Босна и Херцеговина пролази кроз још једну кризу државности. Ентитет у БиХ, Република Српска под вођством Милорада Додика, поново покушава да прошири своја овлашћења и ограничи надлежност централних власти БиХ на својој територији.
Најновија ескалација није ни новина, ни неочекивана за ову балканску земљу. Ипак, тренутни геополитички контекст нас тера да сагледамо развој догађаја из новог угла и разумемо проблеме и претње које се појављују.
Закони са посебном пристрасношћу
Народна скупштина (парламент) Републике Српске усвојила је 27. фебруара на посебној седници низ закона којима се, посебице, забрањује деловање институција Босне и Херцеговине на територији РС.
Нови закон
• забрањује рад Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) и Високог судског и тужилачког савета БиХ у Републици Српској,
• омогућује формирање Високог судског и тужилачког савета Републике Српске, који ће именовати судије, тужиоце и друге правосудне функционере у Републици Српској,
• уводи кривичну одговорност за непоштовање или неизвршавање одлука институција или органа Републике Српске.
У суштини, ради се о једностраном укидању јурисдикције државе Босне и Херцеговине над делом њене територије, Републике Српске.
Одвојено је донет такозвани „закон о страним агентима”, а то је Закон о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација. Овим законом се уводи строга контрола цивилног сектора Републике Српске, по узору на руско законодавство. Нацрт закона оштро су критиковале и локалне невладине организације и европске институције, јер је недемократски.
Председник Републике Српске Милорад Додик потписао је 5. марта указе којима су ступили на снагу закони усвојени на седници Народне скупштине Републике Српске. Закони су одмах објављени у Службеном гласнику Републике Српске и од тада се спроводе.
Закон као „узвратни ударац“
Усвајање пакета важних закона може се схватити као одговор власти Републике Српске на пресуду коју је суд изрекао Додику, када га је 26. фебруара Првостепени суд БиХ осудио на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања високих политичких функција. Председник Републике Српске оптужен је за непоштовање одлука Високог представника Републике Српске, Кристијана Шмита, који се сматра нелегитимним представником у Републици Српској.
Према Додиковим речима, закони усвојени 27. фебруара само су део прве фазе раније планираног плана.
Милорад Додик је, неколико дана пре пресуде Суда БиХ, за Балканску редакцију руског државног ТВ канала Раша тудеј, РТ Балкан, говорио о планираним радњама у случају да суд у Сарајеву потврди оптужницу против њега. Према његовим речима, РС ће наставити са „двостепеном“ реакцијом.
„У првој фази, Република Српска ће се борити за уставни поредак у БиХ. Оно што имамо у пракси у БиХ није у Уставу: нема војске, нема оружаних снага БиХ, нема СИПА, нема обавештајне службе, нема суда, нема тужилаштва, нема индиректних пореза, нема више агенција, нема граничне службе БиХ“, рекао је Додик. Према његовим речима, Република Српска планира да све врати на наведени ниво, а потом усвоји закон о иступању из споразума о заједничким оружаним снагама Босне и Херцеговине. Ако ни ту Сарајево не буде сагласно са Србима, ако „не пристане да се врати на Устав Босне и Херцеговине“, „Република Српска ће ући у другу фазу, која подразумева иступање из Дејтонског споразума“, рекао је председник Републике Српске. У овој другој фази Република Српска планира да апелује на Србију, тражећи да се потпише споразум о конфедерацији Републике Српске и Србије, а касније и о федерацији и монетарној унији са Србијом. Сврха ових акција је „да можемо да организујемо своје животе и да не зависимо од глупости које гледамо у Сарајеву“, рекао је Додик руским медијима.
Нови предмети и пресуде
Дана 6. марта, дан након што је Додик потписао спорне законе, Тужилаштво БиХ је објавило да истражује кривично дело „подривање уставног поретка“ у земљи. Иако имена осумњичених у овом случају нису званично саопштена, Додик је изјавио да га је Тужилаштво БиХ позвало на саслушање у својству осумњиченог за нарушавање уставног поретка. Он је навео да ће игнорисати тај потез.
Уставни суд БиХ је, такође 6. марта, примио захтеве за оцену уставности раније усвојених закона у Републици Српској.
