Мост преко Ибра између северног и јужног дела Косовске Митровице и даље је затворен за саобраћај. Упркос припремним техничким радовима које је спровела косовска страна, саобраћај није поново покренут, чак ни за датуме који су раније неформално најављени (14-15. август).
Технички преглед моста завршен је почетком августа, а оквирна процена коју је објавило косовско Министарство инфраструктуре показује да је мост безбедан за саобраћај. Ипак, у овом тренутку процес његовог покретања је обустављен.
Консултације ће се наставити
Косовски премијер Аљбин Курти је на седници владе 14. августа истакао да је отварање централног моста у Митровици за возила „права и неопходна ствар, корисна за све”. Истовремено је рекао да ће Приштина наставити консултације и координацију са међународним партнерима по питању поновног отварања саобраћаја. „Наставићемо консултације и координацију са нашим партнерима. Отварање моста није против било кога, посебно не против наших партнера“, нагласио је Курти.
Саопштење је уследило у контексту протеста Срба у Северној Митровици, алармантних сигнала из Београда и упозорења из ЕУ и САД.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Приштина планира да „насилно” отвори мост на Ибру између 14. и 15. августа. Он је навео да очекује „даље провокације“ косовских власти и позвао КФОР да спречи „једнострано“ отварање моста у Митровици.
Вучићеве речи могу се посматрати као упозорење на могуће сукобе косовских власти са локалним Србима, који се категорички противе пуштању у саобраћај моста на Ибру. Главни аргумент „против” тог потеза је да ће саобраћај преко централног митровачког моста угрозити безбедност Срба на северу.
Стотине Срба протестовало је 7. августа против одлуке косовске владе да отвори мост, демонстрирајући своју одлучност да спречи спровођење плана Приштине.
Лош тајминг
Порука о могућим сукобима на северу Косова, због отварања моста, на Западу је схваћена прилично озбиљно.
Мисија НАТО-а на Косову, КФОР, уверава да остаје гарант стабилности, али је истакла да одлуку о отварању моста треба договорити у оквиру дијалога Косово-Србија, под покровитељством Европске уније.
„Нећемо оклевати да се посветимо било којем развоју догађаја који може утицати на безбедносно окружење и регионалну стабилност, уз пуно поштовање нашег мандата УН-а“, наводи се у саопштењу КФОР-а од 6. августа. „Свака одлука у вези са отварањем главног моста преко реке Ибар мора бити донесена у оквиру дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ“.
Представници европских земаља и Сједињених Америчких Држава покушали су да убеде Куртија да одмах одустане од идеје да се мост отвори. Све чланице Квинте (Сједињене Америчке Државе, УК, Немачка, Француска и Италија)објавиле су да тренутно не подржавају отварање моста.
Портпарол Европске уније Петер Стано препоручио је Приштини да једногласно отвори мост и да обрати пажњу на своје пријатеље и савезнике. „Могу само да подсетим, за све оне који имају проблем да слушају и разумеју, да су сви пријатељи и савезници Косова (ЕУ, САД, НАТО, УК…) врло јасно и недвосмислено рекли да је у интересу Косова да слуша пријатеље и савезнике, иначе ризикује да остане само и остављено“, напоменуо је Стано.
Американци су били конкретнији и оштрији у својим коментарима.
Амбасадор САД у Приштини Џеф Ховеније рекао је да би отварање моста у Митровици у садашњим условима створило прави безбедносни ризик и директно угрозило безбедност војника НАТО-а на Косову, укључујући и америчке снаге.
„Верујемо да постоји стварни ризик у вези са предузимањем ове акције управо сада, и верујемо да тај ризик повећава претње — потенцијално би могао довести до насиља и створити друге проблеме, како за локалну заједницу тако и за војнике НАТО-а, укључујући америчке војнике који раде на обезбеђивању мира и безбедности на Косову“, рекао је Ховениер у интервјуу.
Тема отварања моста у Митровици биће уврштена у дневни ред наредног састанка дијалога Приштина-Београд у Бриселу. Међутим, датум састанка тек треба да буде одређен.
Симбол за све
Неопходно је још једном подсетити да у Митровици постоје још три моста преко Ибра и сви су у функцији (!). Али централни мост има посебно значење.
Прво, симболичан је, као место које је претходних година постало центар великих сукоба Срба и Албанаца. Пуно отварање моста – не само за пешаке, већ и за саобраћај – многи доживљавају као знак краја сукоба, помирења и знак реинтеграције Срба са севера у државу Републике Косова. Јасно је да Србима, који у принципу не признају независност Косова, таква симболика није задовољна.
Београд на свој начин користи симбол моста. За Вучића је затворен мост доказ да се „није одрекао Косова“, настављајући да се бори за њега.
С друге стране, Аљбин Курти покушава да отварањем моста симболично афирмише суверенитет Косова на северним територијама. На Косову ће 9. фебруара 2025. године бити одржани парламентарни избори, а потпуно отварање саобраћаја на мосту преко Ибра, који ће постати симбол присаједињења севера Косова, учиниће победу Куртијевог покрета (Ветевендосје) готово загарантованом.
Куртијев став о неминовности отварања моста почива на другој причи о симболици, европској.
Брисел је пре неколико година желео да централни мост у Митровици постане симбол решења косовског питања. Споразумом између Београда и Приштине 2016. године уз посредовање ЕУ било је предвиђено да мост буде пуштен у саобраћај 20. јануара 2017. године. У то време, споразум је представљен као успешан, а реновирани мост на Ибру био је симбол успеха косовско-србијанских преговора под окриљем Европске уније.
Међутим, позитивни извештаји званичника не одговарају увек реалности на терену, а мост никада није до краја отворен, иако су све формалне одлуке у вези са тим донете. Сходно томе, са формалне тачке гледишта, могуће је објаснити став Приштине, која једноставно настоји да доврши оно што је већ одавно договорено.
Замрзавање као решење
Друго – и посебно – значење моста јесте безбедност. Наравно, не ради се ни о каквој фундаменталној стратешкој важности структуре моста. Дакле, једноставно речено, конвоји косовске полиције или безбедности могли би да стигну до центра Северне Митровице – која се сматра готово главним градом косовских Срба – брже и погодније преко централног моста. Наравно, локална српска заједница није нимало одушевљена свиме, те се и даље донекле непријатељски односи према косовским властима, ако не и изравно непријатељски.
Треће значење моста је хибридно. „Полузатворени“ мост српска страна може да користи и користи као оруђе за тињање сукоба и уцењивање међународне заједнице. Порука о потенцијалним сукобима, коју директно артикулише Вучић, жив је пример таквог приступа.
У ствари, мост који остаје затворен користан је за присталице задржавања сукоба у замрзнутом стању, а не проналажења решења. Међутим, у овој фази је очигледно да је ова тактика (или стратегија?) „замрзавања“, очувања постојећег статуса кво, доминантна не само у Београду, већ и у Бриселу и Вашингтону. Тактички циљ је јасан – очувати мир и спречити поновно распламсавање замрзнутог сукоба. Али велико је питање да ли је могуће дугорочно гарантовати мир вођењем политике уступака актерима који се чине опаснијим. Понекад ови уступци укључују чак и одбијање претходних споразума.
