Извештај о ситуацији на Западном Балкану 30.10.2023 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 30.10.2023 – ЦСЗБ
  • Милорад Додик позвао је Србе на Балкану да створе јединствену државу, укључујући и Црну Гору

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да у овом веку Срби треба да формирају јединствену државу, чији ће дио бити и Црна Гора. Додик је истакао потребу за „великим свесрпским скупом“ са којег би се преносила таква порука, те поручио да се ова јединствена држава мора формирати демократским средствима и политичким мерама, а не ратом. „Живимо у ери када ћемо за неколико година или деценија морати да правимо нову конфигурацију света, Срби не могу да се зачуде, али сада морамо да кажемо да у овом веку желимо јединствену државу од Србије, Републике Српске, ако буде такве демократске одлуке, и Црне Горе“, рекао је Додик.

На овако скандалозну изјаву М. Додика реаговало је Министарство иностраних послова Црне Горе: „Ово није први пут да је будућност Црне Горе предмет непримерених и неприхватљивих коментара с обзиром на локалну политичку ситуацију у региону и/или са циљем намерног нарушавања добросуседских односа, европске перспективе и безбедности региона, стога позивамо господина Додика да се уздржи од експанзионистичке и националистичке реторике и да се понаша политички и дражавнички одговорно“, подсетило је Министарство спољних послова. Црна Гора је независна и међународно призната држава, чланица НАТО-а, а једина унија у којој Додик може да се састане са Црном Гором у будућности је европска. „Зато је императив да се наш регион коначно ослободи ретроградног политичког наслеђа мрачних 90-их година прошлог века, које и даље представља господин Додик, да коначно кренемо напред и изградимо друштва каква наши грађани заслужују“, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова.

Демократска партија социјалиста (ДПС) Црне Горе најоштрије је осудила изјаву председника Републике Српске Милорада Додика у којој изражава жељу за стварањем јединствене државе коју би чиниле Србија, Република Српска и Црна Гора. Странка сматра да ова изјава одражава „националистичке тенденције“ и да представља озбиљну претњу регионалној стабилности. Странка је позвала све политичке лидере у региону да се уздрже од националистичке реторике и фокусирају се на изградњу мира, сарадње и просперитета.

Босанска странка осудила је и изјаву председника РС Милорада Додика. „Скрећемо пажњу на опасан наратив. Ово је директан позив на кршење Дејтонског споразума и угрожавање суверенитета Црне Горе и Босне и Херцеговине. Позивамо Сједињене Америчке Државе и ЕУ да осуде Додикове намере и говоре, јер су САД и ЕУ гаранти суверенитета држава и неповредивости граница у региону“, наводи се у поруци.

Тако се председник Републике Српске огласио у тренутку када поједини српски политичари спекулишу на тему пописа становништва у Црној Гори, изражавајући, вероватно, жељени крајњи циљ – уједињење земаља са значајним бројем српског становништва у јединствену државу. Осим тога, изјава је објављена у тренутку када ће се црногорски парламент изјаснити о новом саставу владе, коју је подржала просрпска коалиција За будућност Црне Горе. Формирање 44. владе земље уз подршку ове политичке снаге изазвало је негодовање патриотских политичких партија у земљи и западних савезника. Сви су сумњали у искреност коалиције За будућност Црне Горе да подржи проевропски и атлантски курс земље. Председник Републике Српске је навео на шта је фокусирана већина бирача ове политичке снаге. Дакле, да ли постоји жеља коалиције да постане искрени лидер евроинтеграцијског курса земље, биће јасно ако се о томе чује званична изјава политичке снаге. Индикативно ће бити и реакција председника и новог шефа владе. Ако сви ћуте, то ће бити доказ да је г. Додик је изнио њихове жеље, о којима можда једноставно не желе да говоре отворено и јавно. У сваком случају, ово је веома лош сценарио за наредне догађаје у званичној Подгорици. Ипак, има још неколико дана да се све стави на своје место и осуди Додикова просрпска идеологија на највишем нивоу. Могуће је да ће се све ограничити на саопштење Министарства спољних послова, које је, иначе, оштро и конструктивно. Међутим, с обзиром да председник Републике Српске може и даље да даје провокативне изјаве у овом смислу, онда то заиста не може остати без реакције шефа државе и премијера, иначе би то био доказ недостатка жеље за критиком Додика у медијима.

