Скупштина Србије ратификовала је нову Владу на челу са Милошем Вучевићем, бившим министром одбране. У свом инаугурационом обраћању у Парламенту, Вучевић је истакао важност неговања чврстих веза са Кином, Русијом и САД, тим редоследом. Он је потврдио приврженост Србије територијалном интегритету Украјине и истакао принципе политичке независности и војне неутралности као темељ српске спољне политике. Регионална сарадња и мир истакнути су као кључни за напредак.
Иако је Вучевићев говор деловао охрабрујуће, детаљније испитивање његовог кабинета указује на наставак његових ранијих националистичких склоности, посебно у вези са агендом „српског света“. На списку је приметно доминирање националистичких личности и појединаца који су повезани са утицајем Кремља:
Премијер – Милош Вучевић
Министар спољних послова и потпредседник Владе – Марко Ђурић
Министар одбране – Братислав Гашић
Први потпредседник Владе и министар финансија – Синиша Мали
Министар унутрашње и спољне трговине – Томислав Момировић
Министарка привреде – Адријана Месаровић
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде – Александар Мартиновић
Потпредседница Владе и министарка заштите животне средине – Ирена Вујовић
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Горан Весић
Министарка рударства и енергетике – Дубравка Ђедовић Хандановић
Министарка правде – Маја Поповић
Министарка државне управе и локалне самоуправе – Јелена Жарић Ковачевић
Министар за људска и мањинска права и социјални дијалог – Томислав Жигманов
Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова – Ивица Дачић
Министарка просвете – Славица Ђукић Дејановић
Министарка науке, иновација и технолошког развоја – Јелена Беговић
Министар здравља – Златибор Лончар
Министар за рад, борачка и социјална питања – Немања Старовић
Министарка за бригу о породици и демографију – Милица Ђурђевић Стаменковски
Министар туризма и омладине – Хусеин Мемић
Министар културе – Никола Селаковић
Министар за рурални развој – Милан Кркобабић
Министар спорта – Зоран Гајић
Министар за информисање и телекомуникације – Дејан Ристић
Министар јавних инвестиција – Дарко Глишић
Министарка за европске интеграције – Тања Мишчевић
Потпредседник Владе – Александар Вулин
Министри без портфеља: Новица Тончев, Ђорђе Милићевић, Усаме Зукорлић, Ненад Поповић, Татјана Мацура.
Прве реакције су се појавиле због уоченог утицаја онога што се назива „руским елементом“ у неким министарским именовањима. Стејт департмент Сједињених Држава је званично изразио разочарење што је видео да су две особе под америчким санкцијама предложене за позиције у новој Влади.
У ову категорију спадају Александар Вулин, предложен за потпредседника Владе и Ненад Поповић, предложен за министра без портфеља. Вулин, бивши омладински лидер странке супруге Слободана Милошевића, последњих година је променио свој имиџ са дугокосог антизападног комунисте у изузетно конзервативног мачоистичког руског заступника. Изражена је забринутост због Вулинове умешаности у транснационални организовани криминал, илегалне операције са дрогом и злоупотребу јавног положаја, како је истакнуто у саопштењу америчке Канцеларије за контролу стране имовине. Међутим, подразумева се да Вулин није аутономан у својим поступцима; његова блискост са руским службама изгледа више као делегирана улога него као независна иницијатива.
Штавише, повратак Ивице Дачића, председника Милошевићеве Социјалистичке партије и Вучићевог коалиционог партнера, на место министра унутрашњих послова додаје још један слој руског утицаја, што доприноси сложености и разноликости руског утицаја на српску политику. Дачићева странка је делегирана да пружи логистичку и политичку подршку руским инвестицијама у енергетски сектор у Србији, посебно Гаспрому и његовом монополу у српској гасној и нафтној индустрији.
Братислав Гашић, који је већ био на челу Министарства одбране, а поднео је оставку због недоличног понашања према новинарки још 2015. године, поново је враћен на исту функцију. Од тада је Гашић на челу обавештајне службе земље.
Марко Ђурић, враћајући се са места амбасадора у Вашингтону, постаће министар спољних послова. Ђурићева биографија бележи студентско лидерство, укључујући вођење протеста у Београду који су резултирали паљењем америчке амбасаде 2008. Ђурић је последњих година гајио везе између српске администрације и конзервативних Трампових присталица у Вашингтону, али је такође демонстрирао необичне дипломатске вештине у промовисању српских националистичких интереса и међу напредним америчким званичницима.
Златибор Лончар, бивши лични лекар повезан са озлоглашеним српским земунским нарко картелом, преузеће дужност министра здравља.
Милица Ђурђевић Стаменковски, лидер странке Заветници, познате по екстремном проруском ставу, руководиће Министарством за бригу о породици и демографију.
Ђурђевић Стаменковски је активно учествовала у руским кампањама информативног утицаја у Србији, путујући на догађаје и скупове међународне пропутинске омладине. Да додамо овом руски инспирисаном присуству „Моралистичке интернационале“ у Влади Србије, важну напомену да су и премијер Вучевић и потпредседник Владе Вулин били једни од најартикулисанијих промотера идеје „српског света“ на Балкану, што је изазвало јаке реакције суседа Србије.
Овај наратив, укорењен у концепту „руског света“, има за циљ да консолидује српске и руске интересе у оквиру заједничке идеологије православног хришћанства, аутократије и национализма. Постављање новог кабинета наглашава континуирану посвећеност председника Вучића концепту „српског света“ као приоритету у српској регионалној националистичкој агенди.
Састав новог кабинета сугерише наставак асертивног става Србије у региону, изазивајући страх од појачаних етничких тензија и потенцијалних изазова. Ово је један од главних забрињавајућих аспеката нове Владе, јер носи потенцијал за повећање српског утицаја на делове Босне и Косова, где живи српско мањинско становништво. Штавише, у оквиру владајуће коалиције у Црној Гори, утицај Србије је био важно питање од 2020. Формирање нове Владе могло би да охрабри просрпске фракције у Црној Гори, што ће довести до појачане политичке поларизације и поткопавања напора Црне Горе ка интеграцији у ЕУ.
Све у свему, нова Влада Србије показује јасан наставак проруске и антизападне политике. Остаје питање зашто поверење Запада у Вучића опстаје и поред свега овога.
Русија, која жели да задржи свој утицај на Балкану и скрене пажњу са својих војних акција у Украјини, могла би да искористи састав нове Владе Србије да посеје семе регионалне нестабилности. Москва има искуство у коришћењу политичких савеза и подстицању подела унутар суседних земаља како би унапредила своје геополитичке циљеве. Блиске везе између појединих чланова српске Владе и руских интереса пружају Русији путеве за вршење утицаја и подривање западних иницијатива у региону. Подржавањем националистичких осећања и подстицањем етничких подела, Русија би могла да буде охрабрена да даље дестабилизује Западни Балкан и да се потврди као кључни играч у пословима у региону.
С обзиром на то да су на видику општински избори у главном граду, Београду, српска опозиција се суочава са тешком борбом против Вучићеве аутократске владавине, наглашавајући изазове демократске управе у земљи.
Када је реч о унутрашњој политици, састав кабинета нам говори да Вучић планира да ојача безбедносно-обавештајни апарат. Нема знакова да ће бити напора да се ухвати у коштац са проблемом корупције и организованог криминала. Недостатак медијског плуралитета и притисци на цивилно друштво се настављају. Према свим релевантним глобалним анкетама и извештајима, стање демократије и слободе у земљи је у силазној путањи.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
