- Демонстрације присталица Милорада Додика са блокадама путева
Тужилаштво БиХ недавно је покренуло кривични поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Гласа Српске Милоша Лукића због неспровођења одлука Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини. Ове оптужбе су настале након објављивања у Гласу Српске наредбе предсједника РС да се одлуке КВП-а више неће објављивати и проводити у РС. У уредби се наводи и да се одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине више неће примењивати у РС. На иницијативу званичне Бањалуке, политичке присталице М. Додика изашле су на протестне акције на више мјеста, скандирајући да је реч о „политичкој оптужби“. Скупови су одржани под слоганом „Граница постоји“, а одвијали су се на линији подјеле између РС и Федерације БиХ код Источног Сарајева, Лопара, Добоја и Невесиња. Међутим, према мишљењу многих посматрача, ови протести су се показали као фијаско. Неколико стотина грађана окупило се у Источном Сарајеву, упркос томе што је најављено да ће се испред Суда и Тужилаштва БиХ окупити 8.000 демонстраната. Код Добоја се окупило нешто више од хиљаду грађана, на другим местима – од неколико десетина до неколико стотина. Међутим, предсједник Републике Српске рекао је да је на протестима било 12.000 људи. М. Додик је напоменуо да грађани имају право да изразе своје мишљење и да постоји граница између ентитета, а не административна линија. На протест у Добоју стигла је чланица Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, која је на скупу истакла да је „ово само генерална проба онога што би могло да се деси. Предсједник РС не треба да одговара за непостојеће кривично дело“,- рекла је Цвијановићева. У међувремену опозиција има другачије мишљење. „Милорад Додик је доживео тежак пораз. Народ није хтео да иде на његове организоване протесте под провокативним називом „Граница постоји“. Већина је дошла на силу. Неће народ више Додика, јасно је свима осим њему. Нису га хтели ни на изборима, али је брутално и дрско променио резултате. Најбоље би било да оде“, – рекао је Игор Црнадак, шеф опозиционе ПДП у парламенту РС.
„Право на мирно окупљање и протесте темељна су обележја сваке демократије“, саопштено је из Амбасаде САД у Босни и Херцеговини. Међутим, покушаји демонстраната да затворе путеве и блокирају саобраћај између Федерације Босне и Херцеговине и РС су провокативни и штете јавним интересима. Истовремено, високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит рекао је да слободу кретања између два ентитета увек треба осигурати. Он је оценио да су „сви покушаји да се линија разграничења прикаже као гранична линија јефтина манипулација грађанима. Линија разграничења није граница између РС и Федерације БиХ, већ само административна линија“.
Може се констатовати да М. Додик наставља своју деструктивну политику дестабилизације ситуације у Босни и Херцеговини. Очигледно је да ће се његове акције поделе земље наставити. Јасно је повучена црта да се створи кризна ситуација која може довести до међуентитетских или међунационалних сукоба, који могу бити праћени људским жртвама, а затим да се прогласи да је суживот у једној држави након крвопролића једноставно немогућ. То се веома добро види у Бриселу, Вашингтону, Паризу и Берлину. Постаје очигледно да се М. Додик не би усудио на овакво затезање да није добио карт бланш из Москве, где планира да поново иде на састанак са Владимиром Путином. Током протеста, демонстранти у Републици Српској носили су руске заставе и плакате са Владимиром Путином, што само може потврдити утицај Кремља на организаторе демонстрација. Много ће зависити од тога како се понашају савезници М. Додика у Босни и Херцеговини, односно представници главне политичке снаге Хрвата у БиХ и дела политичке елите у Загребу, а посебно председника Хрватске З. Милановића, који су успоставили доста блиски односи са Бањалуком. Истовремено, М. Додик прилично вешто игра на осећања етничких Хрвата у Босни и Херцеговини, позивајући на заједничке напоре да се ограничи утицај политичког Сарајева како би се блокирала било каква кретања у правцу делимичне централизације земље и ефикасан рад државних институција, што је наводно у супротности са одредбама Дејтонског мировног споразума.
