Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен борави у четвородневној посети Северној Македонији, Косову, Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини.
Председница Европске комисије и премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски одржали су заједничку конференцију за новинаре после билатералног састанка у Влади. „Овде сам данас да кажем грађанима Северне Македоније да сте на путу да се придружите ЕУ. Радујем се што ћу вас тамо дочекати“, рекао је председник ЕК, напомињући да ЕУ има дугу историју, те да није увек била Унија од 27 чланица, већ да се стално шири. Стога ће ЕУ једног дана дочекати Северну Македонију са њеним јединственим идентитетом и сопственим језиком. „Данас већ имамо 24 различита језика у ЕУ, а једног дана ћемо укључити и македонски језик“, рекла је фон дер Лајен. Северна Македонија већ оличава мото ЕУ – уједињени у различитостима и зато је Скопље добило престижну титулу Европског града културе за 2028. годину, подсетио је председник ЕК. Она је изразила наду да ће све странке у земљи подржати уставне промене, јер су све одговорне за будућност земље. Друга порука је потреба за консолидацијом привреде земље. Брисел има план инвестиција за земље региона вредан 30 милијарди евра, који се брзо може спровести.
Д. Ковачевски је рекао да је током састанка разговарано о јасном плану раста привреде, који ће земљи и њеним грађанима донети конкретне предности пред пуноправно чланство. Његовом имплементацијом, која такође зависи од ЕУ, Западни Балкан ће удвостручити величину економије региона, уз раст од око 10 одсто свог БДП-а. Неке од предности плана: могућност отварања приступа тржишту ЕУ за македонску робу, повећање обима бесцаринске робе, позитивни трендови у услугама е-трговине и побољшање квалитета образовања. Наведено је да од независности до данас подршка ЕУ Северној Македонији износи више од 3,3 милијарде евра.
У Тирани је председница Европске комисије, после састанка са председницом Вјосом Османијем, рекла да Косово треба да прихвати пројекат стварања Заједнице општина са српском већином, док Србија треба да „де факто” призна Косово. Вон дер Лајен је на заједничкој конференцији за новинаре са Османи изразила је саучешће због убијеног косовског полицајца у Бањској 24. септембра и истакла да су овакви напади апсолутно неприхватљиви и да одговорни морају бити приведени правди. Председница ЕК је приметила да је Косово остварило стабилан напредак, посебно у јачању демократије кроз реформе, али да је пред нама још много посла. „Све те ствари, искораци и успех могу се десити само ако Косово и Србија нормализују своје односе“, нагласила је Фон дер Лајен, уз напомену да је привреда Косова 27 одсто просечне вредности привреде ЕУ и да још много тога треба да се уради. Заузврат, председница Османи је изјавила да је важно да се статус Косова подигне на земљу кандидата на децембарском самиту Савета ЕУ. Она је истакла потребу да ЕУ укине казнене мере против Приштине, јер су косовске институције предузеле реалне кораке ка одржавању нових избора на северу Косова. В. Османи је истакла да је Косово одлучно поштује свој Устав, који мањинама даје већа права него у многим другим европским земљама.
Током посете председнице Европске комисије Црној Гори, на заједничкој конференцији за новинаре са председником Црне Горе, Јакоб Милатовић је навео значајне компаративне предности које Црну Гору приближавају ЕУ у односу на друге земље кандидате, као и да је перспектива пуноправног чланства 2030. године је реалан и могућ датум, истичући да ће „приступање Црне Горе Европској унији бити одлична порука свим осталим земљама кандидатима да се процес проширења наставља. „Указујем на значај плана раста за Западни Балкан, који ће се додатно фокусирати на питање проширења са претежно политичког на економски аспект“, рекао је Милатовић и додао да би продубљивање регионалне економске сарадње уз подршку ЕУ допринело да се оптимално коришћење претприступне подршке и бити додатни мотив за убрзање значајних реформи на домаћем нивоу. Председник Црне Горе верује да ће у блиској будућности нови сазив парламента ратификовати обавезе из Берлинског процеса и дати пун допринос његовој имплементацији.
Посета председнице Европске комисије земљама Западног Балкана се наставља и значајна је. Званични Брисел одлучио је да четирима земљама региона да додатну поруку о спремности ЕУ за процес проширења, па би земље кандидати за чланство требало брже да испуњавају раније преузете обавезе, што ће заиста убрзати њихово чланство. Рок до 2030. године је реалан за приступање свих земаља региона ЕУ. А само недостатак жеље за испуњавањем преузетих обавеза може оставити једну или другу земљу иза новог таласа ширења ЕУ. Ако су раније земље Западног Балкана често оптуживале Брисел за одуговлачење приступања Европској унији, сада све зависи искључиво од њих. За то су чули сви грађани земаља Западног Балкана, који од сада могу да утичу на своје владе да не одлажу испуњење захтева Брисела. Уосталом, то би могло коштати губитак праве прилике за улазак у утицајну Унију 27 европских земаља.
