Овогодишњи Бледски стратешки форум одржан је од 28. до 29. августа у Словенији под слоганом „Солидарност за глобалну безбедност“. На форуму су учествовали лидери балканских земаља које су већ постале чланице ЕУ, премијери и министри спољних послова западнобалканске шесторке. Међу учесницима су и премијери Словеније, Хрватске и Бугарске, као и председавајући Европског савета Шарл Мишел и специјални представник ЕУ за западни Балкан Мирослав Лајчак, као и председници влада Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Косово, Албаније.
Важно је напоменути да је за разлику од самита ЕУ-Западни Балкан, који је одржан прошле недеље у Грчкој, Бледском форуму присуствовао албански премијер Еди Рама. Медији су нашли објашњење за одсуство албанског премијера на самиту у Атини у томе што је домаћин догађаја, премијер Грчке Киријакос Мицотакис, био незадовољан недавним хапшењем једног од локалних албанских градоначелника грчког порекла. Наводно, званична Тирана није одговорила на захтев Атине да градоначелника пусти из притвора, па је уместо премијера позив за самит добио председник Албаније, али он није отишао у Грчку, позивајући се на заузетост, очигледно из солидарности са Раминим ставом. Грчки премијер, пак, није дошао на Бледски форум у Словенији. Чини се да албанско-грчки односи не пролазе најбоље време, па не чуди што се на форуму изнело мишљење да земље које су већ постале чланице ЕУ не треба да блокирају улазак земаља кандидата у Европску унију.
Бледски стратешки форум традиционално окупља учеснике из различитих делатности како би разменили мишљења и развили идеје за решавање актуелних и будућих изазова. Ове године у фокусу пажње биле су европске интеграције земаља Западног Балкана.
„Верујем да треба да будемо спремни за проширење Европске уније до 2030. године“, рекао је председник Европског савета Шарл Мишел. Он је поручио да за јачу Унију сви у Европи морају бити јачи и безбеднији и да је дошло време да ЕУ почне да се шири. Шеф Европског савета је признао да је, иако је европски пут Западног Балкана почео пре 25 година, спорост овог процеса разочарала многе како у региону, тако и у ЕУ. Мишел је напоменуо да је кључ за будуће државе чланице рад на владавини права, правосудном систему и решавању билатералних сукоба. Он је истакао да проширење Уније више није сан, да је време да се иде напред, истакавши да солидарност чини ЕУ јаком и да је важно разговарати о проширењу.
Вреди напоменути да су у контексту самита ЕУ-Западни Балкан у Атини и Бледског стратешког форума, проруске снаге у региону покушале да ажурирају тему о изгледима за улазак земаља у БРИКС. На то се директно осврнуо и предсједник Републике Српске Милорад Додик, главни симпатизер руског пута развоја, који је на Твитеру написао: „Европска унија има алтернативу – с обзиром на нове и нејасне услове за приступање. Од Брисела се стално тражи улазак у ЕУ, сматрам да Босна и Херцеговина треба да аплицира за улазак у БРИКС“.
Претходно је Српска странка „Покрет социјалиста“, на чијем је челу шеф Безбедносно-информативне агенције Србије Александар Вулин, поднела Скупштини Србије предлог резолуције о приступању земље БРИКС-у. „Европски пут Србије има јасну алтернативу у виду уласка у организацију БРИКС. Грађани Србије све више схватају да су постали жртве намерне манипулације колективног Запада. Као резултат тога, скоро две трећине грађана чланство земље у БРИКС-у види као квалитетну и прихватљиву интеграциону опцију која нуди брз економски развој“, рекли су представници политичке снаге.
Упркос томе, премијерка Ана Брнабић је на форуму рекла да нико на Западном Балкану нема бољи избор од Европске уније. „Било би добро и за нас, као и за ЕУ, да коначно учинимо овај последњи корак, да прихватимо Западни Балкан“, рекла је Брнабићева и истакла да је евроскептицизам у Србији исправан, али да је настао због времена које прошло од када је земља добила статус кандидата, али још није постала чланица ЕУ.
Овај недвосмислен став Србије о будућем чланству у ЕУ одјекује спекулацијама проруских снага на тему „интензивирања консултација око уласка Србије у БРИКС“. Упркос чињеници да је Србија изузетно добра у балансирању својих намера за чланство у ЕУ и невољности да квари односе са Русијом, изгледи за чланство у БРИКС-у за Србију очигледно остају мање интересантни од европских интеграција. Приступање Босне и Херцеговине БРИКС-у је још мање вероватно, јер српски ентитет не може да одреди међународни курс целе земље.
На питање домаћина трибине шта Србија чини да постигне нормализацију односа са Косовом, Ана Брнабић је одговорила: „За мене то нису две различите земље, за мене је то једна држава. Нормализација односа Београда и Приштине, која је у интересу свих, један је од наших приоритета. Без формирања Заједнице српских општина тешко да ће бити помака“, рекла је она.
