- Бајден упозорава на опасност за Балкан ако се помоћ Украјини заустави
Амерички председник Џо Бајден упозорио је да би мир у Европи, посебно на Балкану, могао нарушити ако Конгрес не донесе одлуку о додатној помоћи Украјини.
Ако САД повуку помоћ и Русија на крају победи Украјину, Балкан ће се суочити са руском претњом, као и Пољска и Мађарска, рекао је Бајден на Конференцији градоначелника у Вашингтону 19. јануара.
„Ако одемо, а Русија издржи њихов напад и победи Украјину, шта мислите да ће се десити у балканским земљама? Шта мислите да ће се десити од Пољске до Мађарске?” рекао је председник САД.
- Најјача војска у региону Западног Балкана је војска Србије, која је побољшала своју позицију и сада је на 56. месту према индексу Global Firepower.
На листи је укупно 145 земаља.
Албанија знатно заостаје, на 90. позицији.
Северна Македонија заузима 110. место, Босна и Херцеговина – 116., а Црна Гора – 129. место.
Делимично признато Косово, које нема сопствену војску, заузима 135. место (безбедносне снаге).
Global Firepower објављује оцену војне моћи земаља од 2006. Истраживање испитује потенцијал за ратовање на копну, на мору и у ваздуху, узимајући у обзир више од 60 фактора.
- Србија је у периоду од 2014. до 2023. године на набавку наоружања потрошила око 2,87 милијарди долара.
У тај износ нису укључени авиони МиГ-29, тенкови Т-72Б1МС и борбена оклопна возила БРДМ-2МС које је у Србију пребацила Русија.
Ово се наводи у истраживању емисије Дозволите… РТС.
Војска Србије је 2014. имала војни буџет од 777 милиона долара. Учешће буџета за одбрану у бруто домаћем производу (БДП) Србије износило је 1,6%.
У 2015. ови показатељи су износили 515 милиона долара, или 1,35% БДП-а.
У 2016. години износио је 654 милиона долара, или 1,6% БДП-а. Из Русије су купљена два хеликоптера и почео је процес куповине хеликоптера од Ербаса.
Војни буџет Србије у 2017. износио је 639 милиона долара или 1,54 одсто БДП-а.
У 2018. било је око 867 милиона долара, или 1,71% БДП-а.
Војни буџет Србије у 2019. години износио је 986 милиона долара или 1,92 одсто БДП-а. Почела је набавка кинеских лансера САМ ФК-3 (извозна верзија система ПВО ХК-22), руских лансера САМ Панцир-С1 и руских хеликоптера Ми-17 и Ми-35.
Београд је 2020. године за буџет за одбрану издвојио 1,05 милијарди долара, што је било 2% БДП-а.
У 2021. години износио је 1,463 милијарде долара, или 2,54% БДП-а.
У 2022. години износио је 1,247 милијарди долара, или 1,97% БДП-а.
У 2023. години износио је 1,51 милијарду долара, што је највећи износ у новијој историји земље, који је износио 2% БДП-а.
- Повећање војног буџета у периоду од 2014. до 2023. године забележено је у свим земљама Западног Балкана (у доларима).
Северна Македонија је повећала издатке за одбрану за 2,37 пута.
Србија – за 1,94 пута.
Албанија – за 2,08 пута.
Црна Гора – за 1,9 пута.
Босна и Херцеговина је свој војни буџет повећала прилично симболично, за свега 5%.
- Од 1. фебруара евро постаје једина валута дозвољена за готовинске платне трансакције на Косову.
Српски динар биће повучен из оптицаја на Косову, одлуком Централне банке Косова (ЦБК).
„Једина валута дозвољена за готовинско плаћање у систему готовинског плаћања Косова је евро“, наводи се у Уредби ЦБК. Друге валуте се могу користити „само као физичке вредности за складиштење“ или на банковним рачунима, за међународна плаћања или мењачке трансакције.
Народна банка Србије је напоменула да је одлуком Централне банке Косова практично забрањено коришћење и доступност динара грађанима Косова и Метохије који примају државне пензије, плате и социјална давања у динарима, онемогућено је подизање динара са банкомата, поште. канцеларије и финансијске институције, као и трансакције између грађана и субјеката у динарима.
Народна банка Србије позвала је на хитно укидање мера за спречавање промета динара на Косову и истакла да „привремене институције самоуправе на Косову и Метохији нису ни на који начин овлашћене да проглашавају евро (или било коју другу девизе) једина легална валута на Косову и Метохији, али ни евро не може бити законско средство плаћања на Косову и Метохији, јер је Народна банка Србије једини надлежни емитент овлашћен да одлучује о коришћењу динара на територији Републике. Србија.“
Највећа српска странка на Косову, Српска листа, саопштила је да је одлука „режима [косовског премијера] Аљбина Куртија“ „одлука да се Срби протерају са ових територија без употребе оружја“.
