- Гнев у Београду, Вашингтону, Бриселу док Косово затвара паралелне српске структуре
Влада Косова је почетком фебруара објавила затварање три такозване паралелне српске структуре које функционишу као паралелне општине у Пећи, Истоку и Клини. Структуре које су косовски Срби створили уз подршку Београда оптужене су за кривична дела – фалсификовање и ширење лажних информација. Косовска полиција претресла је просторије те три структуре и пријавила да неки од докумената имају лого Владе Србије. Откривени су и документи паралелних структура власти, нелегални из перспективе Приштине. Заплењена је бројна документација, док су руководиоци паралелних структура приведени „на саслушање“.
„Ера безакоња је завршена, а једина институција Србије у оквиру Републике Косово биће њена амбасада у Приштини“, рекао је косовски министар унутрашњих послова Џелал Свечла.
Министар локалне самоуправе Косова Елберт Краснићи најавио је крајем јануара затварање још једне паралелне српске структуре у општини Драгаш, која је издавала српска документа грађанима из четири општине у јужном региону Косова.
Косовска српска странка Српска листа, коментаришући гашење српских институција, позвала је Београд да затражи интервенцију од Европске уније и мисије НАТО-а на Косову, КФОР, како би спречио „разрачунавање“ косовског премијера Аљбина Куртија са српском заједницом. Акције Приштине треба посматрати као акције окупатора и ништа друго“, поручила је Српска листа.
Канцеларија за Косово и Метохију Републике Србије назвала је акцију косовске полиције „незаконитом и насилном акцијом“. Канцеларија је навела да је „инвазија наоружаних припадника косовске полиције на привремене власти општина Пећ (у Гораждецу), Исток (у Осојану) и Клине (у Видеју) наставак етничког чишћења и истребљења Срба. на Косову и Метохији, под директним руководством Аљбина Куртија, пред очима целе међународне заједнице“.
Амерички амбасадор у Приштини Џеф Ховенијер оптужио је владу Косова за неоправдано повећање етничких тензија.
Европска унија је изразила озбиљну забринутост због специјалних полицијских операција у канцеларијама институција које води Србија. Петер Стано, портпарол за спољну политику и безбедност Европске уније, изјавио је да ће изненадно затварање ових канцеларија имати негативан утицај на свакодневни живот и услове живота заједница косовских Срба, јер ће им ограничити приступ основним социјалним услугама због на очигледан недостатак алтернатива у овом тренутку. Претпоставља се да ће статус ових структура бити решен у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ у вези са стварањем Заједнице српских општина, истиче се у саопштењу. Европска унија је позвала Косово да избегава једностране акције које би могле да повећају тензије и да реши ова питања кроз дијалог уз посредовање ЕУ.
Реакција међународне заједнице показује да актуелна политика косовске владе под Куртијевим вођством не види подршку западних партнера Косова. Вашингтон и Брисел нису спремни за безусловну подршку Приштини и извршиће притисак на косовске власти да у оквиру дијалога под окриљем ЕУ дођу до компромисних решења. Истовремено, Курти и његов тим су одлучни да наставе политику изградње косовске државности смањењем ауторитета Србије над подручјима Косова насељеним Србима.
- Западни савезници Косова позивају косовске власти да одложе увођење евра и забрану динара
Реч је о одлуци Централне банке Косова у вези са искључивом употребом евра од 1. фебруара и забраном коришћења српског динара у готовинском промету.
Као што је познато, Косово је једнострано усвојило евро 2002. године.
Истовремено, Србија, која Косово сматра својом територијом, финансира српске институције на Косову у динарима и исплаћује социјална давања косовским Србима. Срби на Косову су до 1. фебруара могли да уплате, укључујући и готовину, у динарима и да подижу динаре са својих рачуна у српским банкама на Косову. То је постало немогуће након што је нова правила увела Приштина.
Најпре су амбасадори Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и САД, а потом и Европске уније, изразили забринутост због негативног утицаја ове одлуке на свакодневни живот Срба на Косову. Дипломате и званичници позвали су на дужи прелазни рок и затражили више информација о иновацији за јавност.
Заузврат, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће Србија затражити хитан састанак Савета безбедности УН као одговор на одлуку Косова да користи евро и забрани српски динар.