Члан Председништва Босне и Херцеговине, Денис Бећировић, председавајући Представничког дома, Денис Звиздић, и члан Одбора Дома народа Парламента Босне и Херцеговине, Кемал Адемовић, поднели су Уставном суду Босне и Херцеговине захтев за оцену уставности „антидејтоновских и антиуставних“ закона Републике Српске. Нагласили су да „брутални напади на Дејтонски мировни споразум и уставни поредак Босне и Херцеговине морају престати“ и да „покушаји подривања независности, суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине представљају директну претњу миру и стабилности у земљи и региону“.
Уставни суд Босне и Херцеговине донео је 7. марта привремену меру и обуставио примену закона које је Народна скупштина Републике Српске усвојила 27. фебруара, а потписао председник РС 5. марта.
У Бањалуци је пресуда дочекана с крајњим непоштовањем. Ово је био очекивани исход, јер је Република Српска раније донела закон о непримењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, будући да у њеном главном саставу нема српских судија.
„Одлука и образложење крњег Уставног суда Босне и Херцеговине неодољиво подсећају на саопштење Политбироа Комунистичке партије СССР-а.
Голи политички памфлет.
…Ни слово из Устава, ни реч од права”, написао је Додик на мрежи Икс.
Јасно је да се одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине неће проводити у Републици Српској.
Неочекивана критика
Додика су очекивано подржале Србија и Русија, а оштро га је критиковао високи представник Кристијан Шмит и низ европских земаља, укључујући Немачку. Но, једна изјава критике била је потпуно изненађење за РС и Додика лично.
Судећи по изјавама челника Републике Српске током предизборне кампање у САД и након победе Доналда Трампа, Бањалука је била уверена да ће 47. амерички председник постати скоро па пријатељ Срба.
Додик, који је под санкцијама САД, промену власти у Белој кући схватио је као позитиван сигнал за РС и за себе лично.
Председник РС је 4. марта у интервјуу за РТ Балкан још једном каналисао наду у промене. „Да је Бајденова администрација остала, ми бисмо били овде сахрањени. Патили смо свих ових година, јер смо веровали да ће се мишљење америчког естаблишмента променити“, рекао је Додик, очигледно надајући се разумевању од стране новог тима у Вашингтону.
Међутим, 8. марта, амерички државни секретар Марко Рубио срушио је ове планове. На друштвеној мрежи Икс дао је следећу изјаву: „Поступци председника Републике Српске Милорада Додика подривају институције Босне и Херцеговине и угрожавају њену сигурност и стабилност. Наш народ охрабрује политичке лидере у Босни и Херцеговини да се укључе у конструктиван и одговоран дијалог. Позивамо наше партнере у региону да нам се придруже у супротстављању овом опасном и дестабилизирајућем понашању.”
Чини се да САД не желе још једно жариште нестабилности у другом делу Европе и да су већ схватиле ко је извор ове претње. А то је господин Додик.
Ипак, савремена реалност је таква да је ово став Вашингтона од 8. марта 2025. и нејасно је да ли ће остати исти. Поступци и изјаве представника америчке администрације у вези са спољном политиком и односима са другим народима, током само неколико недеља рада новог тима у Белој кући, већ су запрепастили, па чак и више пута шокирали свет. Неочекивана и за многе шокантна позиција Трампа и његовог тима, прилично лојална Москви током покушаја решавања руско-украјинског сукоба, навела је да очекујемо промене у политици САД према другим регионима. Пре свега, сада се од Американаца очекује да покажу веће поштовање према руским интересима и интересима својих партнера у различитим деловима света. Ово хипотетичко геополитичко разумевање Вашингтона и Москве мотивише модераторе нестабилности на Западном Балкану и повећава безбедносни ризик за регион.
Мађарски фактор
У контексту недавних догађаја у Босни и Херцеговини, ЕУФОР ће привремено појачати своје снаге. То је проактивна мера усмерена на помоћ Босни и Херцеговини у интересу свих грађана, наводи се у званичном саопштењу војне мисије ЕУ.
Међутим, чак и овакви догађаји, који су требали помоћи да се ситуација смири, у актуелним геополитичким околностима, изазвали су забринутост у Сарајеву.
Чињеница је да је један од водећих учесника војне операције Европске уније у БиХ, ЕУФОР Алтеа, Мађарска. Будимпешта последњих година води независну политику на Западном Балкану, која није увек у складу са политиком ЕУ. Посебно, Мађарска активно развија директне односе са Републиком Српском и њеним руководством. Кораци предузети у овом правцу последњих седмица били су једноставно без преседана, што је изазвало поприлично пометњу.