Портпарол ЕУ Петер Стано, одговарајући на питања о одлуци Централне банке, која ће ступити на снагу 1. фебруара, рекао је да блок још анализира то питање, укључујући мотиве и импликације. Косово и Србија треба да избегавају некоординисане акције које не доприносе нормализацији и које могу негативно утицати на ситуацију на терену, рекао је Стано. Он је поновио позив обема странама да се то питање реши у оквиру дијалога за нормализацију уз посредовање ЕУ.
Председник Александар Вучић затражио је од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да утиче на Приштину да Косово не укида динарски платни промет.
- Одложен заједнички слободан приступ тржиштима рада Србије, Албаније, Северне Македоније у оквиру иницијативе Отворени Балкан
Ово је саопштила влада Северне Македоније.
Потписивање документа о међусобном отварању тржишта рада у државама чланицама „Отвореног Балкана“ најављено је 21. јануара у Скопљу, током редовног састанка лидера ове регионалне иницијативе – премијера Северне Македоније и Албаније, Димитар Ковачевски и Еди Рама, као и председник Србије Александар Вучић.
Увођење слободног приступа тржишту рада, како је најављено, одлаже се до тренутка када + технички услови за примену споразума буду у потпуности створени у свакој од земаља које су приступиле иницијативи – Албанији, Србији и Северној Македонија. „Тренутно су усаглашени протоколи који се односе на услове слободног приступа тржиштима, као и шеме електронске идентификације. На основу њих техничке групе у свакој приступају одговарајућој финализацији“, наводи се у саопштењу. Координациони и технички тестови „показали су да је потребно више времена да се тестирају и конфигуришу сервиси у системима три земље како би били јавно доступни свим грађанима“. „Институције одговорне за имплементацију активно раде на додатном тестирању и хармонизацији система, узимајући у обзир значај, потребе и користи за грађане“, саопштила је влада Северне Македоније.
- Председник Србије Александар Вучић представља програм „Скок у будућност – Србија Екпо 2027“.
Свечани повод за представљање била је припрема за међународну изложбу Екпо 2027, која ће бити одржана у Београду, али документ који је Вучић представио представља план развоја земље за наредне четири године. Програм је осмишљен за период од 2024. до 2027. године и предвиђа подизање животног стандарда грађана, реализацију пројеката из области науке и технологије, образовања, здравства, екологије, развоја инфраструктуре, индустрије, енергетике, пољопривреде и туризма. Суштина свих пројеката који су представљени је успешна Србија, рекао је Вучић.
Улагања у пројекте предвиђене за наредне четири године, укључујући припреме за Екпо 2027, биће на нивоу годишњег буџета земље и износе 17,8 милијарди евра.
Србија ће 2027. године, ако успе и испуни план, повећати свој бруто домаћи производ на 92,7 милијарди евра, што ће утростручити број из 2012. године, напоменуо је Вучић.
Предуслов за реализацију свих предвиђених пројеката је очување мира, нагласио је председник Србије и додао да земља неће скренути са свог европског пута. „У овим условима, с обзиром на такву геополитичку ситуацију у свету, приоритет нам је очување мира у региону ако не можемо да утичемо на глобалну ситуацију. Такође је важно да, упркос томе што смо често с правом љути због изјавама многих у Европи, посебно када је реч о Косову и Метохији и територијалном интегритету наше земље, Србија вечерас мора да пошаље јасну поруку да ће настојати да убрза свој европски пут, чувајући, наравно, наше традиционалне пријатеље, чувајући нашу слободу и независност“, нагласио је Вучић.
- Кијев тражи од Београда да затвори канцеларију Виктора Медведчука „Друга Украјина” у Србији
Амбасада Украјине у Србији уложила је званичан протест Министарству спољних послова Републике Србије, који садржи захтев за престанак рада представништва „Друге Украјине“ у Србији.
Такав захтев дипломате образлажу одредбама чл. 29. Закона о привредним друштвима Републике Србије, који не дозвољава употребу назива државе у службеном називу правног лица без дозволе односне стране државе.
Амбасада Украјине истиче да постоји и политички аспект овог питања. „Србија је земља кандидат за чланство у ЕУ, која је заједно са још 140 земаља широм света осудила крвави рат против Украјине, прогласивши Русију државом агресором. Са тугом морамо да констатујемо да су покушаји појединих политичких снага да спроведе антиукрајински сценарио, да промовише ширење прљавих провокација од кума међународног злочинца Путина“, наводи се у одговору украјинског дипломатског представништва српском листу Данас.
Представништво „Друга Украјина“, чији је званични оснивач Виктор Медведчук, покренуто је у Србији 2023. године. Правни заступник организације у Србији је Драган Станојевић, који је био под санкцијама Украјини од септембра 2015. На последњим парламентарним изборима у Србије, Станојевић је изабран за посланика са листе „Ми – глас из народа“, коју предводи Бранимир Несторовић.
