- Бурна расправа између високог представника у Босни и Херцеговини и предсједника Републике Српске
На питање шта би било ако би донео закон о државној имовини, а Милорад Додик као одговор прогласио независност Републике Српске, високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит је рекао да је дефиниција права коју користи председник РС чудна јер се понаша по принципу „правилно је оно што ми одговара“. У Европи овај приступ неће бити успешан. Питање државне имовине у БиХ чекало је решење скоро 30 година, од распада Југославије. „Одговорност високог представника је да промовише ово раздвајање. Истовремено, Додикова одлучност да заштити сваки квадрат државне имовине која му не припада везана је за велики дуг који је нагомилао у Републици Српској. Реч је о праведној расподели државне имовине“, рекао је Шмит. Он је додао да је потребно донети закон који би важио за целу земљу. Једна од могућности би била да се власништво пренесе на заједничку агенцију чији би приходи били равноправно подељени. Међутим, за то је потребна спремност на дијалог. Сви у Босни су спремни за дијалог, осим Додика. Предсједник РС најавио је дан раније да је Мануелу Сарацину, специјалном представнику њемачке владе за западни Балкан, поручио да ће РС прогласити независност уколико високи представник одлучи да имовину пренесе на национални ниво БиХ. Додик је рекао да Бања Лука зна да је Шмит заправо доведен искључиво да би одлучио да имовина буде у легалном власништву БиХ, што је за Републику Српску буде неприхватљиво.
„Претње Милорада Додика у циљу забране уласка у Републику Српску Високом представнику Босне и Херцеговине, као шефу институције успостављене Дејтонско-паришким мировним споразумом, представљају атак на уставни систем Босне и Херцеговине, у оквиру којег Високи представник је требао гарантовати слободу кретања”, поручили су из француске амбасаде у Босни и Херцеговини, преносећи став Министарства иностраних послова земље. Париз је поново потврдио своју подршку високом представнику, јединству и територијалном интегритету Босне и Херцеговине. Француска је позвала све политичке снаге у Републици Српској да се врате на пут реформи неопходних за постизање перспективе чланства БиХ у Европској унији. Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер осудио је претње председника Републике Српске да ће ухапсити и протерати високог представника уколико одлучи да уђе у овај ентитет. Сједињене Америчке Државе осуђују претње Милорада Додика и недвосмислено подржавају Дејтонски мировни споразум и Шмитов мандат да га имплементира, као и државу Босну и Херцеговину. „Претње господина Додика да ће ометати рад и кретање високог представника су незаконите, неуставне и представљају ескалацију напада на Дејтонски мировни споразум и државу Босну и Херцеговину“, рекао је специјални представник Велике Британије за западни Балкан Стуарт Пич. „Овакви поступци имају неизбежне последице. Лондон у потпуности подржава високог представника и његову посвећеност обављању својих дужности у целој земљи“.
У међувремену, Милорад Додик још није одустао од својих поступака. Јасно је да има пуну подршку Русије и делимичну подршку Мађарске, која стално потенцира пријатељске односе са председником Републике Српске. Будимпешта чак издваја средства за подршку буџета РС, узимајући у обзир њену тешку финансијску и економску ситуацију. Виктор Орбан заправо убада нож у заједничко европско-америчко јединство притиска на непопустљивог промосковског председника РС. То је охрабрило Милорада Додика, који је јавно одговорио на притиске из Лондона да је његов задатак да поштује Дејтонски споразум, а не да се допада Британцима. Ближи се финале обрачуна Шмита и Додика. Очигледно је да ће високи представник из принципа отићи у Републику Српску и тешко да ће Додиков налог да га ухапси бити извршен. Високи представник има значајно обезбеђење и свакако спремност снага ЕУ у Босни и Херцеговини, ЕУФОР-а, да брзо реагују у случају авантуристичких акција предсједника РС. Али, највероватније, Додик ће против Шмита направити провокацију не толико својом полицијом, колико акцијама демонстраната који ће протестовати због поступака високог представника. То ће бити присталице предсједника РС, спремне на насилне акције, али наводно мирне природе. Могуће је да ће неко од ових „мирних демонстраната“ настрадати, па ће то додатно ослободити руке за нову ескалацију званичне Бања Луке. Међутим, овај сценарио није тајна, па ће обезбјеђење високог представника и ЕУФОР дјеловати максимално коректно, што се не може гарантовати у односу на деловање полиције РС.
