Замка за Вучића

Замка за Вучића

Напори председника Србије Александра Вучића да одржи постојећу равнотежу између Запада и Истока никада нису изгледали драматичније него последњих дана. После јавног позива Владимира Путина на самит БРИКС-а у руском Казању, српски лидер се свим силама труди да остане веран својој способности да се држи свог омиљеног спољнополитичког курса „Исток-Запад“. Али што се то даље одуговлачи, то се више сумња у то да ли ће успети и овога пута.

Позив

Тема приближавања Србије и БРИКС-а постала је посебно актуелна прошле године. У то време, и у Београду и у Москви, објављено је много коментара и ставова на ову тему, укључујући и недвосмислено супротне. Крајем прошле године, међутим, ситуација је постала непријатна јер се Србија није пријавила за улазак у ту организацију, па чак није ни послала своје представнике на самит БРИКС-а у Јоханесбургу у августу 2023. године.

Ове године је Русија, која тренутно председава БРИКС-ом, одлучила да поправи ствари.

Путин је на састанку са потпредседником Владе Србије Александром Вулином почетком септембра, на маргинама Источног економског форума, упутио Вучићу позив, који су руски медији назвали „историјским“. „Пренесите моје поздраве председнику Вучићу. Чекамо га на догађајима у оквиру састанка лидера БРИКС-а у Казању, у формату ‘БРИКС аутрич’. Упутили смо му позив. Надам се да ће га господин председник прихватити“, казао је руски председник.

Вучић је испрва одговорио прилично неодређено, уз напомену да је већ заказао састанке са страним гостима и преговоре на маргинама Генералне скупштине УН. Неки медији су то схватили као изругивање.

Међутим, председник Србије је касније појаснио свој став.

„Неки су казали да сам нешто одбио, а неки – да сам нешто прихватио. Лагали су и једни и други, цели дан. Казао сам, видећемо. Казао сам да су посете заказане, а после сам казао да ћемо видети. Одлуку о томе донећемо 10. или 15. октобра, не раније“, рекао је Вучић новинарима. Самит БРИКС-а у Казању заказан је за 22-24. октобар.

У кампању појашњења укључио се и потпредседник Владе Вулин, који је навео да председник Вучић није одбио позив председника Путина да учествује на састанку БРИКС-а. „Да ли ће отићи или не, биће одлучено у већ заказаном телефонском разговору са Путином“, рекао је он.

Београд је, дакле, одложио решење замршеног питања, али ће Вучић за месец дана морати да одлучи – у Москви, по свему судећи.

Међутим, већ сада се може предвидети да ће свака одлука председника Србије у вези са путовањем у Казањ имати негативне импликације у спољнополитичком контексту.

Ни да ни не

Уколико Вучић одлучи да присуствује самиту БРИКС-а, то ће бити јасан показатељ да су приоритет Србије односи са Русијом, и источни вектор спољне политике уопште. ЕУ, која је недавно дала неколико изјава у којима осуђује контакте српских високих званичника и руског руководства, вероватно ће морати да одговори на овај или онај начин, и то не само речима. Закључци који ће бити негативни за Београд биће донети не само у Бриселу, већ и у Берлину, Паризу, Вашингтону…

Ако Вучић прескочи догађај у Казању – било отвореним одбијањем да дође, „развлачењем“ прославе ослобођења Београда на неколико дана, тиме што „неће стићи“, или изненадним случајем грипа, неки стручњаци предвиђају да ће последице бити осетне. А Владимир Путин је већ јасно „наговестио“ шта ће бити.

Када је руски председник пренео позив свом српском колеги, напоменуо је да „Русија игра значајну улогу у снабдевању Србије енергентима“, чинећи то „по добрим, веома добрим условима за Србију“. Међутим, подсетио је, српско-руски уговори о снабдевању гасом истичу у марту 2025.

Наговештај је више него јасан – уколико руководство Србије буде игнорисало позив руског лидера, услови снабдевања гасом ће се погоршати. То ће Србији створити не само економске, већ и друштвено-политичке проблеме.

