- Нова Влада у Хрватској почиње са радом
Хрватски сабор је 17. маја изгласао нову владу на чијем је челу трећи пут заредом актуелни премијер Андреј Пленковић (ХДЗ).
Од 141 посланика присутног на седници, 79 се изјаснило „за“, 61 „против“, један је био уздржан.
Нова влада имаће 18 министарстава, од којих ће 16 водити представници Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), три – представници ХДЗ-овог коалиционог партнера, Домовинског покрета (економија, пољопривреда и демографија).
У парламенту је представљен четворогодишњи програм нове владе. Садржи пет приоритета: успешна, витална, праведна, одржива и суверена Хрватска.
Први пут у последњих осам година водећа странка српске мањине у Хрватској (СДСС) није ушла у коалицију са ХДЗ-ом. Неулазак ове странке у владајућу већину био је услов десничарског патриотског Домовинског покрета, који је уверен да је СДСС (Самостална демократска српска странка) наследник политичке снаге која је подржала српску агресију на Хрватску почетком 1990-их.
Нову хрватску владу већ су критиковали левичарски хрватски политичари и председник Србије Александар Вучић.
Истовремено, оптимиста је лидер СДСС-а Милорад Пуповац. Коментаришући програм нове владе, напоменуо је да се ради о политичком програму десног центра који је сличан оном који је ХДЗ спроводио у претходним мандатима, а који се генерално не разликује од програма других таквих странака у Европи. „Мањинска политика у програму Владе дефинисана је у складу са најбољим традицијама сарадње са овом владом“, нагласио је Пуповац.
- Савет безбедности УН: ситуација у Босни и Херцеговини је опасна
Још један извештај високог представника за Босну и Херцеговину Кристијана Шмита Савету безбедности УН-а о ситуацији у Босни и Херцеговини изазвао је полемику међу учесницима састанка.
Све сталне чланице СБ УН, осим Кине и Русије, подржале су Шмитов извештај за пола године – од 16. октобра 2023. до 15. априла 2024. У документу се критикују власти Републике Српске, а посебно њен председник Милорад Додик. .
Претње РС да ће блокирати рад државних органа претња су функционисању државе, нагласио је високи представник, упозоравајући на опасност од успостављања паралелног система у Републици Српској. Уколико се овакви поступци наставе, могу довести до „де фацто, ако не и „де јуре“, распада државе Босне и Херцеговине, за шта се стално залаже председник Републике Српске Милорад Додик“, нагласио је Шмит. „Ово би био сценарио са озбиљним последицама“, нагласио је он.
Русија и Кина критиковале су високог представника, окривљујући за деструктивне акције.
Осим тога, планирано разматрање Резолуције о геноциду у Сребреници на Генералној скупштини УН наишло је на огорчење представника Москве и Пекинга, који је сматрају главном претњом миру и сигурности у БиХ.
- Генерална скупштина УН заказала је расправу о Резолуцији о геноциду у Сребреници за 23. мај
Усвојена је Резолуција о Међународном дану сећања и обележавања геноцида у Сребреници 1995. године, саопштио је представник УН у БиХ Златко Лагумџија. Генерална скупштина УН расправљаће о Резолуцији 23. маја 2024. године.
Као што знате, 11. јул се у документу прописује као годишњи Међународни дан сећања и обележавања геноцида у Сребреници 1995. године. Без резерве се осуђује свако негирање геноцида у Сребреници и радње којима се величају особе које су међународни судови осудили за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид.
Лагумџија је напоменуо да је коначна верзија Резолуције усвојена узимајући у обзир две допуне, од којих је једну направила Црна Гора.
Први амандман гласи: „Понављамо да се кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може применити ни на једну етничку, верску или другу заједницу у целини“, што се суштински поклапа са предлогом Црне Горе.
Други амандман гласи: „Понављамо нашу чврсту опредељеност да подржимо и ојачамо јединство у различитостима у Босни и Херцеговини“.
Јединство у различитостима није само званични мото Европске уније, већ је и карактеристика БиХ као европске државе засноване на таквим традицијама, напоменуо је Лагумџија.
Изменама и допунама Резолуције покушава се оповргнути оптужба Србије на рачун аутора документа о „покушајима означавања српског народа као геноцидног” и изјавама о намери БиХ да изгради унитарну, „босанску” државу.
