Покушај лидера три највеће земље чланице ЕУ, као и председника Европског савета и високог представника да напредују у процесу нормализације односа Косова и Србије, пропао је током преговора у Бриселу. Према речима високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Борела, разлог су „услови једне стране који су неприхватљиви за другу”. Борел је изразио забринутост због застоја у дијалогу. Током дана одржани су одвојени састанци представника и дипломата ЕУ са косовским премијером Куртијем и председником Србије Александром Вучићем. Најпре су одржани састанци са француским председником Макроном, немачким канцеларом Шолцом, италијанском премијерком Мелони и председником Европског савета Мишелом. На овим састанцима Куртију и Вучићу пренете су поруке западних лидера да је време да без одлагања и без предуслова испуне све своје обавезе из претходних споразума. Потом су Курти и Вучић имали састанке са представником ЕУ за дијалог Лајчаком и саветницима Шолца, Макрона и Мелониј, али како се показало, без конкретних резултата.
Курти и Вучић су овог пута имали различите погледе на оно што се догодило. У саопштењу косовског премијера се наводи да је прихватио најновији предлог који су представници ЕУ и САД изнели 21. октобра, али је затражио да се овај предлог, као и претходни споразум, потпише. Према његовим речима, само потпис значи прихватање, а само потписани споразуми гарантују спровођење. Премијер Курти је рекао да је спреман да потпише предложене документе у Бриселу 27. фебруара 2023. и у Охриду 18. марта 2023. године, као и резултате преговора 26. октобра 2023. године, истичући да је актуелни самит Европског савета у Бриселу је важан догађај и то је право место за потписивање Оквирног споразума, укључујући и нацрт који су поднеле Европска унија и Сједињене Америчке Државе за примену члана 7 у вези са чланом 10 Оквирног споразума. Упркос предлогу премијера Куртија, председник Србије Вучић је одбио да потпише споразум са Косовом и затражио да прихвати пропратно писмо којим се практично поништавају три принципа Основног споразума, Анекс о примени, као и документ који је предложила „петорица“ 21. октобра 2023. Поред тога, Курти је током преговора поновио да је приоритет за Косово безбедност, посебно граница са Србијом након терористичких напада у Бањској и Звечанима 24. септембра ове године, те да треба увести санкције и казне за Београд да се ово више никада не понови. Он је подсетио да припадници терористичке групе, међу којима је и њен вођа Милан Радојичић, треба да буду изручени Косову.
Председник Србије Вучић је са своје стране изјавио да одговорност за неуспех преговора лежи на косовској страни. Он је рекао да Србија неће прихватити чланство Косова у УН и неће пристати да поштује територијални интегритет и суверенитет Косова, нити ће признати Косово ни де факто ни де јуре, иако су поменута питања део обавеза претходно постигнутих споразума, где се, између осталог, наводи да Србија „неће бити против чланства Косова ни у једној међународној организацији“ и да ће се међусобни односи развијати на принципу равноправности и поштовања принципа суверенитета и територијалног интегритета. Вучић је у међувремену навео да „Србија на основу своје политике жели да се према свим странкама понаша онако како је потписано 2013. године, пре потписивања споразума у Бриселу и Охриду. Србија не може да прихвати ни чланство Косова у УН ни независност Косова.“ Он је истовремено нагласио да је „документ“ који је „петица“ донела у Београд 21. октобра добра основа за наставак преговора у будућности, али са резерве у погледу чланства Косово у УН и признавање независности и територијалног интегритета. Београд је спреман да формира Заједницу српских општина (ЗСО) у складу са пристиглим предлозима. Према Вучићевим речима, током преговора који су вођени у Бриселу сви су схватили да се не ради ни о каквим потписима, већ о примени онога што је већ потписано. Он је навео да је прво „косовска страна морала да испуни свој део, а Београд је спреман да испуни оно што је паралелно потписано. Али знам да неће испунити“, рекао је Вучић. Он је поновио да Србија жели мир „и да ћемо или постићи напредак, или ће свима у Европи бити јасно ко кочи напредак“.
Тако су преговори о нормализацији српско-косовских односа, уз посредовање руководства ЕУ, француског председника, немачког канцелара и италијанске премијерке, поново завршени без резултата. Косовски премијер је коначно схватио да је потребно више придржавати се препорука и политичких предлога ЕУ, која настоји компромисним преговорима са Београдом да реши ситуацију на северу Косова. Можда сада Аљбин Курти више схвата да без формирања Заједнице српских општина има врло мале шансе да север Косова одржи стабилним. У међувремену, током преговора са европским лидерима, А. Курти је покушао да добије максималну европску подршку у кажњавању учесника оружане провокације 24. септембра ове године у Бањској, како би Брисел, Париз, Берлин и Рим подржали идеју наметања санкција Србији или њеном политичком руководству за које верује да стоји иза овог крвавог инцидента. Поред тога, косовски премијер је понудио да писмено потврди договоре, очекујући да А.Вучић то неће хтети да уради, што се и догодило. С друге стране, Вучићева преговарачка позиција је значајно погоршана. Преговори су вођени на позадини опште осуде инцидента у Бањској. Осим тога, А. Курти је пристао на стварање Заједнице српских општина на северу Косова, па је А. Вучић морао да инсистира на њиховом стварном формирању као први корак, док је он, пошто је већ делимично у предизборној кампањи, променио став у вези са споразумима постигнутим ове године у фебруару у Бриселу и марту у Охриду. Изгледа да председник жели да игра на косовску карту у предизборној кампањи и да се бирачима покаже као одлучан и бескомпромисан борац за интересе Србије. О томе сведочи и његово обраћање грађанима Србије непосредно после преговора у Бриселу. А компромисне одлуке се јасно виде као знакови политичке слабости у његовом изборном штабу.
Дакле, после последњих преговора у Бриселу није било резултата, али они су завршени са плусом за А. Куртија, као политичара који је коначно показао склоност ка већој сарадњи са Бриселом. Лидери ЕУ могли би да буду још више огорчени понашањем председника Србије, али разумеју да је он заправо ушао у предизборну парламентарну трку која ће се завршити 17. децембра ове године. Након избора, А. Вучич ће бити мање зависан од неких унутрашњеполитичких обавеза. Осим тога, могуће је да ће се власт променити ако победи опозиција. Тада у преговарачки процес улазе сасвим други актери.
