- Неочекивана изјава бивше председнице Хрватске
Бивша хрватска председница Колинда Грабар Китаровић рекла је да се Русија хибридним акцијама умешала у председничке изборе 2020. године, када је изгубила од актуелног председника Зорана Милановића. Међутим, за своју изјаву није пружила јаке доказе. „Овај терминал за течни гас (код Ријеке) био је највећи спор са Русијом и вероватно је био повод за хибридне акције током предизборне кампање које су утицале на исход избора 2020. године“, сматра бивша председница Хрватске.
Ову изјаву коментарисали су владајућа странка Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), председник Сабора Гордан Јандроковић и представник опозиционих Социјалдемократа Даворко Видовић. „Знам само да је бивша председница, о чему постоји много доказа, љубила Путина, давала му репрезентативне мајице и била у прилично добрим односима са шефом Кремља“, рекао је Д. Видович. С друге стране, председник Хрватског сабора Г. Јандроковић је приметио: „Оно што је рекао и шеф Безбедносно-обавештајне службе Хрватске, да постоје хибридне активности неких држава на овим просторима и Хрватска није једина мета за такав напад.“ Било је земаља, старих демократија, које су отворено говориле о утицају других држава. Помињали су и Русију. Дакле, треба узети у обзир, то није само празна прича, то је објективна чињеница.“ Своје мишљење је изнео и председник Зоран Миланович, али на традиционално оштар начин: „Разумем да хоће да опере неке ствари, али у исто време, немој да нас прљаш. Не знам шта је разлог, питајте је, или ћу је питати сам на Генералној скупштини у Њујорку, где се поново придружила делегацији.“
Може се рећи да изјава бивше председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић није била случајна. За 15 месеци биће одржани још једни редовни избори за шефа државе, а по свему судећи бивша председница је одлучила да поново учествује у председничкој трци. Ипак, она има прилично проруски имиџ, јер је током свог мандата била једини шеф државе из земаља ЕУ и НАТО који је посетио Путина и показао добре односе са Москвом. Од почетка руске агресије на Украјину, Зоран Миланович је већ дао неколико прокремаљских политичких изјава, па је јасно да већ циља на пословне кругове у земљи, који су можда били погођени увођењем антируских санкција. Међутим, већина бирача ХДЗ-а, од којих ће се очигледно кандидовати К. Грабар Китарович, традиционално је проукрајински оријентисана, па се за добијање њихове подршке мора заузети радикалнији став у вези са деловањем Кремља. Осим тога, могуће је да је Москва заиста тајно подржавала З.Милановича, а он је узвратио проруским изјавама, иако никада раније није виђен у пријатељским односима са Кремљом.
- Посета руског радикала Сергеја Бабурина Босни и Херцеговини
Делегација Руске Федерације посјетила је Соколац, шездесетак километара од Сарајева, коју је предводио Сергеј Бабурин, лидер крајње десничарске странке Руски народни савез. Бабурин јавно подржава Милорада Додика и био је свједок одбране у Хашком трибуналу у процесу против Слободана Милошевића. Руска делегација се на Сокоцу састала са градоначелником Милованом Бјелицом, који се већ 20 година налази на америчкој „црној листи“ због подршке Радовану Караџићу. Начелник општине Соколац каже да је реч о „црквено-научној делегацији“ која је са собом донела мошти Светог Александра Невског. Бабурин је најавио боравак на Универзитету у Сарајеву, где је требало да буде предавач на Евроазијском семинару о римском праву, рекавши да ће „држати предавање у „федералном Сарајеву“. Ова терминологија јасно даје до знања да Бабурин у потпуности прихвата бањалучки наметнути наратив о Сарајеву као граду који артикулише искључиво ставове Федерације Босне и Херцеговине, а не целе државе. С тим у вези, градоначелница Сарајева Бењамина Карић најавила је да Бабурину не желе добродошлицу на градски универзитет.
Деведесетих година прошлог века, као народни посланик, Бабурин је долазио у Београд да подржи Слободана Милошевића, којег је називао „последњим националним херојем Југославије”, а на сахрани је изјавио да је „Милошевић убијен у Хагу”. Бабурин је 2016. године приликом представљања књиге „Србија и Евроазијска унија” изјавио да „само такав савез држава и народа може да спасе православну цивилизацију и цело човечанство”. Током посете, Бабурин је представљен као председник „Међународне словенске академије“, која није научна институција, већ је само регистрована као удружење грађана.
