Поводом 80. годишњице Дана државности Босне и Херцеговине у Амбасади Босне и Херцеговине у Вашингтону одржан је свечани пријем. Габријел Ескобар, специјални изасланик САД за западни Балкан и заменик помоћника америчког државног секретара, присуствовао је церемонији у име америчког државног секретара Ентонија Блинкена. Ескобар је у свом говору истакао да му је од свих земаља у којима је радио Босна и Херцеговина најближа срцу и изразио безусловну подршку њеном напретку. На питање шта за њега значи прослава Дана државности Босне и Херцеговине у Вашингтону, Ескобар је одговорио: „Прошло је много времена. Сједињене Државе су поносне што стоје уз Босну и Херцеговину и подржавају њен суверенитет и територијални интегритет. Он је нагласио да се амерички однос према Босни и Херцеговини неће промијенити. Основа америчке сигурности је партнерство са Европом, укључујући Босну и Херцеговину, која се сматра делом европске и евроатлантске породице, и у том смислу неће бити промена. Ескобар је прочитао поздрав државног секретара Е.Блинкена у којем је констатовано да Сједињене Америчке Државе остају пријатељ и партнер свих народа Босне и Херцеговине и да ће наставити да раде са свим институцијама земље на провођењу реформи неопходних како би земља заузела место које заслужује у евроатлантској заједници. У поздраву је наведено да ће САД привести правди све особе и институције које представљају претњу стабилности и безбедности Босне и Херцеговине, уз изражавање континуиране посвећености и подршке БиХ на путу европских интеграција.
Већ сутрадан, након нових изјава Милорада Додика о „независној Републици Српској“ и стварању велике Србије као легитимном циљу, Амбасада САД у БиХ саопштила је да ће такве изјаве имати последице и да Додикови шовинистички ставови заслужују одговарајућу реакцију, јер овлашћења за сецесију не постоје у Републици Српској. У америчкој амбасади сматрају да су сепаратистичка реторика Милорада Додика и његове претње отцепљењем од Босне и Херцеговине опасне, а његово дестабилизујуће деловање имаће негативне посљедице не само на њега, већ и на све грађане земље, где год да живе. Реторика и деловање председника РС угрожава европску перспективу БиХ, њену демократију и економију. Наглашено је да је Устав Босне и Херцеговине врло јасан: ентитети немају уставну надлежност да се отцепе од Босне и Херцеговине. Амбасада је истакла да су Сједињене Америчке Државе у више наврата јасно истицале да је Босна и Херцеговина суверена држава, те да стога остаје привржена свом територијалном интегритету и мултиетничкој природи. САД ће наставити да процесуирају оне који покушавају да поткопају БиХ и њене институције и дестабилизују земљу и регион. Босна и Херцеговина је мултиетничка земља у којој живе три државотворна народа — Бошњаци, Хрвати, Срби и други. Сви су Европљани; сви су Босанци и Херцеговци; и сви су држављани Босне и Херцеговине.
У вези са саопштењем Амбасаде САД у БиХ, реаговала је Додикова повереница Сања Вулић, која је шеф групе посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ владајућег СНСД-а у РС. Она сматра да Босна и Херцеговина има шансу само унутар Дејтона, а илузија да ће бити грађанска постоји само у машти Босанаца који раде у америчкој амбасади, што је жеља коју је написао амерички амбасадор Мајкл Мерфи. Вулић је рекла да се председник Републике Српске М. Додик и српски народ не плаше „Мерфијеве мржње и зле намере, а ова љубав је све победила, па ће и србомрзци“. Према речима Вулић, Република Српска је вечна и призната је Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини. Напоменула је и да је чак и Хенри Кисинџер тврдио да је Босна и Херцеговина измишљена земља.
На изјаву америчког амбасадора реаговао је и сам М.Додик. Он је навео да М.Мерфи у БиХ ради све лоше ствари за које оптужује друге, истовремено рушећи Устав Босне и Херцеговине, подржавајући суспензију парламента у земљи. Председник РС сматра да је реторика америчког амбасадора опасна за Босну и Херцеговину, а његови поступци су непријатељски према свим грађанима БиХ, који уништавају њен суверенитет, јер земљи намећу чувара и претварају је у државу протекторат.