Београд је веома негативно перципирао амандман Црне Горе. Председник Александар Вучић изјавио је да Црна Гора води преговоре о изменама и допунама Резолуције „без Србије, али са другим државама“. По његовом мишљењу, „неко је то урадио да би очистио своју савест“.
Пре путовања у Њујорк, где ће 23. маја бити одржана Генерална скупштина УН, Вучић је учествовао на Божанској литургији у храму Светог Саве у Београду, где је затражио благослов патријарха Порфирија.
- Нацрт Резолуције о геноциду у Јасеновцу достављен је Скупштини Црне Горе
Скупштинска већина доставила је Скупштини Црне Горе нацрт Резолуције о геноциду у Јасеновцу.
Претходно је предлог да се усвоји Резолуција о Јасеновцу (сада део Хрватске), где је током Другог светског рата био нацистички логор, изнео председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.
Као одговор, Хрватска је упутила протестну ноту Црној Гори. У ноти се изражава огорчење разматрањем питања Јасеновца у контексту разматрања Резолуције о геноциду у Сребреници. Како је наведено, ова два догађаја нису имала никакве политичко-историјске везе, па стога њихов спој не значи искрено одавање почасти жртвама, осуду злочина и развој културе сећања.
„Министарство спољних и европских послова Хрватске осуђује покушаје коришћења Хрватске у унутрашње политичке сврхе и нада се да ће се Црна Гора и њене институције уздржати од радњи које би штетиле будућности билатералних односа, као и на европском путу Црне Горе“, наводи се у саопштењу.
Према писању медија, Хрватска је, као чланица ЕУ, заправо упозорила Црну Гору на могуће блокирање њених европских интеграција у случају манипулације геноцидом у Јасеновцу.
- Грчка може блокирати европску интеграцију Северне Македоније
Грчка је упозорила Северну Македонију да ће Атина блокирати њено чланство у ЕУ ако настави да крши Преспански споразум, којим је пре шест година решен дугогодишњи спор око имена те бивше југословенске републике.
„Ако неки верују да могу да игноришу споразум, требало би да схвате да би њихов пут ка Европи могао да постане затворен“, рекао је Киријакос Мицотакис, говорећи у северној Грчкој током кампање уочи избора за Европски парламент у јуну.
Дипломатске тензије између Атине и Скопља ескалирале су након што је новоизабрана председница Северне Македоније Гордана Сиљановска-Давкова на својој инаугурацији назвала државу само „Македонијом“ без „Северна“.
Лидер партије десног центра ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски подржао је термин „Македонија“ уместо уставног назива земље. Он је похвалио став Сиљановске-Давкове као „достојанствен“. „Ако Грчка сматра да смо прекршили Преспански споразум, нека се жали Међународном суду правде“, рекао је Мицкоски.
- Западни Балкан ће заједно са Украјином у ЕУ, сматра Вучић
Председник Србије Александар Вучић није сигуран да ће државе Западног Балкана моћи да уђу у Европску унију пре Украјине. „Сасвим је друго питање да ли ћемо се придружити ЕУ заједно са Украјином. Ви имате своје мишљење, али мени разум говори да сам у праву. Наравно, то се сада дешава. Вероватно ћемо чекати још шест година, али и то је добро“, рекао је он током Самита лидера Западног Балкана у Котору, у Црној Гори.
Самит је био посвећен дискусији о Плану раста Европске уније за Западни Балкан, наставку европског пута земаља региона под слоганом „Један регион, заједничка визија“.
Према речима председника Србије, План раста ЕУ за Западни Балкан донеће позитивне резултате у региону. „Ценимо и захвални смо на новцу, али важније су структурне реформе које морамо да спроведемо и то веома ценимо“, рекао је Вучић. Он је напоменуо да се Србија никада неће успротивити значају ове иницијативе, иако је јасно ставио до знања да односи Београда и Брисела нису најбољи могући: „Можда је ЕУ толико популарна у вашим земљама, али у мојој није. Као што ни ми нисмо популарни, иако смо највећи део овог региона.”
Према локалним посматрачима, Вучићева изјава одражава скептицизам који влада у Србији у вези са европским интеграцијама. Српске власти и значајан део друштва сматрају да су услови које земља мора да испуни за чланство у ЕУ – нормализација односа са Косовом и придруживање санкцијама ЕУ против Руске Федерације – непотребни и неосновани.
