Ургентно се мора почети са демонтажом старог режима
Карневалска атмосфера у целој држави, од престонице до најмањих места Србије. Весела омладина славила је победу Студентске листе. Играло се коло, славило се до јутра и певало „Вучић оде, Вучић оде!“…
„Пребзо се некако све одиграло“ – шокирани су били они који су очекивали да Вучић неће мирно отићи са власти. После свих масовних притисака, репресија, пребијања неистомишљеника, демонстраната и корупционих скандала – судски епилози су неминовни.
Ујутру након избора решавала се дилема – зашто је Александар Вучић желео све да изненади и први, пре свих, саопшти властити пораз? А формула његовог пораза је једноставна: висока излазност бирача (око 70 одсто) и велика разлика, Студентска листа (53 одсто гласова), освојила скоро 15 одсто више процената од коалиције око Српске напредне странке (39 одсто гласова).
То је класичан пример ненасилне „изборне револуције“. Друге у Србији, након „5. октобарске“ 2000. године, у којој је пао тадашњи лидер Слободан Милошевић. Истовремено, то је друга „изборна револуција“ која се одиграла у суседству, свега неколико месеци након пораза премијера Виктора Орбана у Мађарској.
Можда би се могло говорити о домино ефекту или тренду, јер су хибридни режими Орбана и Вучића били сличне природе. Резултат је исти – победа над аутократама у потпуно неповољним условима током избора.
У Албанији, такође, трају протести против корупције и премијера Едија Раме, али су редовни парламентарни избори тамо тек средином 2029. године. Омладина диже свој глас и протестује широм Европе, траже се бољи услови школовања и живота, али постоје и кључне разлике са поменутим палим аутократама из југоисточне Европе. Орбан, Вучић и Рама дугорочни су лидери тврде руке, будући на власти дуже од 13 година. У Мађарској и Србији промена власти и протести протекли су без радикализације. Заједничко за сва три лидера је да су политички и коруптивно покушали да добију „заштиту“ породице Трамп.
Нова имена – шанса и ризик
Шта даље? Питају се сви, који су гласали за Студентску листу, односно против Александра Вучића. Победа Студентске листе није само увела нова имена у српски парламент, већ је и почистила позната стара, са обе стране политичког фронта. По први пут у парламент није ушла Социјалистичка партија Србије, кључни актер три и по деценије неуспеха српске транзиције, зупчаник свих ратова 90-тих и традиционални проруски стожер на Западном Балкану.
Не само да није пробила цензус, већ веома малу подршку, мање од процента (0,3 одсто гласова), добила је коалиција „Европска Србија“, коју је предводила Странка слободе и правде. Бирачи су немилосрдно казнили пре свега њихове лидере, међу осталом и због мутних дилова током претходних избора.
Када је у питању смена политичких елита, ситуација изненађења у Србији помало је слична доласку на власт у Украјини 2019. године Володмира Зеленског и његове партије Слуга народа. Огроман талас незадовољства грађана традиционалном украјинском политичком елитом и корупцијом довео је потпуно нове људе, без политичког искуства, који су се у држави и до рата прилично добро снашли.
Међу првих 140 кандидата са Студентске листе, који би према изборној пројекцији требало да уђу у Народну скупштину Србије, најзаступљенији су представници образовања и академске заједнице, а значајан удео имају и стручњаци из здравства, права, економије, културе и уметности. Очекује се нова влада стручњака.
Нова имена уједно су шанса и ризик. Јер за разлику од украјинске Слуге народа, Студентска листа нема лидера (Илија Срдановић за себе тврди да је само први на листи), нема партијску структуру и хијерархију. Уопште је политиколошки феномен да један такав аутентичан децентрализовни покрет победи клијентелистичку вертикалу режима Српске напредне странке. Вероватно је то још један од разлога зашто је Вучић одустао од крвопролића и повукао се пред студентским кадровима, сматрајући да је у предности над њиховим неискуством и отвореношћу.
Према мишљењу аналитичара, након пораза Вучића ургентно се мора почети са демонтажом старог режима, посебно тајних служби и медија. Могло би се рећи да је тај процес почео, јер се у понедељак покрајински јавни сервис Радио-телевизије Војводине извинио својим гледаоцима за непрофесионално извештавање, а главни уредник је поднео оставку.
Кандидати Студентске листе два дана након избора упутили су отворено писмо руководству Радио-телевизији Србије, у коме траже оставке челних људи и привремену управу на јавном сервису. Студентски покрет саопштио је преко друштвених мрежа да за сукобе и насиље нема места, да не подржавају упаде у медије и институције, након што се десио упад групе демонстраната у ТВ Информер, који је био најбруталније средство власти за блаћење неистомишљеника.
Нешто теже ће ићи са Безбедносно-информативном агенцијом и војним безбедносним службама Републике Србије, где се промене не могу извести без конституисања парламента и формирања нове владе, за шта је потребно између два и четири месеца. Још већи је проблем да те службе потребују темељне промене још од комунизма.
Велики део јавности је веровао да Вучић и његово окружење неће прихватити изборни резултат и пораз. Али доборвољна предаја и брзо прихватање резултата је можда прелазак на нову тактику у којој не треба потценити Српску напредну странку у опозицији, јер ће велики део њихових људи који су дошли до функција или послова клијентелистичким путем сачувати своје позиције.
Правосуђе је тема која није довољно актуализована током студентских протеста у Србији. Нова студентска власт моћи ће да се ослони на Јавно тужилаштво за организовани криминал, које је можда једино сачувано од утицаја режима. У свом плану студенти најављују ослобађање судова и тужилаштва уз формирање Специјалне тужилачке полиције. Међутим, требаће темељнија реформа правосуђа, на нивоу какву су имале Румунија и Украјину, државе са ендемском корупцијом.
Спољна политика и Косово – камен спотицања
Још једну ствар на коју рачуна Вучић су поделе у вези спољне и регионалне политике, које су биле присутне и при распаду Демократске опозиције Србије брзо након победе над Милошевићем. У реченицама које су следеле након признавања изборног пораза, Вучић је изјавио да ће Студентска листа до пролећа следеће године увести санкције Руској Федерацији.
Популарни професор Јово Бакић са Студентске листе за ТВ РТ Балкан изјавио да нова будућа влада Србије неће увести санкције Русији и да се неће мењати политика према Москви. И у предизборној кампањи са Студентске листе су давали популиситичке изјаве о будућој спољној политици Србије, суздржаности према ЕУ и отворености према Русији.
Тема очувања Косова у границама Србије доминирала је код представника Студентске листе. Младима је та тема очигледно важна и фрустрирајућа. Током славља изборне ноћи, млади су певали песме и носили симболе величања Косова, уз шовинистичка и хомофобна скандирања.
Већ сада је јасно да ће Косово бити први камен спотицања за Студентску листу како на регионалном, тако и на међународном плану. Уколико дође до политичких промена у кључним државама ЕУ, појединци из нове владе могли би гравитирати ка европском и светском популарном тренду – ултра-десници.
Прекид континуитета недемократског напедњачког режима – први је реалан корак промена у српском друштву који се одиграо одмах након избора. И да јако мало уради нова власт, јер су у Србији институције системски руиниране, свака криза води решењу на новим изборима који више не могу до те мере бити заробљени као под Српском напредном странком. Други корак је већ ту – председнички избори до краја године.
Boris Varga. Serbian political scientist and journalist.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