Јасно је да је замена динара евром део политике јачања независности Косова од Србије коју спроводи влада на челу са Аљбином Куртијем. Међутим, такви кораци не налазе подршку на Западу. ЕУ и САД не желе ескалацију сукоба између Приштине и Београда и покушавају да убеде косовске власти да иду на компромис. Пре свега, реч је о примени раније постигнутог договора у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ о стварању Заједнице српских општина, односно давању посебног статуса регионима са претежно српским становништвом на северу Косова.
- Косово и Турска потписали војни споразум
Министри одбране Косова и Турске, Ејуп Маћедонци и Јашар Гулер, потписали су оквирни војни споразум.
Споразумом је предвиђено продубљивање војне сарадње у области образовања, обуке, размене војног особља, турских улагања у одбрамбену индустрију Косова и рехабилитације особља Косовских безбедносних снага у Турској.
Македонси, који је посетио Турску са делегацијом Министарства одбране и Косовских безбедносних снага, истакао је да је сврха војне сарадње Приштине и Анкаре „заједнички допринос очувању мира и стабилности у региону и шире“. Истовремено, аналитичари тврде да споразум показује да косовске власти Турску виде као алтернативног савезника Западу, који је спреман да подржи процес изградње државе у војном сектору, пре свега трансформацију Косовских безбедносних снага у прави армије.
Министар одбране Србије Милош Вучевић је, коментаришући споразуме Приштине и Анкаре, рекао да ће Република Србија дати адекватан одговор на потписивање војног споразума између Турске и Косова.
Реакција Београда је предвидљива и довешће до даље милитаризације региона.
- Србија јача „концепт тоталне одбране“
До краја године Војска Србије ће набавити велики број дронова камиказа домаће производње, уверен је председник Србије Александар Вучић. Вучић је током брифинга о резултатима анализе стања Војске Србије за 2023. годину и прегледа наоружања и војне опреме говорио и о опремању јуришних дронова муницијом већег калибра и најавио испоруку из Русије „важног систем“ који се користи у електронском ратовању.
Србија би, према речима председника Србије, требало да ојача „концепт такозване тоталне одбране“. Морамо да будемо спремни, никоме не претимо, чувамо земљу и одвраћамо потенцијалне агресоре“, нагласио је Вучић.
Председник Републике Српске Милорад Додик, који је присуствовао догађају, истакао је у свом говору: „Српски народ верује у мир и у Републику Српску, верује у Србију, радује нас сваки напредак који Србија показује и њену способност да заштити. њен територијални интегритет и слободу српског народа“.
Присуство на манифестацији лидера Републике Српске, која је у саставу Босне и Херцеговине, као и његова изјава, демонстрација је да стратегија одбране Београда укључује заштиту не само државе Србије, већ и етничких Срба, који су углавном држављани Србије, у региону, првенствено у БиХ.
- НАТО поново потврђује подршку Босни и Херцеговини
Цијели састав Сјеверноатлантског вијећа (НАЦ) на челу са замјеником генералног секретара НАТО-а Мирчеом Јоанеом боравио је у дводневној радној посјети Босни и Херцеговини. Посјета чланова највишег политичког тијела НАТО-а била је прва од 2010. године, а локални прозападни политичари су је видјели као демонстрацију подршке Алијансе БиХ у вријеме када свијет чује предвиђања о могућој дестабилизацији Западног Балкана ако Руска агресија на Украјину није заустављена.
Замјеник генералног секретара НАТО-а истакао је током посјете да је БиХ дугогодишњи и близак партнер НАТО-а. Током разговора, стране су разговарале о безбедносној ситуацији у земљи и њеним импликацијама на стабилност у ширем региону, јер је оно што се дешава у БиХ важно за безбедност Западног Балкана, а оно што се дешава на Западном Балкану важно је за све. у Европи. НАТО снажно подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ, рекао је званичник. Сепаратистичка политика и реторика подјела поткопавају стабилност и ометају реформе, рекла је она, додајући да сви политички лидери морају радити заједно на очувању јединства и заштити државних институција.
Босанскохерцеговачки члан Предсједништва БиХ Денис Бечировић је након састанка са делегацијом Алијансе напоменуо да су се све чланице Сјеверноатлантског вијећа изјасниле о подршци БиХ, њеној независности, суверенитету и територијалном интегритету и „јасно поручили да осуђују било какву позива на отцепљење“.