- Састанак председнице Вјосе Османи са генералним секретаром НАТО-а поводом ситуације на северу Косова
Током састанка косовске председнице Вјосе Османи са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, који је изјавио да сваку операцију локалних специјалних снага мора претходно одобрити Кфор и да захтева блиске консултације са властима у Приштини и Кфором. Авни Арифи, бивши преговарач у дијалогу Косова и Србије, изразио је изненађење Столтенберговим ставом, рекавши да је то назадовање и корак уназад за Косово. Косовска полиција у прошлости никада није морала никога да обавештава о својим поступцима, али очигледно сви жању резултате деловања Куртијеве владе на северу Косова. Могуће је да НАТО има информације о могућности немира на српској страни.
„Волели бисмо да ситуација на северу Косова буде боља и да наши грађани тамо буду безбеднији, али Београд подрива те напоре и онемогућава косовским Србима да уживају своја загарантована права“, рекао је Бесник Бислими, први потпредседник косовске владе и главни преговарач у дијалогу Београда и Приштина. Циљ Србије је да прикаже Косово као пропалу државу, а косовске институције као неспособне и неспремне да интегришу српску мањину, што једноставно није тачно“, сматра Бислими. У Приштини схватају да актуелни градоначелници на северу немају „пун легитимитет“ и да постоји проблем са полицијом. Институционални вакуум никоме није потребан. Приштина покушава да реши овај проблем, али не може док Београд притиска и застрашује косовске Србе, јер бриселски дијалог није само нормализација билатералних односа, већ и нормализација оба друштва у односу на њихове заједнице“, закључио је први потпредседник косовске владе.
Може се предвидети да званична Приштина жели да пронађе више савезника међу Европљанима и Американцима у решавању ситуације на северу Косова. Међутим, то сада није лако учинити због превише чврсте позиције косовског премијера Аљбина Куртија. Куртијев отпор саветима Брисела и Вашингтона за мирнији тон у разговору са косовским Србима, као и настојање да се позиционира као лидер свих Албанаца, када су се заставе Велике Албаније вијориле током незваничног путовања у Северну Македонију, довела је до делимичног губитка поверења за овог политичара међу утицајним западним институцијама. Стога је председница Косова активно укључена у исправљање ситуације и требало би да изглади контрадикције које су настале. А косовски премијер Аљбин Курти наставља да ради на паралелном колосеку. Активно је учествовао на недавно одржаном Самиту ЕУ-Западни Балкан у Атини и Бледском безбедносном форуму. Поред тога, навео је да је Приштина направила дипломатски напредак у комуникацији и сарадњи са иностранством, посебно са Грчком, која је близу признавања независности Косова. Премијер Курти је истакао да је од пет чланица Европске уније које не признају независност Косова Грчка најближа промени своје одлуке. Премијер сматра да је жеља Косова да уђе у ЕУ мотивисана не само сопственим интересима, већ и чињеницом да земља жели да допринесе Унији, која је најважнији политички мировни пројекат после Другог светског рата.
- Изјава председника Александра Вучића поводом наставка протеста српске опозиције
Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће коначну одлуку о ванредним изборима донети на захтев опозиције после предстојећих преговора о Косову и после седнице Генералне скупштине УН. Вучић је рекао да је о овом питању већ разговарао са представницима владајуће коалиције и да међу њима влада позитивно расположење. „Ако ће опозиција да победи, онда немамо проблем са тим“, рекао је Вучић и додао да су периодични избори важни за демократију у Србији. Министар спољних послова Србије и лидер социјалиста Ивица Дачић рекао је да је уверен у победу на изборима, кад год да се одрже. „Избори су, по правилу, усмерени на странке које имају одређене шансе за победу и немам ништа против да се састанем са онима које ће сигурно изгубити“, рекао је он. После последњих избора у Београду и на државном нивоу, Вучићева странка први пут није успела да формира већину без социјалиста. Актуелни градоначелник Београда Александар Шапић рекао је да „сваки озбиљан човек увек треба да буде спреман да изађе на изборе“, али тек треба да види да ли ће их бити.
Треба разумети да је А. Шапић за расписивање избора у Београду морао да поднесе оставку, да би распустио скупштину града, што је услов за расписивање нових избора. Друга опција је замена градоначелника владајућом коалицијом, али је та могућност много мање вероватна, јер би то била лоша предизборна порука бирачима владајуће странке. Уз то, мало је вероватно да ће актуелни градоначелник прећутати овакав развој ситуације, који може додатно да закомпликује односе у владајућој Српској напредној странци, а можда и да доведе до изласка Шапића из њених редова и самосталног изласка на изборе. Шапић је био перјаница напредњака на прошлим изборима за градоначелника, али се од њега очекивало много више гласова. Уосталом, Вучић је одмах по формирању власти у Београду показао да је разочаран градоначелником главног града и да ова два политичара не комуницирају дуже од годину дана. Опозиционе снаге у земљи и даље снажно заговарају ванредне изборе у главном граду и широм земље. Верују да имају реалну шансу да их освоје и окончају монопол на власт Александра Вучића и Српске напредне странке као и њених савезника.
