По свим техничким параметрима, Црна Гора предњачи у групи кандидата за чланство у Европској унији. Централна странка владајуће коалиције, коју су формирали умерени лидери протестног покрета из 2020. године, придруженог Српској православној цркви, преоријентисала се у чврсто проевропску. Свој програм фискалних реформи назвали су Европа сада, по чему су касније назвали своју странку.
Кандидати ове странке су у протекле две године постали председник и премијер Црне Горе. Упркос бројним скандалима – од којих је један резултирао расколом странке и избацивањем новоизабраног црногорског председника – владајућа политичка структура је успела да остане на власти, првенствено захваљујући подршци проруских, српских ултранационалиста из бившег Демократског фронта, сада преименованог у коалицију За будућност Црне Горе. Ова коалиција се нашироко доживљава као продужетак Вучићевог режима у Београду и често поткопава европска достигнућа младог технократског тима, који окружује премијера Спајића, инсистирањем на питањима која изазивају поделе. Међу осталим члановима коалиције су странке мањег ранга: Демократе и мањинске странке које представљају Бошњаке и Албанце.
Упркос бројним скандалима и националистичким испадима, коалиција је успела да одржи стабилност.
Најновија, велика владина криза уследила је након масовне пуцњаве на Цетињу, када је убијено 13 људи, међу којима и деца. Ова трагедија изазвала је протесте против неспособности Министарства унутрашњих послова, на чијем се челу налазе Демократе – странка која је постала синоним за клијентелизам, некомпетентност и неодговорну власт у Црној Гори. Странка тренутно надгледа сектор безбедности, који се често оптужује за немар и компромитованост утицајем српских и руских обавештајних служби.
Иако се Спајић представља као проевропски центриста, његови поступци – и поступци његових најближих сарадника – говоре другачије. Његов флерт са српским проруским националистима и црквеним вођама, заједно са његовом снажном подршком политици Илона Маска и политици америчког председника Доналда Трампа, изазива сумњу у његову истинску политичку опредељеност.
Није тајна да је Спајић ентузијаста према криптовалутама, блиско повезан са међународним слободарским покретима. Упркос ранијим обећањима о великим реформама и прописима о криптовалутама, који имају за циљ да Црна Гора постане крипто рај, ове иницијативе тренутно се налазе на чекању.
Спајићева популарност је у почетку расла, поготово након вештачког повећања плата, када је добила подршку многих грађана. Међутим, ова подршка јењава, посебно због инфлације, која је делимично изазвана његовим фискалним реформама. Покушао је да одржи наклоност јавности најављујући велика улагања у инфраструктуру. Међутим, недавни локални избори у Подгорици и, економски и туристички значајном граду, Будви указују на нагли пад популарности његове странке. Предстојећи избори у Никшићу, другом по величини граду и индустријском центру Црне Горе, додатно наглашавају слабљење његовог утицаја, јер градом тренутно управља екстремни српски националиста из његове коалиције.
Спајићева влада се суочава са значајним изазовима. Европска агенда захтева реформе које Спајић, изгледа, нерадо спроводи. Његов отпор усклађивању Црне Горе са визном политиком ЕУ сугерише да би ускоро могао показати одважност да отвореније пркоси директивама из Брисела.
Много ће зависити од исхода рата у Украјини и ширих геополитичких померања, која већ изазивају велике поремећаје у трансатлантским односима. Иако је Црна Гора мала држава, мораће да изабере страну и одреди свој пут даље. У случају веће кризе, Спајићева коалиција би се могла наћи у још већој дилеми.
Још је прерано да би се могло предвидети како ће нова Трампова администрација прићи Балкану. Међутим, познати регионални дипломата Ричард Гренел не сматра се непристрасним или објективним – посебно ако питате људе на Косову, у Босни или у црногорској опозицији. Првобитни сигнали, бар на друштвеној мрежи Икс, сугеришу да Спајић и Гренел имају пријатељски однос.
Поред српске фракције у Спајићевој странци, постоје и проевропски, грађански оријентисани чланови. Неки аналитичари предвиђају нови раскол унутар странке, која је из својих редова већ изгубила црногорског председника Јакова Милатовића и бившег министра правде Андреја Миловића.
Црногорска опозиција је и даље, углавном, неорганизована и дискредитована због прошлих корупцијских скандала и веза са организованим криминалом. Штавише, највећа опозициона партија је и даље у сенци утицаја бившег црногорског председника Мила Ђукановића.
Ова слаба опозиција се бори да искористи незадовољство јавности, али не успева да представи убедљиву алтернативу.
Највеће претње актуелној власти долазе од унутрашњих и спољних притисака, који би могли да се испоставе превеликим по Спајићеву крхку, али упорну администрацију.
Ако протести у Србији спласну и Вучић учврсти своју власт, европска путања Црне Горе би могла бити саботирана. Као што Путин не види интерес у просперитетној, стабилној Украјини, ни Вучић не види свој интерес у напредној, демократској Црној Гори, чланици ЕУ.
Те тензије ће се морати некако ријешити, а њихово рјешавање може доћи на штету Спајићеве владе или европске будућности Црне Горе.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