  • Лидери Француске, Немачке и Италије позвали су Србију да де факто призна Косово, а Приштину да створи Заједницу српских општина

Лидери Француске, Немачке и Италије позвали су Србију да де факто призна Косово, које је прогласило независност 2008. године, али које Београд и даље сматра покрајином. У саопштењу објављеном дан након разговора између две стране у Бриселу, француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц и италијанскапремијерка Ђорђиа Мелони рекли су да је време да балкански суседи испоштују своје претходне обавезе. Њихов потез долази након растуће међународне забринутости да би се бивши ратни непријатељи могли вратити у отворени сукоб након низа насилних инцидената у посљедњих неколико месеци. Највећи део тензија концентрисан је на северу Косова, где већину чине етнички Срби. Остатак Косова чине етнички Албанци у апсолутној већини. Макрон, Шолц и Мелони су у свом саопштењу поновили дугогодишње позиве косовском премијеру Аљбину Куртију да створи Заједницу општина са српском већином на северу, дајући локалним Србима одређени степен самоуправе. Србија и Косово годинама преговарају уз посредовање Европске уније о нормализацији односа. Како је овај процес застајао, лидери три највеће земље ЕУ су се све више укључивали у покушаје решавања кризе. Док је ЕУ раније избегавала политички осетљиво питање де факто признања Косова од стране Београда, тројица лидера су јасно ставили до знања да очекују да Србија управо то уради, вршећи притисак на председника Александра Вучића. Они су позвали Приштину да започне процес успостављања Заједнице српских општина (ЗСО) на северу Косова, како је предвиђено нацртом повеље, а Србију да де факто призна Косово.

А.Вучић је на последњим преговорима у Бриселу изјавио да не признаје Косово ни формално ни незванично. Али, према званичницима у Паризу, Берлину и Риму, и Србија и Косово теже да се једног дана придруже ЕУ, инсистирајући да ће две земље морати да реше своје несугласице пре него што постану чланице Европске уније. „Без напретка у нормализацији односа, обе стране ризикују да изгубе важне прилике“, рекла су три западна лидера.

Може се предвидети да је изјава Макрона, Шолца и Мелони јасан сигнал Вучићу и Куртију да ЕУ нема много времена за наставак дугих разговора са Београдом и Приштином. Или испуните своје обавезе или се клоните европског ширења 2030. године. И ако ће Курти вероватно ићи на стварање ЗСМ на северу Косова, А.Вучићу ће бити много теже да де факто призна субјективитет Приштине. Тренутно питанје је на паузи због парламентарних и локалних избора који ће бити одржани 17. децембра ове године. Тада ће имати још времена да одложи формирање нове владе, али ово, опет, нема бесконачан рок. А онда ће се морати предузети радикалан корак. А. Вучић се нада да ће то можда касније бити могуће лакше учинити с обзиром на нестабилну међународну ситуацију или да се отворено одбије улазак у ЕУ, што ће имати сложене последице по Београд, али у мањим размерама. Колективни Запад је спреман да сачека крај избора, чији исход још није сасвим предвидљив. Међутим, и победом опозиционих снага није чињеница да ће сви пристати на притисак Париза, Берлина и Рима, иако се неки од њих већ изјашњавају да подржавају колективни став Брисела. Али таквих присталица у политичком табору А. Вучића заправо нема.