- Македонски премијер поново апелује на потребу измене Устава, али опозиција не жури да то подржи
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски оценио је да његова земља предњачи у спремности и да може да постане чланица Европске уније до 2030. године. Он је рекао да „Европа на много брзина” важи и за земље Западног Балкана, што значи да ће први ући у ЕУ они који се први припреме, спроведу неопходне реформе, комплетну хармонизацију законодавства. „Чекали смо 17 година. Заједно са Хрватском кренули смо на наше европско путовање. Хрватска је данас чланица ЕУ, чланица Шенгена и држава која је увела евро. Тек прошле године смо започели преговоре“, – рекао је премијер Северне Македоније. Према његовим речима, ако Северна Македонија сада не донесе неопходне одлуке, то ће значити да ће Црна Гора, Србија и Албанија кренути напред, а његова земља ће остати у компанија Босне и Херцеговине и Косово. „Уверен сам да ће Северна Македонија, ако донесемо неопходну парламентарну одлуку, постати прва држава на Западном Балкану која ће постати чланица ЕУ 2030. године“, рекао је Ковачевски.
Треба разумети да је Северна Македонија започела прву фазу претприступних преговора са ЕУ још у јулу прошле године, али да би прешла у другу фазу и започела отварање преговарачких поглавља, мора да уведе бугарску мањину у Устав, за који владајућа коалиција нема потребну подршку опозиционе Унутрашње македонске револуционарне организације – Демократске партије македонског националног јединства (ВМРО ДПМНЕ). Средином августа, парламент је почео пленарну седницу о уставним амандманима за укључивање Бугара у Устав, али је гласање одложено на неодређено време док владајућа коалиција не обезбеди двотрећинску већину, за шта су јој потребни гласови посланика ВМРО ДПМНЕ. Незванични рок за усвајање уставних амандмана је крај ове године, с обзиром да ће друга рунда преговора између Северне Македоније и ЕУ бити одржана по завршетку скрининга заказаног за новембар. Али да ли ће опозиција одговорити на премијерове позиве да се променом устава убрза процес преговора са ЕУ, мало је вероватно. Жеља за ванредним изборима, на којима постоји шанса за победу, и унутарстраначка себичност очигледно превладавају над националним интересима. А чини се да то што ће преговарачки процес земље са Бриселом каснити најмање шест месеци није аргумент ако желите да се вратите на власт после вишегодишњег рада у опозицији.
- Хрватска ће имати најјаче ваздухопловство у региону
Премијер Андреј Пленковић рекао је да ће Хрватска имати најјаче ратно ваздухопловство у овом делу Европе захваљујући куповини француских вишенаменских борбених авиона Рафале. Пленковић напомиње да ће се стратешки положај Хрватске промијенити захваљујући инвестицијама на које се чекало деценијама, а реч је о вишенаменским ловцима. „Следеће године ће се стратешки положај Хрватске потпуно променити са становишта одбране и безбедности. Скоро нико у овом делу Европе неће имати тако јаку, модерну, борбено способну авијацију између Немачке и Грчке“, рекао је Пленковић. Он је најавио да буџет за одбрану, нешто већи од милијарду евра, никада није био већи, а нова улагања у ваздухопловство пратиће и нова средства за морнарицу.
Подразумева се да је хрватска Влада 2019. године започела процес набавке вишенаменског ловца. Затим су своје понуде доставиле САД (нови Ф-16 Ц/Д Блок 70), Шведска (нови Грипен Ц/Д), Француска (коришћени Рафале Ф3-Р) и Израел (коришћени Ф-16 Ц/Д Блок 30). Хрватска влада препознала је понуду Француске као најбољу и одлучила да купи 12 вишенаменских ловаца Рафале. Набавком вишенаменског ловца Рафале Ф3-Р значајно ће се повећати способности Хрватског ратног ваздухопловства. Тиме ће Хрватска по први пут достићи 2% БДП-а који се издваја за јачање одбрамбених способности, што је циљ свих чланица НАТО-а. Садашњим хрватским борбеним авионима МиГ-21, који су престари и совјетске производње, истиче рок важења 2024. године. У употреби су од осамостаљења Хрватске и два пута су ремонтовани. Нова борбена летелица омогућиће подизање нивоа националне безбедности на ниво без преседана. Може се сматрати не само највећом инвестицијом у Оружане снаге Хрватске од осамостаљења, већ и највећим улагањем у осигурање трајног мира у региону читавог Западног Балкана.