Поводом 80. годишњице Дана државности Босне и Херцеговине у Амбасади Босне и Херцеговине у Вашингтону одржан је свечани пријем. Габријел Ескобар, специјални изасланик САД за западни Балкан и заменик помоћника америчког државног секретара, присуствовао је церемонији у име америчког државног секретара Ентонија Блинкена. Ескобар је у свом говору истакао да му је од свих земаља у којима је радио Босна и Херцеговина најближа срцу и изразио безусловну подршку њеном напретку. На питање шта за њега значи прослава Дана државности Босне и Херцеговине у Вашингтону, Ескобар је одговорио: „Прошло је много времена. Сједињене Државе су поносне што стоје уз Босну и Херцеговину и подржавају њен суверенитет и територијални интегритет. Он је нагласио да се амерички однос према Босни и Херцеговини неће промијенити. Основа америчке сигурности је партнерство са Европом, укључујући Босну и Херцеговину, која се сматра делом европске и евроатлантске породице, и у том смислу неће бити промена. Ескобар је прочитао поздрав државног секретара Е.Блинкена у којем је констатовано да Сједињене Америчке Државе остају пријатељ и партнер свих народа Босне и Херцеговине и да ће наставити да раде са свим институцијама земље на провођењу реформи неопходних како би земља заузела место које заслужује у евроатлантској заједници. У поздраву је наведено да ће САД привести правди све особе и институције које представљају претњу стабилности и безбедности Босне и Херцеговине, уз изражавање континуиране посвећености и подршке БиХ на путу европских интеграција.
Већ сутрадан, након нових изјава Милорада Додика о „независној Републици Српској“ и стварању велике Србије као легитимном циљу, Амбасада САД у БиХ саопштила је да ће такве изјаве имати последице и да Додикови шовинистички ставови заслужују одговарајућу реакцију, јер овлашћења за сецесију не постоје у Републици Српској. У америчкој амбасади сматрају да су сепаратистичка реторика Милорада Додика и његове претње отцепљењем од Босне и Херцеговине опасне, а његово дестабилизујуће деловање имаће негативне посљедице не само на њега, већ и на све грађане земље, где год да живе. Реторика и деловање председника РС угрожава европску перспективу БиХ, њену демократију и економију. Наглашено је да је Устав Босне и Херцеговине врло јасан: ентитети немају уставну надлежност да се отцепе од Босне и Херцеговине. Амбасада је истакла да су Сједињене Америчке Државе у више наврата јасно истицале да је Босна и Херцеговина суверена држава, те да стога остаје привржена свом територијалном интегритету и мултиетничкој природи. САД ће наставити да процесуирају оне који покушавају да поткопају БиХ и њене институције и дестабилизују земљу и регион. Босна и Херцеговина је мултиетничка земља у којој живе три државотворна народа — Бошњаци, Хрвати, Срби и други. Сви су Европљани; сви су Босанци и Херцеговци; и сви су држављани Босне и Херцеговине.
У вези са саопштењем Амбасаде САД у БиХ, реаговала је Додикова повереница Сања Вулић, која је шеф групе посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ владајућег СНСД-а у РС. Она сматра да Босна и Херцеговина има шансу само унутар Дејтона, а илузија да ће бити грађанска постоји само у машти Босанаца који раде у америчкој амбасади, што је жеља коју је написао амерички амбасадор Мајкл Мерфи. Вулић је рекла да се председник Републике Српске М. Додик и српски народ не плаше „Мерфијеве мржње и зле намере, а ова љубав је све победила, па ће и србомрзци“. Према речима Вулић, Република Српска је вечна и призната је Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини. Напоменула је и да је чак и Хенри Кисинџер тврдио да је Босна и Херцеговина измишљена земља.
На изјаву америчког амбасадора реаговао је и сам М.Додик. Он је навео да М.Мерфи у БиХ ради све лоше ствари за које оптужује друге, истовремено рушећи Устав Босне и Херцеговине, подржавајући суспензију парламента у земљи. Председник РС сматра да је реторика америчког амбасадора опасна за Босну и Херцеговину, а његови поступци су непријатељски према свим грађанима БиХ, који уништавају њен суверенитет, јер земљи намећу чувара и претварају је у државу протекторат.
