Самит Украјина – Југоисточна Европа одржан је у формату „Украјина+12“ у Дубровнику. Догађај је постао трећи форум овог типа. Први, инаугурацијски, одржан је у Атини у августу 2023, а други – у Тирани 28. фебруара 2024.
Дубровачки самит је првенствено имао за циљ да изрази подршку јединству земаља широм региона у њиховој подршци Украјини. И управо то се догодило, упркос свим регионалним размирицама и потешкоћама.
Фактор града
Дубровник се озбиљно посветио припремама за Самит Украјина – Југоисточна Европа. Град се практично претворио у тврђаву, заштићену с копна, смора и из ваздуха. Становници и посетиоци морали су да поднесу широк спектар привремених ограничења и забрана које су важиле током целог догађаја. Сличне безбедносне мере биле су на снази само приликом посете папе Јована Павла II и потпредседника САД Дика Чејнија, 2003. и 2006. године. Међутим, долазак председника државе која се налази у рату био је још већи изазов за хрватске безбедносне агенције.
На крају је све прошло у најбољем реду, без забележених инцидената. Такође, док је председник Владимир Зеленски био у краткој шетњи Старим градом, чуо је аплаузе локалног становништва и туриста, заједно са скандирањем „Слава Украјини“, што је украјинском лидеру очигледно створило позитивне емоције.
С обзиром да је то била прва посета Зеленског Хрватској, организатори су вероватно настојали да импресионирају украјинског председника Дубровником и његовом историјом, посебно модерном. Стога је на програму посете био обилазак Спомен-сале у част бранитеља града (Спомен соба дубровачких бранитеља), док је градоначелник Мато Франковић Зеленском уручио књигу Оливера Пезе „Загонетка побједе“.
Хрватска је консолидовала подршку Украјини на званичном нивоу потписивањем билатералног споразума о дугорочној сарадњи и подршци. У преамбули се наводи: „Хрватска је у јединственој позицији да помогне Украјини сопственим искуством везаним за рат, посебно у областима против-минског деловања, старања о ветеранима и кривичног гоњења тешких (имплицирајући на ратне) злочина. …Хрватска подржава Украјину од почетка руске агресије 2014. и наставиће то чинити све док Украјина не победи“.
Током посете Зеленског, званичници хрватске владе су очигледно имали за циљ да убеде Кијев у континуирану подршку Загреба, упркос контроверзном, понекад отворено антиукрајинском ставу хрватског председника Зорана Милановића (који није чак ни био позван на догађај).
Дубровачка декларација
Дубровачка декларација, коју су подржали сви учесници, такође је првенствено имала за циљ да понови непоколебљиву подршку Украјини и јединству земаља региона по том питању.
Учесници су
• осудили „неиспровоциран, неоправдани и незаконит агресорски рат Русије против Украјине“, који представља „злочин против украјинског народа, грубо кршење међународног права, укључујући Повељу УН, као и велику претњу миру, безбедности и стабилности југоисточне Европе, целог европског континента и света уопште“.
• указали на то да подршка „независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине, унутар њених међународно признатих граница, остаје апсолутна“. „Потврђујемо нашу непоколебљиву спремност да наставимо са пружањем свеобухватне подршке Украјини и њеном народу, колико год је то потребно“, наводи се у Декларацији.
• изразили поштовање и саосећање према украјинском народу, „који од 2014. године храбро, издржљиво и јуначки одговара на руску оружану агресију“.
• исказали „непоколебљиву посвећеност обнављању суверенитета и територијалног интегритета Украјине, укључујући Крим, даљим пружањем свеобухватне помоћи Украјини да се супротстави руској агресији“.
• поново потврдили подршку украјинској формули за мир, коју је представио председник Володимир Зеленски.
• позвали „целу међународну заједницу, која улаже напоре да обнови међународни мир и безбедност на глобалном нивоу, да ојача подршку Украјини у њеној текућој борби за слободу, независност и територијални интегритет“, и све земље „да не обезбеђују материјалне или друге облике подршке агресорском рату Русије“. Наглашена је важност „доследности са одлукама и мерама Заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније“ (санкције против Руске Федерације).
• нагласили да су „повлачење руских трупа и војне опреме са целе територије Украјине, прекид непријатељстава и обнављање пуне контроле Украјине над њеним државним границама, услови за обнову мира о којима се не може расправљати“.
• осудили „сваки покушај Русије да насилно и незаконито припоји делове територије Украјине“. „Аутономна Република Крим, град Севастопољ, Доњецк, Херсон, Луганск и Запорошка област саставни су делови Украјине.
• поново потврдили подршку партнерима у југоисточној Европи, Украјини, Молдавији и Грузији на њиховом путу ка чланству у ЕУ.