Косовски премијер Аљбин Курти је, одговарајући на исто питање, рекао да на северу Косова више нема насилних протеста, да је Приштина смањила број полицајаца на том подручју и да ће избори за градоначелнике четири општине бити организовани веома ускоро. „Подршка уласку Косова у ЕУ је 93 одсто, а у Србији 35 одсто. Косово је увело санкције Русији, а Србија о томе ни не размишља. Желимо и нормализацију односа, а било би лако да нам је Чешка сусед. Нормализација са Србијом може да се деси ако се спроведе оно што смо усмено договорили са председником Србије Александром Вучићем. Али нормализација значи и да друга страна зна разлику између стварности и фантазије, у чему ја никоме не могу помоћи“, рекао је косовски премијер.
Црногорски премијер Дритан Абразовић рекао је да лидери ЕУ не знају шта хоће, те да није паметно чекати сукоб на Западном Балкану и тек онда мијењати приступ проширењу. „Знамо шта желимо: улазак у ЕУ. Немамо запослених у нашим земљама, сви су отишли да раде у ЕУ. „Али ако чекамо да се придружимо ЕУ да бисмо вратили раднике у наше земље, никада нећемо бити део Уније“, рекао је он.
Предсједница Савјета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто изјавила је да ЕУ треба да буде много јаснија и конкретнија у погледу услова под којима земље треба да приступе Унији. „Упркос сложености уређења Босне и Херцеговине, карактерише је јединство у политичком консензусу око приступања ЕУ. Савјет министара БиХ направио је корак напријед усклађивањем свог законодавства и своје вањске политике са политиком ЕУ“, рекла је она.
Албански премијер Еди Рама рекао је да средства која ЕУ шаље земљама региона Западног Балкана, које су и даље кандидати, „нису избалансирана” и да не би требало да постоји ситуација на све или ништа. „Надам се да ће се остварити неки јасни кораци за земље које желе да постану део ЕУ. Упитан да ли себе сматра „трагичним оптимистом“ по питању европских интеграција, Рама је рекао да се осећа као да се „вози аутобусом“, али да је то ипак боље од „руског авиона“. Поводом изјаве председника Европског савета Шарла Мишела да верује да ће земље Западног Балкана бити у Европској унији до 2030. године, Рама је рекао да би било добро да се бар неки кораци материјализују.
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски изразио је незадовољство грађана своје земље због недовољно брзих европских интеграција. „Међу старим државама кандидатима најбољи смо у многим аспектима, са становишта имплементације европског законодавства, микрофинансијске стабилности, што је доказано инструментима ЕУ. Зато кажем да је 2030. достижан циљ“, рекао је Ковачевски. Он је напоменуо да је земља постала кандидат за чланство у ЕУ и пре Солунског процеса 2003. године. Тада нисмо били Северна Македонија, већ Македонија. Црна Гора није била независна, а није било ни Косово. Толико је трајао процес, а када кажете да је само 50 одсто грађана земље за ЕУ, онда бих рекао да је то велики оптимизам, после 20 година. Према његовим речима, чланство у ЕУ је једина алтернатива за земље Западног Балкана.
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да не сматра важним да се земље кандидати истовремено прикључе Европској унији. Једина исправна ствар је, по његовом мишљењу, индивидуално мерење доприноса и заслуга сваке земље. Никакве билатералне потешкоће не би требало да буду изговор за одлагање интеграције. „Наставити са реформама, осигурати политичку сигурност унутар земље и задржати ентузијазам, а не цинизам у погледу европских интеграција“, нагласио је хрватски премијер.
Тако је панел за дискусију на стратешком форуму сведочио о великом нестрпљењу земаља Западног Балкана да добију датум приступања ЕУ. Лидери ових земаља изразили су забринутост да одлагање приступања њихових земаља ЕУ доводи до раста евроскептицизма, а када достигне критични ниво, чак ни стицање чланства у ЕУ неће бити пожељан догађај за радикалну промену јавног мњења. Чини се да то добро разуме и званични Брисел, који је 2030. прогласио датумом када земље целог региона треба да добију чланство у ЕУ. Сви су свесни различитог степена припреме за чланство. Јасно је да ће БиХ и Косово бити међу последњима који ће завршити приступне преговоре са Бриселом, док би Северна Македонија могла бити међу првима. Али питање признавања бугарске мањине у земљи, које захтева уставне промене и које блокира опозиција, може успорити релативно брз процес придруживања земље ЕУ. Дакле, у закључку, Србија је евроскептична, али не види „план Б“ у уласку у БРИКС, Албанија је „трагични оптимиста“, иако су европске интеграције споре, а Црна Гора стоји пред самим вратима Европске уније.