Новине Взглиад, који се у Србији сматра повезаним са Кремљом, овако описује Вучићево могуће „не“ и његове реперкусије:

„Ако он (Вучић – прим. аут.) сада одбије позив, свађа је неизбежна, и то не само између Москве и Београда, већ и унутар Србије. Цене гаса, односи са Русијом, помоћ Кине, самит на којем учествује трећина земаљске кугле – све је то превише критично за Србе да не обаспу Вучића критикама због угрожавања свега.

Дакле, сигнал Москве Београду је јасан – уколико председник Србије одлучи да не прихвати Путинов позив, суочиће се са проблемима, не само са Русијом, не само са земљама БРИКС-а, већ, пре свега, са домаћима.

Плаћена анкета

У Москви, очигледно, званичници верују да се значајан део Срба залаже за приближавање Русији и земљама БРИКС-а, а не ЕУ и Западу уопште.

Али на чему се заснива ово самопоуздање?

Прво, у Србији заиста постоје политичке снаге које промовишу идеју уласка земље у БРИКС.

Примера ради, у августу 2023. године два тадашња посланика Покрета социјалиста чији је оснивач Александар Вулин поднела су Скупштини нацрт резолуције о приступању Србије БРИКС-у. У нацрту се наводи да је спољна политика „колективног Запада често у супротности са „виталним државним и националним интересима” Србије, док „такозвани европски пут Србије види алтернативу у БРИКС-у као најрелевантнијем глобалном процесу економске и политичке интеграције”, а истиче се да почетак процеса придруживања БРИКС-у не имплицира крај европских интеграција.

Према нацрту резолуције, коначну одлуку о приступању Србије БРИКС-у грађани треба да донесу на референдуму.

Ослањање на јавно мњење је очигледно компонента општег спин-докторског плана да се „погура“ руководство Србије, конкретно Вучић, да донесе позитивну одлуку о приступању БРИКС-у.

Убрзо након што је предлог резолуције поднет парламенту, објављено је истраживање Нове српске политичке мисли, НСПМ, које показује да су Срби више за приближавање БРИКС-у него за улазак у ЕУ.

Према истраживању НСПМ, на питање „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ?“ 20,8% испитаника одговорило је „да, у потпуности“, 20,9% – „више да него не“, а на питање „Да ли подржавате јачање веза са земљама БРИКС-а (Русија, Кина, Индија, Бразил…)?“ 38,3% је рекло „да, у потпуности“, а 33,1% – „више да него не“. (Период истраживања: 20-28. септембар 2023, регион: Србија без КиМ, метод – телефонска анкета, број испитаника: 1.100).

Слична истраживања која су обухватила 1.000 испитаника спроведена су у фебруару и мају 2024. Објављујући резултате анкете у јуну, из Нове српске политичке мисли саопштено је да је анкету наручио РТ Балкан, балкански огранак руске државне медијске агенције, санкционисан од стране ЕУ.

Анкета РТ Балкан показала је да је 45,4 одсто испитаника позитивно оценило да се европски пут не може прекинути и да не треба напуштати европске интеграције. На питање да ли верују да БРИКС, на челу са Русијом и Кином, може послужити као спољнополитички ослонац Србији уместо ЕУ – 46,6 одсто испитаника одговорило је потврдно.

Ове анкете су још један фактор поверења које Руси имају о томе да се Срби залажу против прекида сарадње БРИКС-а или погоршања односа са Русијом.

То што је истраживање упитно у смислу објективности је ирелевантно за циљеве којима теже они који су га наручили. На основу података добијених из оваквих истраживања, лобисти БРИКС-а ће вероватно покушати да убеде стручњаке, политичаре и руководство земље да је источни вектор спољне политике критичан са становишта јавног расположења јер „многи грађани подржавају приближавање БРИКС-у“, па власти „не могу да игноришу овај захтев јавности”.

***

Изгледа да је Москва одлучила да изврши притисак на Београд на разне начине, приморавајући српско руководство да бира између Истока и Запада. Вучић вероватно верује да у успешност његове политичке гимнастике, иако се чини да се његова политичка доктрина „седења на две столице” исцрпела.