• поздравили чињеницу да је НАТО поновио подршку Украјини на њеном путу ка пуној евроатлантској интеграцији.
• изразили „чврсту одлучност да се одговорне за злочине агресије, злочине против човечности и ратне злочине, почињене током руског агресорског рата против Украјине, позову на одговорност“.
У Декларацији се такође помиње
• ослобађање ратних заробљеника и повратак присилно расељених Украјинаца, посебно деце;
• безбедност хране;
• деминирање;
• енергетска безбедност Украјине;
• безбедно коришћење нуклеарне енергије; и
• спремност за учешће у текућој и послератној обнови и опоравку Украјине.
„Не може бити слободне, мирне и просперитетне Европе без слободне, мирне и просперитетне Украјине. Посвећеност учесника Самита Украјина – Југоисточна Европа у Дубровнику овом циљу остаје непоколебљива“, навели су учесници.
Декларацију су као примаоци потписали премијер Андреј Пленковић и председник Володимир Зеленски, те председница Косова Вјоса Османи, председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Србије Александар Вучић, председница Словеније Наташа Пирц Мусар, премијер Албаније Еди Рама, председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто, премијер Бугарске Димитар Главчев, премијер Грчке Киријакос Мицотакис, премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски, заменик премијера и министар спољних послова и европске интеграције Молдавије Михаи Попсои, министарка иностраних послова Румуније Луминица-Теодора Одобеску, министар спољних послова Турске Хакан Фидан, као и потпредседница Европске комисије Дубравка Шуица.
Вучићева емисија
Ако је веровати председнику Србије Александру Вучићу, Дубровачка декларација је требало да буде још више проукрајинска, са клаузулама о обавезном увођењу санкција Руској Федерацији, поводом њене агресије на Украјину (а не о потреби „усаглашавања“ око питања санкција), и уз обавезу учесника да пруже војну подршку Украјини. Међутим, како тврди српски лидер, управо је он успео да ублажи документ.
Вучићеву изјаву нико званично није оповргнуо. Међутим, имајући у виду да је прича о „уређивању Декларације уз сагласност председника Србије“ већ била изнета на претходном самиту Украјина – Југоисточна Европа у Тирани, могуће да је више реч ПР трику или о (гео)политичкој игри српског председника, него о стварној закулисној борби.
У ствари, Вучић је умало постао једна од централних личности дубровачког догађаја. У почетку је српски лидер задобио пажњу тако што је одлучио да лично дође на самит, уместо да упути министра спољних послова Марка Ђурића, како је првобитно планирано. Затим је подстакао гласине тиме што је наводно успешно инсистирао на изменама завршне Декларације…
Разлог за његову контрадикторну хиперактивност је јасан – за српског председника, учешће на трећем самиту посвећеном Украјини постао је изазован дипломатски задатак.
Прво, било је потребно јавно се изјаснити о подршци територијалном интегритету Украјине јер, осим што ће заправо реафирмисати свој став, председник Србије искористиће сваку прилику, па ће и у овом контексту, подсетити на случај Косово (што и јесте учинио учинио у Дубровнику).
Друго, требало је показати ЕУ (и САД) да Србија подржава Украјину, иако не уводи санкције Русији. То је зато што Београд неће одустати од европских интеграција и сарадње са Западом.
Треће, Вучић је код својих московских „пријатеља“, и радикала у сопственој земљи, морао да створи утисак да је прави бранилац руских интереса и да ради све што може под изазовним условима и под притиском (отуда опет прича са изменама Декларације).
И четврто, наступ српског председника у Дубровнику, где се 1. октобра обележило 23 године од српско-црногорског напада, обећавао је неку врсту скандала. Но, Вучић је одлучио да га избегне на начин што се једноставно суздржао од шетње Старим градом, одустајући од идеје да попије „кафу на Страдуну“…
Хрватска опозиција била је огорчена што је Вучић, који је у рату био савезник Шешеља и Милошевића, уопште позван у Дубровник.
Међутим, јасно је да је учешће српског лидера, као и свих других високих званичника из југоисточне Европе, било важно због циља самита – обезбеђивања широке подршке Украјине од стране земаља региона на највишем нивоу.
Закључци
Упркос бројним различитостима и изазовима, организатори форума су испунили свој главни задатак. Украјина је успела да добије јединствену подршку земаља у региону, што је свакако важан акт међународне солидарности са Кијевом.
Сам Зеленски је учесницима самита објаснио зашто је подршка Украјини кључна за земље источне Европе, мислећи пре свега на балкански регион.
„Отпор Украјине руској инвазији је предуслов за вашу стабилност. Ако би Русија освојила нашу земљу и угрозила читаву источну Европу, нема сумње да би следећи регион који би Москва користила за дестабилизацију Европе биле балтичке државе или Балкан“, нагласио је украјински председник.