Заменик мађарског министра иностраних послова Левенте Мађар посетио је Бања Луку почетком марта, неколико дана након изрицања Додикове пресуде, посебно како би пружио подршку председнику Републике Српске, који се, према речима званичника мађарске владе, суочава са „политичким прогоном“.
Заменик мађарског министра рекао је да је погрешно оно што Запад ради Србима у Европи, поменуо је Гаврила Принципа и истакао да се Република Српска и Додик не могу третирати као непријатељи.
Одвојено, Мађар је истакао спремност Мађарске да учествује у дијалогу и проналажењу решења за регион Балкана као блиског суседа, за разлику од оних који треба о нечему да одлуче, али су хиљадама километара удаљени. „Шта год да се деси вама, утиче и на нас. Прошло је време када је Мађарска била само посматрач дешавања на Балкану“, нагласио је Мађар током посете Републици Српској.
Могуће је да та посета, која је изазвала огорчење у Сарајеву, није била једина манифестација солидарности са Додиком од стране Владе Виктора Орбана.
Појавила се и прича о неколико десетина мађарских полицајаца из специјалне јединице који су крајем фебруара распоређени у Републику Српску, наводно на заједничке вежбе са локалном полицијом. Према званичној верзији Бањалуке, мађарски оперативци су требали да учествују у вежбама са српским колегама. Према непровереним извештајима из Сарајева, циљ је био да се Додик одмах након судске пресуде од 26. фебруара превезе у Мађарску у случају хапшења председника Републике Српске.
„Крајем фебруара, специјална јединица мађарске полиције послата је у Републику Српску са тајним циљем: да омогући брзо повлачење лидера босанских Срба Милорада Додика у Мађарску, у случају да босански суд пресуди да га одмах ухапси“, наводе регионални медији, позивајући се на „неколико независних извора упознатих са операцијом“.
Према њиховим речима, то се није догодило из два разлога.
Прво, иако је Додик заиста осуђен на затворску казну, није ухапшен, јер му је дата могућност жалбе.
Друго, мађарско залагање унапред је разоткривено.
Званичне изјаве будимпештанских званичника у вези са Републиком Српском и Милорадом Додиком лично, као и гласине о могућој интервенцији мађарских власти у намери да „извуку Додика“, изазвале су буру негодовања у Сарајеву. Резултат су били званични апели који су позивали на уклањање мађарског контингента ЕУФОР-а из БиХ.
Не може се искључити да је Будимпешта отворено подржавала лидера босанских Срба, не само зато што је Мађарска одлучила да појача своје присуство у региону, директно утичући на развој догађаја, по основу сопственог интереса. Могуће је и да је Орбан, као и Додик, очекивао промену става Беле куће о Западном Балкану, а посебно о Босни и Херцеговини, како би била лојалнија Србима.
Предвиђена непредвидљивост
Тренутно, нису оправдане наде у Бањалуци и у Будимпешти у курс Беле куће који је више просрпски.
Поред јавног саопштења шефа Стејт департмента, у коме је критиковао председника РС, како тврде босански медији, било је и других, нејавних сигнала из Вашингтона. Конкретно, руководство САД је наводно било огорчено плановима да се Додик повуче у Мађарску и недвосмислено је изразило забринутост пред мађарским властима.
Могло би се очекивати да ће садашњи јасан и недвосмислен став америчког руководства о неприхватљивости Додиковог сецесионистичког курса довести до смањења тензија између РС и Сарајева и генерално смирити ситуацију у БиХ.
Након оштрих критика америчких власти, лидери босанских Срба, пре свега председник РС, требало би да смање или чак прекину активности усмерене на прекид веза између Републике Српске и централне власти БиХ.
Одвојено, мађарске власти би требало да преиспитају своју политику према Републици Српској и њеном руководству, одбијајући да подрже Додика, како отворено тако и прикривено. Све ће се то десити ако се америчка политика према БиХ, како је то изјавио Марко Рубио, не промени у блиској будућности. Међутим, с обзиром на све кораке и изјаве Трампове администрације и чланова његовог тима, у садашњим условима ни државни секретар не може да гарантује стабилност спољне политике САД.