Званична Москва је желела да искористи долазак С. Бабурина у Босни да учврсти своје везе са проруским снагама Републике Српске, која је заправо постала испостава Кремља у спровођењу његове агресивне политике на територији Западног Балкана са циљем дестабилизације опште ситуације и евентуалног покретања оружаног сукоба. Москва се клади на снаге које су већ виђене у спровођењу великосрпске идеје, која постаје клуб за цео систем друштвених односа у постконфликтном региону. Бабурин је желио да искористи своје присуство у Босни и Херцеговини за ширење својих великодржавних идеја на Универзитету у Сарајеву под маском предавања о темама које наизглед нису повезане са агресивном политиком Кремља. Међутим, захваљујући активним акцијама проевропских снага, спречена је његова пропагандна активност у главном граду Босне и Херцеговине. Москва стално шаље своје пропагандисте на Западни Балкан, тобоже ради научних активности или културних контаката. У региону је све јаснија блиска повезаност локалних и руских шовиниста, који носе само агресију и претњу сукобом на националној и верској основи. Постаје јасно да нема смисла водити идеолошке расправе са њима. Слушање њихових зомбираних аргумената не води никуда. Тако је почео процес блокирања рада московских пропагандиста на местима где се не перципира велико државни шовинизам.
- Скандалозни догађаји у Црној Гори
Неко је ископао тунел до просторија архиве Врховног суда у Подгорици, који се реновира, чији је почетак стан у суседној згради која се налази наспрам зграде суда у центру Подгорице. У архиви се налазе документи истражних радњи и доказни материјал одузет у тим радњама, значајна количина дроге коју је полиција запленила од дилера. Запослени у суду открили су тунел. В. д. Директора Управе полиције Никола Терзич рекао је да не искључује могућност да је тунел прокопан да би се уништили докази у случају убиства уредника листа „Дан“ Душка Јовановића пре две деценије. Црногорски министар правде Марко Ковач рекао је да недостаје 19 комада ватреног оружја који су били докази у предметима који су окончани, а неки су још у току. Физички докази из неколико случајева потпуно су нестали, али се верује да су лопови намерно направили неред у маси украдених физичких доказа како би сакрили шта им је био главни циљ. Након седнице Савета за националну безбедност, премијер Црне Горе Дритан Абазовић изјавио је да се подземни тунел не може копати без „помагача“ из суда и да је реч о атаку на државу.
Догађај око копања тунела изазвао је дубок одјек у црногорском друштву. Многи политичари сматрају да Црна Гора није ни упала у тунел, већ у јаму злочиначког утицаја. Када су истражитељи почели да анализирају све недостајуће доказе у многим кривичним предметима, наишли су на случајеве многих криминалних ауторитета, укључујући и вођу кавачког нарко-клана Слободана Кашчелана. Чак је и премијер ове земље био приморан да изјави да је степен утицаја нарко-картела у Црној Гори ван сваке маште. Тиме је, с једне стране, осујећен брутални план челника криминалног света да униште материјалне доказе из једног од кривичних поступака који је против њих покренут, а са друге стране, цела црногорска држава се суочила са чињеницом невиђеног мафијашког напада, мешање и ширење утицаја у различитим структурама власти. Сада је питање части за правосудне органе да брзо пронађу све починиоце и, што је најважније, подстрекаче овог злочина и дају строгу правну оцену. Могуће је да ће овај флагрантни случај постати повод за извођење низа специјалних операција против локалних криминалних група које су успеле да продру у многе структуре власти. Црногорско друштво очекује потпуно чишћење извршне, законодавне и судске власти од могуће повезаности појединих функционера, политичара и високих дужносника са мафијом и прекршитељима закона. Без тога би ситуација у земљи могла ескалирати и имати озбиљне непредвиђене последице.
- Обележавање Дана српског јединства
Србија и Република Српска прославиле су 15. септембар – Дан српског јединства, слободе и народне заставе. „Данас подижемо нашу тробојницу у име Божије и ради нашег спасења, као и свих народа који живе са нама, чија је гаранција двоглави орао са штитом“, рекао је Патријарх српски Порфирије на главној манифестацији Дана српског јединства у Нишу. Председник Србије Александар Вучић рекао је у Нишу: „Можемо да живимо у многим државама, али имамо српско име и презиме и једну заставу. Он је позвао све грађане Србије који нису Срби да буду поносни на свој народ, али да не „негирају нашем народу име западно од Дрине и Дунава, нити да себе називају Србима у Црној Гори“. Вучић је рекао да је „лаж“ да он ствара велику Србију и да када је реч о решавању проблема, посебно на Косову, „не треба очекивати правду, која нам се неће десити још дуго“. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да се други радују када српски народ није јединствен и да су покушали да разбију српско национално јединство, али то јединство траје и данас, па их то нервира. „Данас их поново видим овде, да у Босни и Херцеговини желе да негирају српски национални идентитет, а овде да окупирају Косово, јер то сматрају својим правом“, рекао је он. Додик сматра да су Срби увијек били ти који су се супротстављали великима: Турцима, Аустроугарима, Немцима, НАТО-у.