  • Предложен је састав нове 44. Владе Црне Горе

Милојко Спајић, лидер покрета „Европа сада“, као мандатар за формирање нове владе, доставио је Скупштини предлог програма рада и састава нове Владе Црне Горе. За избор Андрије Мандића, лидера коалиције За будућност Црне Горе, за председника Скупштине и састав нове владе посланици морају гласати у понедељак, 30. октобра текуће године, за када је и заказана скупштина.

М. Спајић је предложио Алексу Бечића за потпредседника Владе за безбедност, унутрашњу политику, европске и спољне послове. За потпредседника Владе за политички систем, правосуђе и борбу против корупције предложен је Момо Копривица, а за потпредседника Владе за рад, образовање, здравство и социјална питања Срђан Павичевић. М. Спајић је предложио Нику Џеложаја за потпредседника Владе за економску политику и министра за економски развој, а Драгослава Шћекића за потпредседника Владе за демографију и омладину и министра спорта и омладине. За министра спољних послова предложен је Филип Ивановић, Филип Радуловић за министра промета, Јанко Одовић за министра за просторно планирање, урбанизам и државну имовину, Мајда Хорчевић за место министра европских послова. Новица Вуковић предложен је за министра финансија, Ангела Јакшић Стојановић за министра просвете, науке и иновација, Андреј Миловић за министра правде, а Најда Нишић за министра рада и социјалног осигурања. За министра здравља предложен је Војислав Шимун, за министра енергетике и рударства Саша Мујовић, за министра унутрашњих послова Борис Богдановић, а за министра одбране Драган Краповић. Кандидат за министра туризма, екологије и одрживог развоја је Владимир Мартиновић, за министра културе и средстава јавног информисања Тамара Вујовић, док је кандидат за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић. За министра јавне управе предложен је Мараш Дукај, а за министра за људска и мањинска права Фатмир Џеку.

Мора се разумети да М. Спајић има гласове да одобри нови састав владе. Ипак, могуће је да ће шовинистичка изјава Милорада Додика унети неке корекције у процес гласања. Недостатак само неколико загарантованих гласова данас може блокирати пружање парламентарне подршке новој влади. Могућа су нека неочекивана саопштења у последњем тренутку. Али имајући у виду да је нови састав владе дуго формиран и да је очигледно да је сваки кандидат проверен, тако да све може да иде по плану.

  • У Северној Македонији именована је велика група нових амбасадора

После неколико година стагнације, нови талас северномакедонских амбасадора добио је мандат да представља земљу у седам дипломатских центара широм света. Седам новоименованих амбасадора представило је своје тезе и приоритете свог дипломатског мандата пред Комисијом за спољне послове Собрања Северне Македоније. Шпенд Садики, који је именован за амбасадора у Тел Авиву (Израел), рекао је да ће Македонија наставити да подржава Израел у актуелном оружаном сукобу са Хамасом у Палестини. Након седам година без амбасадора у Пекингу, Сашко Насев ће постати нови шеф дипломатске мисије у Кини, каријерни дипломата Игор Попов одлази као амбасадор у Бразил, Јасмин Цахил – у Варшаву (Пољска), Илбер Села – у Берлин (Немачка), а после неколико перипетија Андреј Жерновски стиже на место амбасадора у Букурешту (Румунија). После шест година без амбасадора, Северна Македонија ће имати новог шефа дипломатске мисије у суседној Србији – бившег министра правде, професора Николу Тупанчевског. Поред ових седам амбасадора, шеф македонске дипломатије Бујар Османи најавио је да ће ускоро бити попуњена упражњена места амбасадора у Прагу (Чешка), где иде Емил Крстевски, у Лондону (Велика Британија) – Катерина Ставревска бити именована, а Ценк Сеифула ће отићи у Стокхолм (Шведска). Б. Османи тврди да су већина новоименованих амбасадора каријерне дипломате, док су други били познате личности политичког и друштвеног живота.

