- Русија реструктурира дугове Србије
Владимир Путин је потписао ратификацију четири протокола који стварају правни основ за реструктурирање дугова Србије према Русији на основу низа међувладиних споразума.
Дуг Србије за извозне кредите износио је 102,231 милиона долара и 1,944 милиона евра, дуг за финансијске кредите 38,33 милиона долара, а дуг за обавезе Југославије 2,96 милиона долара.
Према условима реструктурирања, камата на кредите се више неће обрачунавати, а исплате српске стране покриле су главни дуг.
Руски медији објашњавају да су ови споразуми потребни због значајних потешкоћа које су настале у плаћању дуга у доларима и еврима услед санкција Запада. Нови механизми, према руским изворима, омогућиће Москви да избегне блокаду средстава од стране трећих земаља.
Истовремено, посматрачи у региону верују да овај потез одражава „захвалност“ Москве Београду што је одбио да се усклади са санкцијама ЕУ против Русије.
- Огранак руске дипломатске мисије почиње са радом у Бањалуци.
На свечаности су учествовали председник Републике Српске, Милорад Додик и амбасадор Русије у Босни и Херцеговини, Игор Калабухов.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је у видео обраћању да односи Русије и Републике Српске доживљавају велики успон. „Контакти на највишем нивоу су постали редовни, у току је интензиван и поверљив политички дијалог“, рекао је Лавров.
Отварањем канцеларије руске амбасаде у Бањалуци, Босна и Херцеговина је постала једина земља на Западном Балкану у којој је Русија успела да прошири своје дипломатско представништво након што је извршила агресију на Украјину 2022. године.
Коментаришући овај и низ других сличних догађаја, из Института за проучавање рата (ISW) напомињу да Кремљ и његови савезници настављају с настојањем да односе Русије са Републиком Српском искористе за дестабилизацију Балкана.
- У Србији је у току Међународна војна вежба уз учешће САД
Од 10. до 21. јуна у Србији се одржава Међународна тактичка вежба Платинасти вук 24 (Platinum Wolf 24) у организацији Војске Србије и Европске команде Оружаних снага САД (EUCOM).
Сврха вежбе је, како је саопштило Министарство одбране Србије, унапређење интероперабилности и међусобног разумевања оружаних снага партнерских земаља током мировних операција у мултинационалном окружењу.
Више од 200 учесника вежбе увежбаваће тактике, технике и процедуре које се примењују у мировним операцијама, са акцентом на коришћење несмртоносних способности. Борбене операције у урбаним срединама, одбрана јаке тачке, сузбијање гомиле и операције блокаде путева су део напора обуке.
Вежба Платинасти вук 24 одржава се други пут од 2023. године, упркос мораторијуму на војне вежбе страних партнера, који је Београд увео у фебруару 2022.
Ово потврђује намеру српских власти да одржавају радне односе са Западом, чак и у тако осетљивој области као што је војска.
- Све земље Западног Балкана учествују на Самиту о миру у Украјини
На Глобалном мировном самиту, који је одржан у Швајцарској од 15. до 16. јуна, Балкан и југоисточну/средњу Европу представљали су високи званичници на различитим нивоима – од председника до министара спољних послова.
Албанију је представљао председник Бајрам Бегај.
Босна и Херцеговина – шеф Предсједништва (Предсједништва) Денис Бећировић.
Косово – председница Вјоса Османи
Северна Македонија – председница Гордана Сиљановска-Давкова
Србија – министар спољних послова Марко Ђурић
Црна Гора – Председник Јаков Милатовић.
Све земље Западног Балкана подржале су коначно саопштење Самита.
Највеће изненађење било је учешће српске делегације.
Српски и руски медији „правдају“ учешће Београда на догађају и подршку саопштењу Самита тврдњом да је у документу наглашено поштовање Повеље УН и међународног права, што се сматра важним с обзиром на ситуацију на Косову.
- Албанија и Косово укидају граничну контролу за такозвани „малогранични саобраћај“
Дана 13. јуна ступио је на снагу споразум о слободном кретању између две државе за становнике који насељавају простор од 30 километара граничне зоне на посебним контролним пунктовима.
Међувладин споразум о слободном кретању на граници између Албаније и Косова потписан је 26. новембра 2021. године.
Критичари отварања граница између Косова и Албаније истичу да је то део текућих напора да се створи „Велика Албанија“.
Истовремено, званичници у Тирани и Приштини наводе да је слободно кретање роба и појединаца елемент такозваног Берлинског процеса у оквиру европских интеграција региона.
