Србија и Бугарска су завршиле изградњу гасовода чији је циљ смањење зависности од руског гаса диверзификацијом снабдевања. Гасовод дужине 170 километара иде од српског града Ниша до предграђа Софије, главног града Бугарске. Његов годишњи капацитет је 1,8 милијарди кубних метара, што би могло да покрије до 60 одсто потреба Србије за гасом. Нова линија ће Србији омогућити приступ алтернативним испорукама гаса из Грчке и Азербејџана, као и омогућити Бугарској приступ гасу из западне Европе и Јадранског мора.
Радови на пројекту почели су још у фебруару. Србија је прошле године саопштила да жели да смањи обим увоза руског гаса. Србија је у новембру ове године потписала документе о куповини гаса из Азербејџана. Према споразуму који су потписале српске и азербејџанске гасне компаније, гасовод ће Србији омогућити увоз до 400 милиона кубних метара природног гаса из Азербејџана. Годишња потражња за гасом у Србији је око три милијарде кубних метара. За реализацију пројекта Европска комисија обезбедила је 49,6 милиона евра, Европска инвестициона банка 25 милиона евра, а Србија 22,5 милиона евра. Односно, Београд је директно за овај пројекат издвојио 15 милиона евра, а за припремне радове и пројектовање 7,5 милиона евра.
Председник Србије Александар Вучић састао се са бугарским колегом Руменом Радевим пре церемоније пуштања у рад гасног интерконектора Србија-Бугарска. Председник Азербејџана Илхам Алијев и амбасадор Европске уније у Србији Емануел Жофре учествовали су на церемонији пуштања у рад гасног интерконектора вредног 94 милиона евра у Трупалу код Ниша.
Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жофре рекао је у Нишу, на свечаном отварању гасног интерконектора, да Србија диверзификује своје изворе енергије и постаје све одрживија, што је показатељ њеног стратешког опредељења према европским интеграцијама.
„Овај пројекат је кључан за безбедност и стабилност нашег региона и развој наших економија“, рекао је бугарски председник Радев и додао да је „све у питању диверсификација. Он ће донети више алтернатива у снабдевању обе земље, Србије и Бугарске“.
„Ово је за нас изузетно важно и обезбедиће већу безбедност на важним местима у Србији, Димитровграду, Белој Паланци и Пироту, али ће донети и бољу будућност. „Сада можемо да купујемо гас на отвореном тржишту са шест или седам различитих ЛНГ терминала, укључујући Александрополис“, рекао је председник Србије А. Вучић. Он је додао да ће Србији у будућности бити много лакше и да ће бити боље обезбеђена са становишта енергетске безбедности.
Председник Србије одржао је билатерални састанак са колегом из Азербејџана, након чега су на војном аеродрому „Наредник пилот Михајло Петровић” у Нишу представљени ПВО системи, беспилотне и пилотиране ваздушне и копнене борбене платформе, а 63. падобранска бригада представила своје способности као и друге специјалне јединице. Презентацијама су присуствовали и министар одбране Србије Милош Вучевић, начелник Генералштаба Милан Мојсиловић, као и министар финансија Синиша Мали и министар спољних послова Ивица Дачић.
Тако су Србија и Бугарска изградњом интерконектора значајно унапредиле своју енергетску независност од Руске Федерације. Алтернативни азербејџански гас ствара равнотежу за спољну потрошњу енергије две земље, јача стабилност снабдевања гасом компанија и приватних домаћинстава. С обзиром на то да је Србија гасоводом повезана и са Мађарском, у добијање азербејџанског гаса може да се укључи и Будимпешта, а мађарска влада је ову жељу најавила пре неколико месеци. Стога не чуди што је више од половине средстава за реализацију овог пројекта обезбедила Европска комисија.
У међувремену, састанак председника Србије и Азербејџана био је посвећен не само енергетским питањима. Српска страна је одлучила да покаже своје способности за војно снабдевање Азербејџана. Демонстриран је систем против беспилотних летелица: ПАСАРС – Мистрал, четвороцевни, са новоразвијеним ракетама земља-ваздух, радаром и системом за ометање и ПАСАРС – 16, серија „нула”. Затим су приказане ракете земља-ваздух РЛН-РФ и РЛН-ТК и нове ракете ваздух-земља АЛАС и муниција ГАВРАН Љотеринг. Војска Србије приказала је и борбене дронове ПЕГАЗ, СЕНКА са земаљском станицом за системе РВМЛ-02, ВРАБАЦ, дрон Киллер ОСИЦА, дрон ОБАД и мини-КУАДРОКОПТЕР. На војном аеродрому представљене су и земаљске беспилотне платформе Мали Милош В2, Мали Милош В1, Мали Милош логистик, Мали Милош ултра лаки и земаљска беспилотна платформа МФ Ниш. Након тога, Војска Србије је представила систем за управљање минобацачком ватром. 63. падобранска бригада демонстрирала је вертикалне и хоризонталне маневре са хеликоптерима Х-145, Ми-35М, Ми-17 и Ми-8, модуларним теренским возилом МТВ, борбеним возилима Милош 4на4 и Хаммер. Након тога, 72. бригада специјалних снага демонстрирала је своје способности помоћу хеликоптера М-17 и беспилотне платформе за даљинско управљање Мали Милош Н/В1.
Може се поуздано констатовати да су Србија и Азербејџан одлучили да блиско сарађују не само у области енергетике, већ и у области војне безбедности, што указује да су односи званичног Бакуа и Београда достигли суштински нови ниво.
