Извештај о ситуацији на Западном Балкану 08.07.2024 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 08.07.2024 – ЦСЗБ
  • Република Српска одобрила нове државне празнике и симболе

Народна скупштина Републике Српске (НСРС) је двотрећинском већином гласова усвојила Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничке будућности српског народа и Резолуцију уз овај документ.

Нацрт Декларације усвојен је 8. јуна на Свесрпском сабору у Београду. Документ морају да одобре Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске у року од 90 дана.

У Декларацији о заштити националних и политичких права и заједничке будућности српског народа, која садржи 49 ставова, стоји да је „српски народ јединствена целина“. У складу са одлуком Националног савета Србије, Република Србија и Република Српска заједнички обележавају 15. фебруар као Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске. Дан Републике Српске и Крсна слава обележаваће се 9. јануара.

Другим одлукама НСРС химна Србије „Боже правде“ и грб Србије, двоглави орао Немањића, постају химна и грб Републике Српске, уз постојеће симболе РС – заставу српског народа и песму „Републико моја“. Претходно је Свесрпски сабор сматрао химну и грб Србије симболима свих Срба.

Одлуке Републике Србије, усмерене на спровођење идеје Свесрпског сабора, могу се оценити као активан развој такозваног „српског света“ ван државних граница Србије.

  • Србија тврди да је појачано ваздушно извиђање страних држава

Врховни командант Војске Србије и председник Републике Александар Вучић, у пратњи премијера Милоша Вучевића и министра одбране Братислава Гашића, присуствовао је састанку проширеног Колегијума начелника Генералштаба, којим је председавао начелник Генералштаба, генерал Милан Мојсиловић.

Колегијум је анализирао актуелну безбедносну ситуацију у земљи и око ње.

Према Вучићевим речима, примећена је појачана активност летелица и дронова у окружењу, са намером да се врши извиђање Србије, али без преласка граница. „Приметили смо лет албанских бајрактара из Ђаковице 5. и 20. јуна, до 5.800 метара, у циљу извиђања положаја Војске Србије. Такође, шведско-немачки авиони праве такозване ЛиДАР снимке, не са територије под контролом Војске Србије“, рекао је он.

Према Вучићевим речима, мора се послати јаснија порука одвраћања сваког потенцијалног агресора на Србију. „Мораћемо више да радимо, и наше специјализоване индустријске фабрике ће морати да раде боље, мораћемо још више да повећамо састав Војске Србије“, рекао је он.

Изјаве председника Србије указују на намеру да се настави јачање војске и одбрамбене индустрије. Према званичном Београду, реч је о повећању одбрамбене способности земље. Истовремено, према експертима из региона, опште тензије у региону, које могу да ескалирају у будућности, резултат су српске милитаризације.

  • ЦИК Албаније одузела мандат градоначелнику Химаре Фредију Белерију

Непосредно након одлуке Централне изборне комисије, председник Албаније Бајрам Бегај издао је указ о одржавању нових избора у Химари 4. августа.

Етнички Грк Фреди Белери изабран је за градоначелника Химаре 14. маја 2023. године, али је само два дана пре избора ухапшен под оптужбом за куповину гласова и потом осуђен на две године затвора.

На последњим европским изборима Фреди Белери је изабран за посланика у Европском парламенту из владајуће партије Нове демократије у Грчкој.

Министарство иностраних послова Грчке осудило је одлуку Албаније да прогласи неважећим мандат Фредија Белерија на месту градоначелника Химаре. Министарство спољних послова је у свом саопштењу критиковало ову одлуку као кршење владавине права. Министарство је позвало албанске власти да обезбеде да Белери, који је тренутно посланик у Европском парламенту, може да присуствује састанцима ЕП.

Тако сукоб Тиране и Атине око „случаја Белери” постепено постаје главна препрека европским интеграцијама Албаније.

  • ЕУ: Северна Македонија треба да укључи бугарску мањину у Устав

Амбасадор ЕУ у Скопљу Дејвид Гир позвао је владу Северне Македоније да испуни раније постигнуте договоре у вези са бугарском мањином и откључа процес европских интеграција.

„Желимо да се Северна Македонија што пре придружи ЕУ. Нова македонска влада тврди да је посвећена овом циљу. ЕУ очекује спровођење реформи, примену постојећих споразума и поштовање обавезе да се Бугари укључе у Устав“, рекао је Гир у интервјуу новинарима.

„Наш став о уставним променама остаје непромењен. Пре и после избора, наша су очекивања да Северна Македонија спроведе ове промене“, нагласио је он.

Коментаришући захтев премијера Северне Македоније Христијана Мицкоског за промену оквира преговора о чланству у ЕУ, Гир је одбацио ту могућност.

Дакле, уколико Скопље не испуни раније постигнуте договоре са Софијом о увођењу бугарске мањине у Устав, европске интеграције земље ће бити „на паузи“.