- SIPA није успела да ухапси Додика
Инспектори Државне агенције за истраге и заштиту (SIPA) Босне и Херцеговине покушали су да ухапсе председника Републике Српске Милорада Додика у административном центру Владе РС, у Источном Сарајеву увече 23. априла. Међутим, нису успели, јер је полиција Републике Српске спречила Додиково притварање.
Тензије нису даље ескалирале и службеници SIPA су се повукли након кратког застоја.
Милорад Додик је изјавио да SIPA нема никаква овлашћења у Републици Српској и нагласио да полиција РС неће попустити пред SIPA-ом, Судом или Тужилаштвом БиХ (ове структуре су претходно забрањене на територији РС).
Покушај хапшења заснован је на налогу Суда БиХ против Милорада Додика за кривично дело подривања уставног поретка. Поред Милорада Додика, Суд БиХ је раније издао потернице за премијера РС Радована Вишковића и председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића.
Према речима локалних политичара, покушај хапшења од стране неколико ненаоружаних инспектора SIPA могао је бити „тест“ да се процени ситуација пре стварног хапшења. Истовремено, даљи кораци агенција за спровођење закона у БиХ зависиће од снага Европске уније у Босни и Херцеговини (ЕУФОР) и одговора међународне заједнице.
- Патријарх Српске цркве дао је низ значајних изјава у Москви
Патријарх СПЦ Порфирије посетио је Москву и састао се са руским председником Владимиром Путином.
Током састанка, Порфирије је изразио захвалност Русији на подршци и ставу према Косову и Републици Српској, „и, наравно, Црној Гори“, јер је „тамо и наш народ, наша Црква“.
„Верујем и осећам да наш став у вези са Косовом, Републиком Српском и Црном Гором зависи и од става руске државе, Руске Федерације на глобалном нивоу. Моја жеља, и жеља већине у нашој Цркви, јесте да у будућности, ако дође до новог геополитичког преуређења, будемо близу тог руског окружења“, рекао је патријарх СПЦ.
Руски председник је истакао допринос СПЦ у односима између народа две земље. „Српска православна црква даје значајан допринос јачању односа између народа Русије и Србије“, рекао је Путин током састанка. Москва је свесна тешке ситуације на Балкану и напора СПЦ „да ојача позиције Србије“, напоменуо је.
Порфиријев састанак са Путином и изјаве патријарха СПЦ изазвале су негодовање међу проевропским опозиционим политичарима у Црној Гори и независним посматрачима. Међутим, и владине институције су изразиле своје критике.
Министарство спољних послова Црне Горе назвало је изјаве патријарха Српског Порфирија непримереним и неприхватљивим.
„Црна Гора је независна, суверена и секуларна држава, чланица НАТО-а и поуздан партнер европске и евроатлантске заједнице, са приоритетним циљем што бржег придруживања Европској унији. На то не могу утицати ничије изјаве, политички, верски или други прорачуни, већ само грађани Црне Горе, који су се јасно определили за развој и просперитет своје земље. Подсећамо да су државна питања искључива надлежност институција Црне Горе и да изјаве верских вођа, укључујући и патријарха СПЦ, које се односе на унутрашњу или спољну политику, поред тога што су ирелевантне, сматрамо непримереним и недопустивим“, наводи се у саопштењу црногорског Министарства спољних послова.
Владини ресор је додао да Црна Гора остаје чврсто посвећена путу ка чланству у ЕУ, неговању секуларног карактера државе и јачању стабилности и мира у региону, и да очекују да сви учесници, укључујући верске вође, поштују такву посвећеност.
- Вучић потврђује посету Москви 9. маја
Председник Александар Вучић потврдио је посету Москви поводом прославе 80. годишњице победе у Другом светском рату. У интервјуу за Пинк ТВ 23. априла, Вучић је рекао да ће највероватније сам путовати у Русију како би „примио све ударце света, и споља и изнутра“, због посете.
„Ићи ћу у Москву. Вероватно ћу ићи сам у Москву, јер друге институције не могу да преузму ризик. Не желим да влада Ђуре Мацуте плати цену. Желим да има прилику да правилно сарађује са Европском унијом и да га нико не доводи у питање. Мало је вероватно да ће Војска Србије отићи, јер би била под разним ударима и санкцијама. Зато ћу ићи сам“, рекао је председник Србије.
Раније је најављено да ће представници Војске Србије учествовати на војној паради у Москви 9. маја. Вучић је, такође, рекао да ће током посете разговарати са председником Владимиром Путином о новом гасном споразуму и ситуацији око НИС-а (Нафтна индустрија Србије), који су Сједињене Државе санкционисале због већинског руског власништва.
„Имам и много других економских питања у Москви. Морам да разговарам о гасном споразуму са председником Путином, јер морамо да потпишемо уговор до 30. маја. Такође, морамо да решимо питање нафтне компаније и да разговарамо о свим осталим стварима“, додао је.
Раније су се представници Европске уније категорично изјаснили против учешћа лидера земаља кандидата за ЕУ на догађајима планираним за 9. мај у Москви. Незванично, било је чак и речи о обустављању процеса приступања Србије ЕУ. Очигледно је да је ова посета Русији за Вучића важнија него претња коју представља процесу европских интеграција Србије.
Црногорски парламент изгласао контроверзне економске споразуме са УАЕ
Споразум о економској сарадњи и Споразум о сарадњи у области туризма и некретнина са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) усвојен је по убрзаној процедури у Скупштини Црне Горе, како би на снагу ступили споразуми потписани 28. марта између премијера Милојка Спајића и званичника УАЕ.
Гласање је подржала парламентарна већина: Спајићев Покрет Европа сад, Српска нова демократија председника парламента Андрије Мандића, Демократе и Бошњачка странка. Главна опозициона странка — Демократска партија социјалиста (ДПС) — напустила је салу пре гласања.
Иако нема детаља о споразумима, према саопштењима владе, они се тичу арапског бизнисмена Мохамеда Алабара и његових инвестиција у делу обале у Улцињу. Реч је о закупу дела Велике плаже на 99 година, која се простире на око 20 милиона квадратних метара, где је планирана изградња туристичких и стамбених објеката.
Алабар је раније учествовао у изградњи контроверзног пројекта Београд на води.
Председник државе, локална заједница, опозиција и еколози се снажно противе пројекту.
Председник Јаков Милатовић сматра да је споразум владе са УАЕ незаконит, јер крши црногорске законе, па је затражио од Европске комисије да се изјасни о њиховој усклађености са европским правним стандардима.
Опозиција истиче да је усвајањем ових споразума суспендован Устав и неки закони Црне Горе, јер међудржавни споразуми, након што буду усвојени, имају предност над националним законима у случају спора.
Споразуми такође не гарантују поштовање домаћег законодавства о јавним набавкама и тендерима.
Лидер странке Уједињена реформска акција (УРА), бивши премијер Дритан Абазовић, каже да се споразум сматра кршењем Устава, јер „планира одузимање имовине од грађана без објашњења јавног интереса“. Раније је известио да је УРА поднела кривичну пријаву против премијера Спајића због потписивања споразума са Уједињеним Арапским Емиратима.