- Дан независности Северне Македоније
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да 80 одсто грађана те земље подржава Европску унију. Он је ово рекао на свечаном скупу поводом државног празника 8. септембра – Дана независности: „Пре 32 године, 1991. године, мандат за стварање независне македонске државе спроведен је већином гласова више од 95 одсто грађана“. 32 године касније, пред нама су гласови грађана, у више од 80 одсто, за живот у Европи, у ЕУ, али у матичној Републици Северној Македонији“, рекао је Ковачевски. „Ако заједно са суседима са Западног Балкана не направимо искорак у европским интеграцијама, нашој земљи поново прети изолација, непотребна очекивања и блокаде, што значи изгубљену шансу за напредак и пут назад у нови мрак, у којом је могуће дуго лутати, као што смо ми већ лутали 11 година“, рекао је Ковачевски, алудирајући на године владавине Николе Груевског, а сада опозиционе ВМРО ДПМНЕ.
Премијер Северне Македоније је још једном искористио праву прилику да промовише циљеве спровођења курса европских интеграција у земљи. Влади су потребне две трећине гласова у парламенту за усвајање неопходних амандмана на устав земље да би наставила да се креће ка ЕУ, али опозициона ВМРО ДПМНЕ не пружа неопходну парламентарну подршку и води земљу ка превременим изборима. Ковачевски је још једном подсетио на период владавине ове политичке снаге у земљи, када званично Скопље дуги низ година није предузимало потребне кораке у правцу европских интеграција. Све је то тачно, али цена је била превисока – промена имена државе на инсистирање Грчке. То је урадила тренутно владајућа Социјалдемократска партија, али очигледно један број бирача има питања о другим поступцима актуелне власти, које опозиција жели да искористи и победи на изборима. Али премијер Ковачевски ће и даље одлучно покушати да одржи гласање у парламенту како би се одобриле неопходне измене главног закона земље. У случају његовог неуспеха, спрема се терен да опозиција буде оптужена за опструкцију и неспремност да спроведе курс европских интеграција, који подржава више од 80 одсто становништва земље, како би владајућа партија преузела боље предизборне позиције. Истовремено, шеф владе напомиње да 80 одсто македонског извоза иде у земље чланице ЕУ, а 50 одсто увоза у земљу долази из Европске уније. За 32 године независности ЕУ је уложила 3,3 милијарде евра јер верује у искрено опредељење Скопља да европске интеграције спроведе као стратешки циљ.
- Представници три земље Западног Балкана посетили Кијев ради учешћа на Самиту првих дама и господа
Кијев је 6. септембра био домаћин трећег самита првих дама и господа, који је покренула прва дама Украјине Олена Зеленска, на коме су учествовали представници 29 земаља. Из земаља Западног Балкана догађају су присуствовале прва дама Србије Тамара Вучић, прва дама Албаније Арманда Бегај и прва дама Северне Македоније Елизабет Ђорђевска.
Лична посета Прве даме Србије Тамаре Вучић Кијеву за многе је била изненађење, с обзиром да је пре само две недеље председник Србије оправдао учешће премијерке Ане Брнабић на Кримској платформи, истичући да она није присуствовао догађају лично, већ је учествовала онлајн.
Тамара Вучић је имала почасно место у првом реду, неколико места даље од Прве даме Украјине, и била је говорница на једном од панела. Прва дама Србије је на својој Инстаграм страници на дан Самита објавила неколико њених фотографија у пријатељском разговору са председником Украјине Володимиром Зеленским и његовом супругом и написала да је „Самит одлична прилика за бројне сусрете са стране“.
Посета супруге Александра Вучића Украјини је индикативан корак за Србију, који показује да упркос невољности да доноси антируске одлуке и жељи да одржи пријатељске односе са Русијом, земља настоји да сачува путеве дијалога са цивилизованим светом, посебно по украјинском питању. Мека дипломатија је један од ефикасних начина преношења одређених сигнала о политичкој позицији неке земље када се такви сигнали не могу пренети традиционалним средствима. Посета Тамаре Вучић Украјини наишла је на помешана осећања проруског дела српског друштва, прва дама Србије је чак морала да истакне чињеницу да је тема Самита искључиво ментално благостање.
