- У Србији се настављају студентски протести
Око 50.000 студената и других грађана који подржавају њихове захтеве протестовало је 17. јануара испред зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду. Наоружани слоганом „Наше право да знамо све“, учесници су изразили незадовољство начином на који национална телевизија извештава о ситуацији у земљи.
Протест је почео 15-минутним ћутањем у знак сећања на 15 погинулих када се срушила надстрешница на новосадској железничкој станици.
Митинг код РТС-а био је један у низу оваквих манифестација одржаних широм Србије ове седмице. Незадовољство људи се појачало након још једне серије напада на демонстранте.
Инцидент 16. јануара изазвао је највеће згражавање јер је студенткињу права у Београду ударио аутомобил чији је возач покушао да прође кроз тај део града упркос томе што су демонстранти блокирали пут. Жртва је задобила вишеструке повреде и смештена је у болницу. Возач је приведен.
Захтеви студената остају непромењени – објављивање комплетне документације о реконструкцији новосадске железничке станице, укидање оптужница против приведених током протеста, процесуирање оних који су напали студенте, повећање буџета за високо образовање за 20 одсто.
Надлежни сматрају да су скоро сви захтеви студената испуњени, али студенти ту тврдњу демантују, настављајући да блокирају универзитете широм Србије и учествују на скуповима.
Председник Србије Александар Вучић је, коментаришући протесте и студентске блокаде, на ТВ Хепи изјавио да су „сви захтеви студената испуњени“, али „то више није тема и нико је не помиње“, јер они „имају политичку агенду“.
Према Вучићевим речима, у Србији су у току припреме за обојену револуцију. „Све то раде страни инструктори, долазе из неколико Западних земаља, ми смо свесни свега тога, а међу онима који су радили на црно за Западну мрежу агената има и људи са Истока“, приметио је он.
„То ћемо толерисати до одређене тачке, а онда ћемо се понашати по правилима која држава мора да поштује“, рекао је председник. „Нисмо дигли палицу ни на кога, а мере државне принуде ћемо примењивати само ако будемо морали и ако будемо на то принуђени“, рекао је он.
- У Црној Гори траже оставке министара надлежних за безбедност државе
У Подгорици је одржан протест који је неформална студентска група „Камо Сутра?“ (Куда сутра?) организовала као одговор на масовно убиство на Цетињу, које се догодило 1. јануара.
Како је саопштено, првог дана ове године један Цетињанин је упуцао 13 људи, углавном родбину и пријатеље, пре него што је извршио самоубиство.
Увече 16. јануара, демонстранти су се окупили испред седишта Министарства унутрашњих послова пре него што су кренули ка згради Владе.
Према проценама полиције, на скупу је учествовало око 6.000 људи.
Ово је други Камо Сутра? догађај. Први се догодио 5. јануара. Тада се на хиљаде огорчених грађана, првенствено младих, окупило у Подгорици и Цетињу.
Први захтев демонстраната је оставка министра унутрашњих послова Данила Шарановића и потпредседника Владе за безбедност и одбрану Алексе Бечића, рекао је Марко Вукчевић, представник групе Камо Сутра?.
Други захтев је смањење количине наоружања на улицама.
Трећи захтев, према оцени демонстраната, јесте потреба за преиспитивањем односа полиције према грађанима.
Четврти захтев се односи на увођење грађанског васпитања у школе.
Пети, нови захтев заснива се на томе да демонстранти верују да институције треба да буду проактивније у промовисању менталног здравља, рекао је представник групе.
У сусрету са новинарима, студенти су истакли да ниједна политичка партија није стала иза њих и да су протесте организовали као слободни људи.
Међутим, странка Демократска Црна Гора, која је део владајуће већине и укључује потпредседника Владе Алексу Бечића и министра Данила Шарановића, саопштила је да „није тачно да нека неформална група студената тражи оставку Бечића и Шарановића“, јер „ове захтеве подржава лично (бивши председник Црне Горе) Мило Ђукановић, заједно са својим криминалним клановима.“
- Подгорица и Загреб почињу преговоре о контроверзним питањима крајем јануара
Договор је постигнут током посете хрватског министра иностраних послова Гордана Грлића Радмана Црној Гори.
Државни секретари министарстава спољних послова обе земље 27. јануара почеће консултације о граници на подручју полуострва Превлака, власништву над школском једрилицом Јадран, исплатама одштете бившим заробљеницима логора Морињ, где су хрватски ратни заробљеници држани током рата, промену назива градског базена у Котору, који данас носи име познатог ватерполисте, некадашњег чувара логора Морињ, и друга контроверзна питања.
Док је био у Црној Гори, Грлић Радман је још једном саопштио став хрватских власти о спорним темама. Посебно је нагласио да Јадран припада Хрватској. Што се тиче Превлаке, на копну, како је рекао хрватски министар, граница „неће бити спорна“, док би граница на мору требало да буде обележена током преговора.