Из очигледних разлога, Београд и Бањалука обележавање Дана српског јединства, слободе и народне заставе користе као манифестацију промоције националних идеја и заједничког деловања за консолидацију нације. На позадини патриотских, али избалансираних говора председника Србије А. Вучића и патријарха Српске православне цркве Порфирија, излагање председника Републике Српске М. Додика било је прилично агресивно. Опклада се ставља на промовисање национализма и разоткривање међународног и суседног окружења које као да жели да уништи српски народ. Овакви наративи сада су део пропаганде Кремља, који међу својим суседима и уједињеном Европом види само оне који тобоже желе уништење свега руског. Позиционирање на нивоу „ми“ и „они“ пуно је реторике М. Додика. Осећајући опасност од кривичног поступка који је против њега покренут у Босни и Херцеговини, Додик то покушава да преведе на ниво наводног прогона патриота српског народа, што значи њега лично.
- Европски комесар Хан о европској перспективи Северне Македоније
Комесар Европске комисије за буџетска питања Јоханес Хан оценио је у Скопљу да је Северна Македонија „на добром путу“ ка Европској унији и позвао све њене политичке снаге да сарађују у постизању тог циља. „То је тимски рад, морате играти као репрезентација, а не појединачно. Морате да радите заједно, иначе нећете успети“, рекао је Хан на Економском форуму у Скопљу. Он је изразио уверење да ће Северна Македонија постати 28. чланица ЕУ и поновио да се европске интеграције заснивају на заслугама. „Није као да чекамо да најслабији или најзаосталији кандидати сустигну остале, не. Ако сте постигли оно што треба да постигнете, бићете препознати“, рекао је европски комесар, истичући да је важно да главне политичке снаге у земљи заједно раде на крајњем циљу Северне Македоније и да партијски интереси остану по страни.
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да Скупштина ће гласати за европске интеграције и да сви заједно, без обзира да ли сте власт или опозиција, морају да појачају напоре и да испуне очекивања грађана. „Северна Македонија је лакмус тест за процес проширења ЕУ са свим његовим успонима и падовима“, рекао је министар иностраних послова те земље Бујар Османи. Он је нагласио да у условима повећане нестабилности на континенту због руске инвазије на Украјину процес проширења поприма посебан значај и представља покретачку снагу за регион.
Дакле, и поред тога што је Северна Македонија заједно са Словенијом и Хрватском започела процес приближавања Европској унији, данас су ове две земље већ одавно чланице ЕУ, а Скопље још није почело преговоре о кластерима и дуго чека на на постојеће билатералне проблеме. Подсетимо, Северна Македонија је прошлог јула у Бриселу започела прву фазу преговора са ЕУ, али да би прешла на другу и почела да отвара поглавља, мора на захтев Софије у Устав укључити бугарску мањину, за шта владајућа владина коалиција нема потребну подршку опозиционе ВМРО ДПМНЕ. Пленарна седница о том питању почела је у парламенту средином августа, али је гласање одложено на неодређено време док владајућа коалиција не обезбеди двотрећинску већину, за шта су јој потребни и гласови представника највеће опозиционе странке. Неформални рок за усвајање уставних амандмана је крај ове године, па ће по завршетку планираног „скрининга“ заказаног за новембар, бити одржана друга међувладина конференција Северне Македоније и ЕУ. У недостатку гласова, премијер мора да распусти парламент и распише ванредне изборе, што је план опозиције. Међутим, није случајно у Скопље стигао европски комесар Хан који је позвао да се напусти унутарпартијска себичност и бави питањем од изузетног националног значаја. Односно, то је позив свим политичким снагама земље да уједине напоре и гласају за неопходне промене устава. Није чињеница да ће опозиција послушати позив европског комесара, али ако се тврдоглаво одупре неопходном гласању у парламенту, многи гласови бирача могли би да изостану на ванредним изборима.
