Обраћање председника Србије Александра Вучића које је одржао 13. септембра разликовало се од претходних обраћања. Овога пута, српски лидер није упозоравао грађане да се приближавају „тешка времена“, нити се фокусирао на „завере против Србије“. Уместо тога, изнео је план заштите Срба и интереса Србије на Косову и Метохији.
Вучићева главна порука јесте да ЕУ није на висини задатка да посредује у сукобу, па ће Србија покушати да уради нешто са својом „јужном покрајином“.
У ствари, решавање косовског питања је ушло у нову фазу, или боље речено, вратило се на претходна подешавања, ближе ери отвореног сукоба.
Пет корака, седам поена…
Вучићев план се састоји од пет корака:
I Повратак на статус quo ante (status quo ante bellum (лат.) – „држава која је постојала пре рата“).
II Косово и Метохија је територија посебне социјалне заштите.
III Стабилност српских институција на Косову и Метохији.
IV Оснивање специјалног тужилаштва.
V Одлука о нелегитимности свих органа и институција на територији Косова и Метохије успостављених након незаконитог проглашења независности и ништавост свих аката које су већ донели или тек треба да донесу.
Корак I, уопштено говорећи, укључује:
1. Одржавање локалних избора на северу Косова и Метохије уз учешће мисије ОЕБС-а и под контролом ЕУ.
2. Повратак Срба у полицијске станице на северу.
3. Повратак српских судија и тужилаца на дужност.
4. Повлачење специјалних јединица косовске полиције са севера региона.
5. Формирање Заједнице српских општина (ЗСО), одмах.
6. Ослобађање свих Срба које је косовска полиција привела због учешћа у протестима.
7. Наставак рада српских банака и пошта на северу Косова и Метохије.
Корак II: Косово и Метохија биће зона посебне социјалне заштите. Тиме су предвиђена додатна плаћања и повећане социјалне гаранције за Србе који живе на Косову и Метохији.
Корак III: стабилност српских институција Косова и Метохије. То подразумева наставак рада српских органа управе које је Приштина затворила. Они ће наставити са радом у Србији, у два града у близини (административне) границе са Косовом.
Корак IV: стварање специјалног тужилаштва, које ће истраживати кривичне и незаконите радње службеника и званичних представника привремених органа у Приштини, који прогоне Србе.
Корак V: одлука о нелегитимности свих институција на Косову и Метохији, насталих након једностраног проглашења независности и о неважењу свих аката које су донели или ће донети. Према Вучићевим речима, сличан поступак примењен је и након завршетка Другог светског рата, када су новим законом проглашене неважећим правне норме донете током окупације Југославије.
„Вучићев план“ је одмах одобрила Влада Србије, тако да је његова примена већ почела.
Корак напред, назад два
Шта значе ове иницијативе?
Пре свега, јасно је изнешен став да су Косово и Метохија саставни део Србије. Београд неће ићи на компромисе у вези са међународним статусом Косова (иако је то било предвиђено на почетку дијалога уз посредовање ЕУ).
Србија недвосмислено проглашава нелегитимном и актуелну власт у Приштини, органе и структуре које је створила, и одлуке које је донела.
Чини се да је у овој фази циљ Београда да обезбеди да српске власти поврате контролу над ситуацијом на Косову како би, како тврде, заштитиле свој народ. У Србији, међународне (западне) институције и њихова представништва на Косову – НАТО КФОР и ЕУЛЕКС – нису од поверења (више им се не верује) по овом питању. Као разлог неповерења наводе се најновије одлуке и поступци косовских власти, које Београд доживљава као угњетавање Срба (најновији потези укључују затварање тела српских („паралелних”) власти, поште и банака, забрану готовински промета динара и затварање Срба по разним оптужбама).
Минимално што Београд жели постићи, односно међуциљ, јесте обнова де факто српске власти на северу Косова, у четири општине са претежно српским становништвом – Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку. Заједница српских општина (ЗСО), која би према Бриселским споразумима требало да буде успостављена у северним регионима, може бити средство за постизање овог минималног циља, али само ако се ЗСО формира у складу са визијом Србије. Другим речима, Београд жели да Заједница српских општина на северу Косова више личи на Републику Српску у Босни и Херцеговини него на механизме којим су Срби укључени у систем власти у послератној Хрватској.