Као што је познато, Подгорица има другачији поглед на ова питања. Црногорско руководство је више пута изјављивало да једрилица Јадран припада Црној Гори. Што се тиче границе на полуострву Превлака, неке политичке снаге у Црној Гори (просрпске) сматрају неопходним не само преговоре о поморској граници, већ и ревизију садашње копнене границе са Хрватском на том подручју.
Без решавања билатералних отворених питања са Хрватском, Црна Гора неће моћи успешно да преговара са ЕУ о приступању, јер Загреб тренутно блокира затварање преговарачког поглавља везаног за спољну политику.
- Косовске власти затвориле више „паралелних“ српских институција
Косовска полиција спровела је серију рација на „паралелне“ српске структуре које делују као део српског система. Полицијска акција се одвијала у општинама централног и јужног Косова. Установе су затворене након рације.
Како је саопштила косовска полиција, акција је спроведена да би се зауставиле активности нелегалних установа које су кршиле закон и деловале као „паралелне” српске локалне власти, поште, банке и пореске управе.
„Ера паралелних и злочиначких српских институција у Републици Косово се ближи крају“, написао је министар унутрашњих послова Џелал Свеча на Фејсбуку.
Председник Србије Александар Вучић оценио је полицијске рације на српске институције као „терор“ косовског премијера Аљбина Куртија.
Европска унија је саопштила да затварање институција које подржава Србија, а које је наступило у јеку кампање за парламентарне изборе 9. фебруара, представља кршење обавеза Косова према ЕУ у оквиру процеса нормализације односа. ЕУ је такође саопштила да очекује да ће статус институција које подржава Србија бити решен дијалогом.
- Хрватски министар поднео оставку након избијања скандала
Потпредседник хрватске владе и министар пољопривреде, шумарства и рибарства Јосип Дабро поднио је оставку након што је у медијима објављен снимак на којем се види како пуца из пиштоља у ваздух, кроз прозор аутомобила. Хрватски премијер Андреј Пленковић разрешио је Дабра министарске дужности.
Јосип Дабро био је на министарској функцији као кандидат из странке Домовински покрет, која је заједно са Пленковићевим ХДЗ-ом (Хрватска демократска заједница) део владајуће коалиције.
Дабро је у своју одбрану објаснио да се инцидент догодио док није био министар, те да је пуцано из неборбеног оружја, неборбеним патронама, и да се сада каје због инцидента.
Још једна скандалозна оставка министра у Влади Пленковића додатно је смањила поверење у владајућу коалицију и ХДЗ.
- Србија и Мађарска договориле јачање билатералне сарадње у енергетском сектору
Актуелна геополитичка ситуација и регионални проблеми, као и јачање билатералне сарадње, биле су кључне теме разговора које су 18. јануара у Београду водили председник Србије Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан, уз учешће министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта и министра финансија Србије Синише Малог.
Главни фокус је био на реализацији инфраструктурних пројеката и енергетској безбедности, с обзиром на стратешки значај Србије и Мађарске као енергетских коридора у региону, пренео је Вучић на свом Инстаграму.
„Турски ток данас обезбеђује сигурност снабдевања природним гасом Мађарске и Централне Европе и ниске цене природног гаса за Мађарску. У истој ситуацији је и Србија, јер се снабдевање Србије природним гасом углавном одвија преко овог гасовода. Зато је заједнички интерес Мађарске и Србије, од којег никада нећемо одустати, да гасовод Турски ток ради поуздано и безбедно. У том циљу, ојачали смо нашу сарадњу, схватајући да енергетска безбедност Мађарске и Србије више не могу постојати једна без друге“, рекао је Петер Сијарто у видео обраћању објављеном на Фејсбуку након разговора. Састанак у Београду одржан је поводом обуставе транзита руског гаса кроз Украјину и увођења америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС). У овој ситуацији, српске и мађарске власти покушавају да удруже снаге како би обезбедиле стабилан рад енергетског сектора у обе земље.
- Премијер Северне Македоније на Трамповој инаугурацији
Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски један је од двоје европских шефова влада и једини челник са Западног Балкана који је присуствовао инаугурацији Доналда Трампа у Вашингтону. На догађај је дошла и италијанска премијерка Ђорђа Мелони.
Током посете САД, македонски премијер је одржао низ састанака са представницима Трампове администрације. Мицкоски се посебно састао са Ричардом Гренелом, председниковим специјалним представником за специјалне мисије.
„Разговарали смо о најновијим дешавањима, изазовима са којима се суочавамо као земља и нашим стратешким интересима везаним за чланство у Европској унији. Такође сам позвао на веће ангажовање наших стратешких партнера у том погледу“, написао је северномакедонски премијер на Фејсбуку.
Експерти су посету Мицкоског оценили као успех македонске дипломатије и шансу за продубљивање односа са САД. Осим тога, Скопље се очигледно нада да ће се Вашингтон ангажовати у позитивном решењу бугарског вета на европску интеграцију Македоније.
