним задатком одобреним од стране државних институција у Србији. Након тога, Влада Србије одлучила је да реализује овај пројекат, користећи део папирологије коју је израдила ЕУ, али позајмљујући новац од Кине (и уз ангажовање кинеских извођача).
Још један учесник у брзим железницама, Мађарска, иако и сама чланица ЕУ, такође позајмљује кинеска средства.
Мађарска је у пролеће 2020. узела кредит од Кине за изградњу железничке пруге Будимпешта-Београд. Ни детаљи споразума ни финансијски извештаји нису јавно доступни – мађарске власти су сву папирологију у вези са пројектом прогласиле поверљивом на 10 година.
Током државне посете председника Кине Си Ђинпинга Мађарској у мају 2024. године, пруга Мађарска-Србија проглашена је за значајан пројекат у оквиру иницијативе „Појас и пут“ и за водећи пројекат сарадње Кине и земаља централне и источне Европе. Теретни возови између Београда и Будимпеште требало би да превозе кинеску робу даље у Европу након што се морским путем испоруче у луку Пиреј у Грчкој. Иначе, кинески бродарски гигант Коско већ је преузео контролу над том луком.
Претпостављало се да ће до 2025. године већ бити постављена брза пруга Београд-Будимпешта. Али, Вучић је недавно најавио да ће нови аутопут бити готов за годину и по дана, односно не пре пролећа 2026. године.
Проблематична питања
Смртоносна несрећа на станици Нови Сад можда је утицала на померање рокова изградње пруге.
То, међутим, није главна последица трагедије, која је, пре свега, скренула пажњу на одређена питања у железничкој индустрији Србије која могу представљати претњу за грађане. Пре свега, реч је о недостатку транспарентности у шемама финансирања, тајном начину одабира извођача и недовољној контроли квалитета радова, што ствара плодно тло за корупцију и разне злоупотребе. Могуће је да је управо то довело до трагедије.
Проблем је и актуелна политизација инфраструктурних пројеката. Целокупно руководство Србије, од председника до локалних лидера, годинама промовише изградњу брзе пруге, користећи пројекат за политичку кампању у корист актуелне власти и владајуће странке. На позадини помпезних прослава, кобно урушавање дела високо промовисане железничке станице изгледа још страшније. Овде се намеће још једно питање: да ли је нешто исхитрено урађено да би се радови окончали уочи избора, затварајући очи пред непоштовањем техничких захтева и стандарда?…
Још један проблематичан аспект пројекта је његова наглашена антиевропска природа.
Податак који је остао ван фокуса српских демонстраната, што је изненађујуће, јер је новац из Кине и Русије обично легло корупције и преваре.
Међутим, са геополитичке перспективе, овај аспект је очигледно изузетно важан.
Мађарска (чланица ЕУ) и Србија (кандидат за улазак у ЕУ), супротно званичном ставу Европске уније, баве се широким промоцијом кинеских интереса у Европи. Поред тога, Београд активно развија сарадњу са руским државним компанијама, упркос захтевима ЕУ за увођење санкција Русији (које су на снази не од 2022, већ од 2014). Колико дуго ће Србија водити такву спољну политику и чему ће она водити, остаје отворено питање, јер га, пре свега, нико никада није категорички изнео пред руководство Србије.
До сада, највероватније последице трагедије у Новом Саду могу бити проглашење кривим појединих функционера (неки ће се суочити са политичком одговорношћу, неки с кривичним гоњењем) и делимична реконструкција владе. Чини се да за сада не треба очекивати никакве револуције, ванредне изборе или ревизије постојећих споразума са Пекингом и Москвом.
