- Највећи протест од пада Милошевића у Србији
Десетине хиљада студената, као и пољопривредника, глумаца и грађана окупило се 22. децембра на централном Тргу Славија у Београду како би затражили одговорност за урушавање надстрешнице на новосадској железничкој станици у којој је 1. новембра погинуло 15 људи.
Према подацима Архива јавних окупљања, који прати јавна окупљања од 1991. године, у протесту је учествовало око 100.000 људи, што је више него током масовних демонстрација у Београду којима је окончана владавина Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године. Министарство унутрашњих послова је саопштило да је на скупу учествовало 28.000-29.000 грађана.
Протест је резултат студентских протеста који су почели крајем новембра након хулиганског напада наводних присталица владајуће Српске напредне странке (СНС) на студенте Факултета драмских уметности који су обележавали помен страдалима у новосадској трагедији. Студенти су блокирали свој факултет, што је изазвало талас блокада универзитета широм земље, а то је довело до највећег студентског протеста у Србији од ’90-их.
Главни захтеви студената су објављивање комплетне документације о пројекту реконструкције железничке станице у Новом Саду, процесуирање одговорних за новосадску трагедију и нападе на студенте Факултета драмских уметности.
Пре почетка скупа, организатори су на друштвеним мрежама указали на то да је протест „нестраначка, студентска иницијатива” и да „представници политичких партија нису добродошли”.
Међутим, сматрају српски званичници, студентски протести су политичка акција, чак и хибридни напад, усмерен на рушење Владе Србије на челу са председником Александром Вучићем.
- ЦИК Приштине не акредитује Српску листу
Централна изборна комисија (ЦИК) Косова није регистровала водећу странку косовских Срба, Српску листу, за учешће на изборима.
Разлог за то је „националистичка врста апела лидера Српске листе Златана Елека”, изречена приликом представљања изборне листе.
Парламентарни избори на Косову биће одржани 9. фебруара 2025. године.
Амбасада САД, Делегација ЕУ и Мисија ОЕБС-а и амбасадори појединих држава ЕУ критиковали су одлуку косовског ЦИК-а, осуђујући политизацију процеса регистрације кандидата за изборе.
Коментаришући одлуку ЦИК-а у Приштини, председник Србије Александар Вучић рекао је да косовски премијер Аљбин Курти покушава да елиминише јединог политичког противника на Косову, Српску листу, и да „жели да уништи српски народ“.
Водећа Српска странка на Косову уложила је жалбу на одлуку ЦИК-а.
Стручњаци верују да ће одлука косовског ЦИК-а вероватно бити промењена.
- Политичка криза у Црној Гори због спора око Уставног суда
Уставни одбор Скупштине Црне Горе усвојио је 17. децембра одлуку о разрешењу троје судија Уставног суда јер је испуњен старосни предуслов за одлазак у пензију.
Одлука је донета упркос протесту посланика опозиције који су у салу бацили димну бомбу. Представници опозиције су рад Уставног одбора назвали „уставним ударом“, јер је сам Уставни суд, а не скупштински одбор, овлашћен да обавести Скупштину о пензионисању судија Уставног суда.
Након пензионисања троје судија, Уставни суд може постати нефункционалан, јер су за доношење одлука у овој институцији потребна најмање четири гласа.
Одлука Уставног одбора потврђена је на седници Скупштине. Упркос повицима о „издаји“ посланика опозиције, председник црногорског парламента Андрија Мандић најавио је престанак мандата судији Драгани Ђурановић, који је одобрила Скупштина.
Разрешење друго двоје судија које је поставио председник државе требало је да објави сам председник. Међутим, против спорне одлуке и незаконитог преласка надлежности Уставног суда на Уставни одбор изјаснио се и сам председник Јаков Милатовић, што би могло имати далекосежне последице. „Налазимо се у критичном тренутку нарушавања уставно-правног поретка, што може бити погубно за даљи демократски развој земље и наш европски пут“, рекао је Милатовић.
Посланици опозиције нису дозволили одржавање наредних скупштинских седница, тражећи да се поништи одлука скупштинске већине о разрешењу судија Уставног суда.
Предлог за укидање одлуке подржава и председник Милатовић.
- Једногодишња забрана ТикТока у Албанији
Албанска влада забрањује ТикТок на годину дана након што је 14-годишњи ученик убијен, а други повређен у тучи испред школе у Тирани пре месец дана. Туча је избила због спора на друштвеним мрежама. Према наводима власти, ТикТок је тај који шири пропаганду насиља међу тинејџерима.
Популарна платформа ће бити блокирана почетком 2025. године, рекао је премијер Еди Рама 21. децембра након састанка са родитељима и наставницима из целе земље.
Албанске власти планирају да током године проучавају праксу других земаља у вези са ТикТоком како би одлучиле да ли ће дозволити платформу у земљи, рекао је Рама.
Према мишљењу стручњака, није само безбедност деце, већ и предстојећи парламентарни избори, могући разлог за забрану ТикТока у Албанији. Званична Тирана је можда одлучила да реагује усред оптужби за злоупотребу и манипулацију на ТикТоку током предизборне кампање у Румунији и истраге ЕУ која је у току.
- Београд и Приштина договарају рад Комисије за тражење несталих лица
Након преговора у Бриселу које су водили специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и главни преговарачи Београда и Приштине Петар Петковић и Бесник Бислими, постигнут је договор о Водећим принципима за рад Заједничке комисије за потрагу за несталим лицима.
Заједничка комисија за потрагу за несталим лицима, којом председавају посредници ЕУ, пратиће спровођење Декларације о несталим лицима, посебно сарадњу две стране у идентификацији места сахрањивања и даљим ископавањима, приступ тачним и поузданим информацијама, коришћење сателитских података и напредних технологија за откривање масовних гробница и поштовање права породица несталих особа.
Од 6.065 људи који су пријављени као нестали у рату на Косову, између 1. јануара 1998. и 31. децембра 2000. године, нерешено је остало 1.607 случајева.
Питање тражења несталих је део општег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине.