Министар иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић истакао је да је састанак НАЦ-а у Сарајеву догађај од изузетног значаја. „Ово је важна политичка и свака друга порука онима који споља, из неких међународних кругова, полажу право на контролу над овим делом Европе, а посебно онима изнутра који можда размишљају о неким негативним корацима у блиској будућности“, рекао је он. рекао.
У међувремену, руски пропагандни медији који емитују на српском језику саопштили су да је тема разговора на састанцима са делегацијом НАТО-а „дисциплиновање Републике Српске“.
Раније је проруски председник РС Милорад Додик више пута давао изјаве о могућем распаду Босне и Херцеговине и плановима за отцепљење Републике Српске.
- Босна и Херцеговина и НАТО: сарадња, али не интеграција
Приближавање чланству у НАТО-у остаје кључни спољнополитички приоритет за Босну и Херцеговину. Ову изјаву дао је босански члан Предсједништва БиХ Денис Бечировић након што се руководство БиХ састало са члановима Сјеверноатлантског савјета (НАЦ) који су били у посјети БиХ. Бечировић је рекао да је од чланова НАЦ-а затражио да убрзају приступање Босне и Херцеговине НАТО-у, наводећи чињеницу да проруски политичари у БиХ, првенствено лидер босанских Срба Милорад Додик, угрожавају регионални мир.
Према ријечима бх. члана Предсједништва, у Босни и Херцеговини су донесени сви закони неопходни за евроатлантске интеграције, а земља тренутно није неутрална.
Бечировићеву изјаву критиковали су политички представници босанских Срба и руска амбасада у Босни и Херцеговини.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик написао је на Кс да БиХ има заједничку спољну политику која је договорена на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ, подсјећајући да је Народна скупштина Републике Српске изразила негативно мишљење о НАТО интеграцијама. Он је нагласио да Бечировић не може говорити у име грађана и народа Босне и Херцеговине ако сматра да је Република Српска дио Босне и Херцеговине. У другом обраћању, оном свом партијском конгресу, Додик је рекао: „Ми нисмо за улазак у НАТО, али јесмо за сарадњу.
Треба напоменути да је пуноправно чланство у Алијанси циљ фиксиран у важећем Закону о одбрани из 2005. године. Босна и Херцеговина је 2010. године, након званичног апела власти БиХ, позвана да приступи Акционом плану за чланство (МАП). Народна скупштина Републике Српске усвојила је 2019. године документ у којем подржава сарадњу НАТО-а, али се противи приступању Алијанси. Исте године Босна и Херцеговина је одобрила свој први „Програм реформи“ – у ствари, то је стандардни НАТО документ за имплементацију МАП-а, „ Годишњи национални програм“ (ANP), али је назив промијењен на захтјев представника босанских Срба, који сматрају да документ са таквим насловом више не би означио корак ка уласку у Алијансу.
Министар иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић сматра да БиХ тренутно нема јасан план за евроатлантске интеграције, те да сарадња не може у потпуности замијенити чланство у Алијанси.
„Данас, више него икада, жалим због одлуке претходне власти да БиХ пребаци са јасно дефинисаног пута пуноправног чланства у НАТО на сарадњу са НАТО-ом. Сарадња са НАТО-ом је веома важна, можда и одлучујућа за БиХ, а грешка је да немамо јасно дефинисан пут, упркос томе што смо усвојили законе који то гарантују“, рекао је Конаковић након састанка са представницима НАТО-а.
- Београд доделио бившег шефа безбедносне агенције за амбасадора у Подгорици
Нови амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић званично је ступио на дужност 2. фебруара, након што је у резиденцији на Цетињу предао акредитиве председнику Црне Горе Јакову Милатовићу.
Србија није имала амбасадора у Црној Гори претходне три године, након што је тадашњег амбасадора Србије Владимира Божовића у новембру 2020. протерала бивша влада Демократске партије социјалиста, на челу са Милом Ђукановићем, због кршења Бечке конвенције.
Стручњаци су истакли да позадина новог амбасадора Србије може бити демонстрација жеље Београда да ојача свој утицај у Црној Гори – од 2012. до 2013. године Небојша Родић је био директор Безбедносно-информативне агенције (Службе безбедности) Србије, а у Био је министар одбране 2014.
