- Председник Републике Српске Милорад Додик састао се са лидером Белорусије Александром Лукашенком.
Додик и Лукашенко састали су се у оквиру дводневне званичне посете делегације РС Белорусији. Сврха путовања била је успостављање боље сарадње у различитим областима, укључујући науку и образовање, здравство, индустрију и пољопривреду.
Дочекујући Додика у Палати независности у Минску, Лукашенко је истакао: „Треба да знате главно: ако вам нешто одговара у погледу технологије, других питања, укључујући пољопривреду, индустрију или здравство, ми вам увек радо пружамо помоћ и подршку.“
Белоруски лидер је рекао да пажљиво прати дешавања на Балкану. „Знате какве односе градимо са Босном и Херцеговином. Знамо да вам тамо понекад није лако, али ви се храбро борите. Поздрављамо ово. Нажалост, данас само храброст, стабилност и снага могу одредити будућност, државу, регион, округ или територију. Мислим да ту чврсто стојите, заступате интересе православних људи, људи који вам верују и верују у вас. У том погледу смо на вашој страни и можете рачунати на нас, “ рекао је.
Медији РС наглашавају да је контакте Бањалуке и Минска олакшао став Републике Српске, која се противи увођењу санкција Босне и Херцеговине Белорусији. „Западни народи су се неправедно односили према Белорусији и подвргли је санкцијама. Република Српска, која је део БиХ, није дозволила да БиХ званично уведе санкције Белорусији“, напоменуо је с тим у вези Додик.
Спољнополитички контакти председника РС треба да покажу солидарност РС са Минском и да буду својеврсни изазов политици санкција коју Запад води у односу на белоруско руководство и лидере босанских Срба.
Након састанка са Александром Лукашенком, Милорад Додик би требало да се састане са Владимиром Путином „за два до три дана“, што додатно потврђује Додиков антизападни курс.
- Председнички и парламентарни изборе званично најављени у Северној Македонији
Председник парламента Северне Македоније Јован Митрески расписао је председничке и парламентарне изборе.
Први круг председничких избора заказан је за 24. април, а други круг ће се одржати истовремено са парламентарним изборима – 8. маја.
Председничка кампања почиње 4. априла, парламентарна – 18. априла.
Изборни процес ће организовати привремена влада, формирана 100 дана пре избора, а на челу са бившим председником парламента Талатом Џаферијем.
Најновија социолошка истраживања фаворизују опозиционе снаге, предвиђајући њихов успех. Разлог је незадовољство јавности током развоја земље.
Средином фебруара објављени су резултати изборне анкете у два округа. На питање „Шта мислите у ком правцу се креће Македонија?“ више од 60% испитаника одговорило је „погрешно”.
- Амерички државни секретар Антони Блинкен у посети Албанији
Шеф америчке дипломатије разговарао је са албанским премијером Едијем Рамом и председником Бајрамом Бегајем, као и учествовао на омладинском форуму.
У оквиру посете потписана су два меморандума: о међусобном разумевању у борби против дезинформација и проширењу Фулбрајтовог програма за Албанце.
Посета је била темпирана на завршетак мисије Албаније у Савету безбедности као привремене чланице и одржана је непосредно пре него што је заказан самит Украјина-ЈИЕ у Тирани.
Констатујући „изванредно партнерство“ између земаља, Блинкен је похвалио став Албаније о заштити украјинског суверенитета и њену улогу као шефа Савета безбедности УН 2023. године, називајући Тирану кључним партнером за стабилност на Западном Балкану и чврстим савезником у подршци украјинском суверенитет и територијални интегритет.
Експерти су посету јасно оценили као демонстрацију да САД Албанију сматрају кључним партнером на Западном Балкану и важним елементом подршке Украјини у одбијању руске агресије.
- Нормализација између Косова, Србије кључна за мир на Западном Балкану, сматра Борел
Одржива стабилност и мир у региону (Западног Балкана) може се постићи само кроз нормализацију односа између Косова и Србије. Пут до тога је кроз дијалог уз посредовање ЕУ.
Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борел дао је релевантну изјаву на Кс након одвојених састанака са председником Србије Александром Вучићем и премијером Косова Аљбином Куртијем у оквиру Минхенске Конференција о безбедности.
На састанцима је учествовао и представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
Нису издата заједничка коначна саопштења. Састанци се могу оценити као информативни, усмерени на размену ставова о актуелној ситуацији и планирање даљих корака у оквиру дијалога под окриљем ЕУ.
- Црна Гора спремна да продуби одбрамбену сарадњу са Србијом
Поред сарадње у оквиру НАТО-а и пута ка Европској унији, трећи приоритет Црне Горе је регионална сарадња, а посебно развијање односа са Србијом као пријатељском нацијом.
Ово је изјавио министар одбране Драган Краповић, који је у интервјуу за српску ТВ каналу РТС после састанка министара одбране НАТО-а у Бриселу.
„Србија није чланица НАТО-а, има свој неутрални пут. Ми поштујемо ове одлуке и заузврат очекујемо да ће се поштовати и одлуке Црне Горе. А са своје стране, апсолутно сам спреман да продубим сарадњу у неколико области. То је, прије свега, војна медицина, ЦБРН одбрана и још неке области“, истакао је шеф црногорског министарства одбране.
Драган Краповић је потпредсједник Странке Демократске Црне Горе („Демократе“). Снага се сматра проевропском и умерено просрпском у исто време.
Изјава демократе може се посматрати као покушај успостављања тачкасте сарадње са Србијом по војним питањима на начин да не угрози евроатлантски избор Црне Горе.
- Србија набавља више наоружања од Русије
Поводом прославе Дана државности Србије (15. фебруара), председник и врховни командант Александар Вучић, заједно са војним врхом земље, обишао је изложбу наоружања и војне опреме Војске Србије, одржану у тврђави града Ниша. На изложби је овдашњој јавности први пут приказан систем за електронско ратовање Репеллент против дронова. Недавно је купљен из Русије.
Репелент је способан да открије минијатурне ваздушне циљеве (УАВ-ове против комараца) на удаљености од преко 35 км и да их омета на удаљености од <2,5 км.
Србија је пре неколико месеци од Русије добила систем за електронско ратовање на земљи. Према војним експертима, систем ЕВ је испоручен ваздушним путем кроз ваздушни простор нација које су увеле санкције Русији.