Треба разумети да и поред оваквог интензитета постављања нових амбасадора, јавност и даље има питања шта је Македонија изгубила због дугогодишњих „дипломатских црних рупа“ у кључним светским политичким центрима. Осим што седам година није имала амбасадора у Кини, пет и по година у Израелу, а до прошле године четири и по године Северна Македонија није имала званичног дипломатског представника на нивоу амбасадора, чак ни у Америци. Приликом представљања нових амбасадора у парламенту, поједини посланици су говорили да Северна Македонија због партијских и личних спорова нема шефове дипломатских мисија у неколико важних земаља, укључујући и оне које су од пресудног значаја за спровођење европских интеграција. 

  • Интервју хрватског премијера Андреја Пленковића

„Морају се избећи цивилне жртве, а одговор Израела мора бити усмерен против Хамаса, а не против палестинског народа у Гази“, рекао је хрватски премијер Андреј Пленковић у интервјуу за Франс 24. Он је подсетио на „намерну провокацију“ Хамаса 7. октобра. и терористички напад, као и подршку ЕУ када је реч о праву Израела да „брани своју безбедност и брани се у складу са међународним и хуманитарним правом”. Одлука Европске комисије да утростручи количину хуманитарне помоћи уз подршку држава чланица била је важна и неопходна“, рекао је премијер. Недавне политичке посете представника европских институција и шефова држава и влада довеле су до јасне спознаје: осуде тероризма, потребе избегавања цивилних жртава, као и ескалације сукоба у региону, с обзиром да тренутно имамо превише сукоба у Европи. А. Пленковић је очигледно мислио на рат Русије против Украјине. Он је објаснио да је увек тешко изаћи на крај са неколико криза, али нема разлога за бригу када је Украјина у питању. Подршка Украјини је веома, веома широка и увек је приоритет Европске уније, упркос чињеници да је после недавног повратка на власт словачког популисте Роберта Фица, који је рекао да више не жели да војно подржава Кијев и да ће његова помоћ бити ограничена на хуманитарну помоћ. „Важно је мишљење велике већине држава чланица и верујем да ће се Словачка на крају прикључити главним правцима европске политике“, рекао је Пленковић. Још један европски политичар чија је земља чланица ЕУ прави проблеме када је у центру руско-украјинског сукоба. Реч је о мађарском премијеру Виктору Орбану, који се на недавном самиту у Кини састао са Владимиром Путином. А. Пленковић је рекао да га састанак „није изненадио“ и додао да то уопште није политика велике већине земаља чланица.

Истакнуто је да је Хрватска Украјини издвојила пет милиона евра додатне помоћи за разминирање. Међутим, како преноси Франс 24, став Хрватске је за неке двосмислен, јер је та земља јасно ставила до знања да не може искључити забрану увоза украјинског жита, као што су то учиниле Пољска, Мађарска и Словачка. Премијер Хрватске објаснио је о чему се ради. „Хрватска је понудила своје луке за транспорт украјинског жита, гарантујући Украјини транзит, а не увоз. То је велика разлика“, рекао је Пленковић. Он је подсетио и на подршку Хрватске Украјини од самог почетка. Уз то, Украјина је била међу првих пет земаља које су признале Хрватску 1991. године. „И ми смо од самог почетка били иза Украјине“, рекао је А.Пленковић, истичући помоћ Хрватске у „хуманитарном разминирању“, као и правну помоћ у случају будућих суђења ратним злочинцима. Он је подсетио да је и Хрватска била „жртва агресије режима Слободана Милошевића“, па сматра да „нико други не може Украјини да понуди искуство које имамо на овом плану“.

Интервју шефа хрватске владе разјаснио је став Загреба о дешавањима на Блиском истоку и гласању Хрватске на Генералној скупштини УН за подршку Израелу. Хрватски премијер је навео традиционално добре односе са Украјином, која је признала државну независност Хрватске као трећаземља у свету. Очигледно је да је хрватско искуство у деминирању и процесуирању ратних злочинаца важно у контексту огромних проблема који званични Кијев чекају у борби против минске контаминације и привођењу правди руских лидера и организатора војне агресије на Украјину.