Ова позиција је очигледан – и огроман – корак уназад у српско-косовском дијалогу уз посредовање ЕУ. Иако се Србија званично не повлачи из преговора, у садашњим условима, даљи изгледи преговарачког процеса уз учешће посредника из Брисела делују прилично неизвесно.
Тврђи став
Став српских власти могао је бити и чвршћи да је Вучић прогласио Косово и Метохију „окупираном територијом“. Како преносе српски медији, о таквом кораку се озбиљно разговарало, а било је и очекивања да ће председник Србије у свом говору 13. септембра званично објавити „окупацију КиМ“. Међутим, Вучић је одустао од подршке тој идеји. „Окупација, или војна окупација, могућа је само у међународним оружаним сукобима“, објаснио је он, одмах суочен са критикама радикалних и проруских политичара.
Други корак који је српски председник био под притиском да направи јесте, по свему судећи, одбијање посредовања Европске уније у дијалогу Београда и Приштине и преношење питања Косова у искључиву надлежност Савета безбедности УН, односно Контакт групе коју би успоставио Савет безбедности, а која ће укључивати сталне чланице Савета безбедности.
Београд би на ово могао да пристане на основу неколико аргумената:
• изостанак позитивних резултата за Србе као резултат 11-годишњег дијалога Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ;
• пристрасност европских посредника – са становишта Срба, јер је апсолутна већина држава чланица ЕУ признала Косово, док ЕУ, као институција, у низу праваца заправо комуницира са Косовом као посебном државом;
• и, што је најважније, присуство Кине и Русије у Савету безбедности. Познато је да ове две земље доследно подржавају став Београда о Косову, а Руси чак понекад делују радикалније од самих Срба.
Највероватније ће Москва подржати преношење питања Косова из ЕУ у Савет безбедности УН. Могуће је да то већ чине. Није случајно да српски политичари, који су доследне присталице Русије, најактивније промовишу промену посредника – из ЕУ у Савет безбедности УН.
Кад се војска на Косово врати
Поред радикалних корака у дипломатском домену, Београд можда планира да прошири палету средстава за постизање свог циља у вези са Косовом и на друге области, пре свега на војну.
Српски лидери се последњих година очигледно не плаше да прибегну „звецкању оружјем“. Реч је о периодичном повећању борбене спремности српских оружаних снага „због ситуације на Косову“, о војним вежбама, гомилању трупа у близини (административне) границе са Косовом, апелу КФОР-у на могућност повратка српске војске на Косово и општи тренд милитаризације.
Значајно је да српско руководство недавно враћање обавезног служења војног рока директно повезује са питањем Косова. Премијер Србије Милош Вучевић је, коментаришући обновљену регрутацију и негативну реакцију Приштине на тај потез, изјавио следеће: „Да нису спроводили терор над Србима, држава Србија не би морала да предузима тако значајне мере“.
Дакле, уколико дипломатија не да резултате које Србија жели, можемо очекивати јачање војне компоненте српске политике према Косову, тим пре што је Вучић већ у свом обраћању 13. септембра најавио конкретан корак у том циљу – израду нацрта још једног апела КФОР-у на повратак српских трупа на Косово.
Прегршт је присталица развоја „милитаризације“ како у Србији, тако и шире.
Ове године, на 25. годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, у центру Београда, неколико опозиционих странака и покрета „Народна патрола“ организовали су митинг на коме су се истицали транспаренти „Кад се војска на Косово врати“, „Молите се Богу и држите се Русије“, и заставе са словом З, симболом руске инвазије на Украјину.
Такође, прошле године су истовремено у Србији и у неколико руских градова, укључујући Москву, примећени графити „Кад се војска на Косово врати“ на српском језику.
За Русију, која се, према њеним званичницима, „супротставља колективном Западу у Украјини“, свакако је од користи да се распламсава сукоб на Балкану. Стога ће Руси, преко својих представника, вероватно наставити да промовишу сценарио „насилног решавања косовског питања“. А, како је показао план који је Вучић најавио, Београд слуша „савет“ Москве.