Тако се Милорад Додик и његови послушници не усуђују да уђу у расправу о изјавама високих америчких званичника, посебно државног секретара Е. Блинкена или специјалног представника САД за Балкан Х. Ескобара, који је дуго време радио у БиХ и заправо у Бања Луци, где је у то време помогао М. Додику да дође до виших политичких орбита. Међутим, омаловажавајући коментари председника РС и његовог окружења америчког амбасадора у Босни и Херцеговини М. Мерфија, указују на спремност за сукоб са америчком политиком, али на нешто нижем нивоу. М. Додик је веома увређен Вашингтоном који је увео персоналне санкције њему и његовој деци, као и домаћим спонзорима функционисања његовог породичног клана. Међутим, САД настављају да делују систематски и без непотребних наглих покрета. Истовремено, председник РС је и даље потпуно оријентисан на политику Кремља, дајући популистичке изјаве о традиционално пријатељским односима руског и српског народа. Али никада се неће сетити да је заправо Москва подржала међународне санкције Србији 1992. године, када су у Руској Федерацији биле на власти прилично демократске снаге. Тада је цео свет оптужио С. Милошевића и српске шовинисте да су започели рат на простору бивше Југославије. Манипулативни аргументи Сање Вулић, блиске Додику, која оптужује САД за неке губитке српског становништва 1992. године, док су акције Вашингтона увек биле искључиво у домену одговора на агресивне акције Војске РС-а, која је починиле бројне ратне злочине, међу којима је и највећи у модерној историји света – убиство више од 8.000 Бошњака у Сребреници, које се може окарактерисати као чин геноцида. Али званична Бањалука се држи рецепта московске пропаганде, када је увек потребно за све кривити друге, а прећуткивати злочине своје стране. Република Српска практично није прославила 80. годишњицу постојања Босне и Херцеговине, али оптужује Вашингтон да наводно руши темеље Босне и Херцеговине. Осећа се да Додиково окружење стално добија аргументе за своје говоре из Кремља, када за поређење помињу историјске догађаје и чињенице које су се већ десиле. У Републици Српској вероватно никада нису имали појма о њима, али овдје увек добро дође помоћ и искуство московских пропагандиста.
Тако се Милорад Додик и његови послушници не усуђују да уђу у расправу о изјавама високих америчких званичника, посебно државног секретара Е. Блинкена или специјалног представника САД за Балкан Х. Ескобара, који је дуго време радио у БиХ и заправо у Бања Луци, где је у то време помогао М. Додику да дође до виших политичких орбита. Међутим, омаловажавајући коментари председника РС и његовог окружења америчког амбасадора у Босни и Херцеговини М. Мерфија, указују на спремност за сукоб са америчком политиком, али на нешто нижем нивоу. М. Додик је веома увређен Вашингтоном који је увео персоналне санкције њему и његовој деци, као и домаћим спонзорима функционисања његовог породичног клана. Међутим, САД настављају да делују систематски и без непотребних наглих покрета. Истовремено, председник РС је и даље потпуно оријентисан на политику Кремља, дајући популистичке изјаве о традиционално пријатељским односима руског и српског народа. Али никада се неће сетити да је заправо Москва подржала међународне санкције Србији 1992. године, када су у Руској Федерацији биле на власти прилично демократске снаге. Тада је цео свет оптужио С. Милошевића и српске шовинисте да су започели рат на простору бивше Југославије. Манипулативни аргументи Сање Вулић, блиске Додику, која оптужује САД за неке губитке српског становништва 1992. године, док су акције Вашингтона увек биле искључиво у домену одговора на агресивне акције Војске РС-а, која је починиле бројне ратне злочине, међу којима је и највећи у модерној историји света – убиство више од 8.000 Бошњака у Сребреници, које се може окарактерисати као чин геноцида. Али званична Бањалука се држи рецепта московске пропаганде, када је увек потребно за све кривити друге, а прећуткивати злочине своје стране. Република Српска практично није прославила 80. годишњицу постојања Босне и Херцеговине, али оптужује Вашингтон да наводно руши темеље Босне и Херцеговине. Осећа се да Додиково окружење стално добија аргументе за своје говоре из Кремља, када за поређење помињу историјске догађаје и чињенице које су се већ десиле. У Републици Српској вероватно никада нису имали појма о њима, али овдје увек добро дође помоћ и искуство московских пропагандиста.