- Напори просрпских снага у Црној Гори да добију места у новој влади
У неколико општина у Црној Гори грађани су затворили друмски саобраћај у знак протеста против формирања власти у којој, како је најављено, неће бити коалиције „За будућност Црне Горе“ коју чине просрпске странке Нова српска демократија и Народна демократска странка. Један од учесника протеста Иван Милић рекао је да су се окупили јер „неће дозволити издају. Позивамо преговараче за формирање нове владе да се врате великој победи 30. августа 2020. године. Остаћемо овде до краја“, – рекао је Милић. Демонстранти у Подгорици блокирали су саобраћај у делу града. Присталице „За будућност Црне Горе“ окупиле су се и у Бару, Беранима, Никшићу, Пљевљима, Бијелом Пољу и Зети. Процесу формирања 44. састава владе нна челу мандатар Милојко Спајић из покрета Европа сада, који је најавио да ће будућу владу, поред покрета Европа сада, чинити Демократска Црна Гора, Босанска странка, Хрватска грађанска иницијатива и Албанске странке. Преговори о формирању нове владе и даље трају.
Протестне акције просрпских партија имале су медијски ефекат, али се може предвидети да неће тако пресудно утицати на преиспитивање одлуке о укључивању коалиције „За будућност Црне Горе“ у нову владу. Након што је Црна Гора постала чланица НАТО-а, утицај Русије и Србије на унутрашњу и спољну политику земље значајно је опао. Са почетком војног напада на Украјину, оквире руског утицаја на дешавања у Црној Гори објективно се смањили и остају искључиво у сегменту просрпских партија. Председник Србије А.Вучић је јавно изјавио да се неће мешати у процес формирања нове извршне власти Црне Горе, међутим, министар спољних послова Србије, шеф проруске Социјалистичке партије Србије, И. Дацић, активно је укључен у овај процес. Он је навео немогућност занемаривања српског фактора приликом креирања нове власти у Подгорици. Унутар самог покрета Европа сада постоје несугласице, посебно између Милојка Спајића и новоизабраног председника земље из редова ове политичке снаге Јакова Милатовића. Стога су могуће неке непредвиђене промене у конфигурацији будуће владе.
- Шеф руске обавештајне службе шири лажи о рату у Босни
„Организатори НАТО агресије на Републику Српску (1995) нису извукли поуке из онога што се догодило. Овакву оцену активности Северноатлантске алијансе дао је шеф Спољнообавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин. Говорећи на округлом столу посвећеном 28. годишњици НАТО-ове операције Намерна Снага, која је, према речима шефа Спољне обавештајне службе, „постала издајнички напад НАТО-а на Републику Српску током сукоба у Босни“. Наришкин је приметио да је регион Балкана постао „једна од првих жртава геополитичких амбиција Вашингтона”, које су настале непосредно по завршетку Хладног рата, када је изгубљен некадашњи однос снага који је обезбеђивао глобалну стабилност. „Операција НАТО-а против босанских Срба постала је јасан пример политике двоструких стандарда Запада. Формални повод за почетак ове агресије била је експлозија у Сарајеву, која се догодила 28. августа 1995. године. А пошто није било могуће утврдити починиоце провокације, САД су пожуриле да сву одговорност свале на српску страну и за два дана бациле више од хиљаду бомби на босанске Србе. Напади су настављени више од две недеље, све док српска страна није била принуђена да прихвати све услове Запада“, рекао је Наришкин у свом говору.
Занимљиво је да је Наришкинов говор јасно имао за циљ да подстакне руководство Републике Српске да настави да заузима антизападни став и заоштрава ситуацију у Босни и Херцеговини. Након завршетка рата, нико од политичара из РС никада није дозволио да омаловажавајуће говори о жртвама експлозије на сарајевској пијаци Маркале крајем августа 1995. године, која је однела скоро 90 живота цивила. Иако, заиста, није било дефинитивног закључка ко је то урадио, настојања руководства босанских Срба да кривицу пребаци на босанске муслимане, наводно да би се направила провокација како би западне силе реаговале, једноставно су изазвале презир светске заједнице. Сличне методе користила је руска страна на почетку своје широке војне инвазије на Украјину, када је тврдила да сами Украјинци гранатирају своја стамбена насеља да би се жалили на Русе Западу. Може се констатовати да је Москва већ током ратова у БиХ и Хрватској радила на стварању лажних информативних провокација како би обманула домаћу и међународну јавност, што активно користи до данас, непрестано модернизујући свој информациони рат против читавог демократског света.
