- Европски савјет даје зелено свјетло за преговоре између БиХ и ЕУ
Европски савјет се сложио са препоруком Европске комисије и подржао отварање приступних преговора са Босном и Херцеговином. У резолуцији Европског савјета наводи се да ће сљедећи корак – усвајање преговарачког оквира, стварни почетак преговора – бити предузет када БиХ испуни препоруке Комисије од 12. октобра 2022. (Листа услова које је формулирала Европска комисија за Босну и Херцеговину истог дана када је препоручио да БиХ добије статус кандидата.)
Међу задацима које треба да изврши Босна и Херцеговина је усвајање новог закона о судовима; предузимање одлучних мера у борби против корупције и организованог криминала; осигурање строже контроле граница и миграција (дјелимично имплементирано након споразума БиХ са Фронтеком); обезбеђивање забране тортуре; гарантовање слободе изражавања и медија и заштита новинара; и обезбеђивање делотворности механизма координације о европским интеграцијама.
Одлука Европског савета да покрене преговоре са Босном и Херцеговином, која од Босне и Херцеговине захтева да испуни низ услова пре добијања преговарачког оквира и стварног почетка преговора о приступању, постала је прихватљива за земље које су раније изразиле незваничну скепсу према „ зелено свјетло“ за европске интеграције Босне и Херцеговине. Премијер Холандије Марк Рутте је с тим у вези рекао да ће подржати приједлог Европске комисије за покретање преговора, али подржавамо Комисију у томе да је, прије договора о оквиру преговора, изузетно важно да БиХ предузме све неопходне радње на основу препорука Европске комисије.
- КФОР на нестабилну ситуацију на Косову одговара повећањем контингента
Косовски премијер Аљбин Курти објавио је 21. марта на друштвеним мрежама снимак за који је тврдио да приказује специјалне снаге српске војске у близини границе са Косовом. „Није нормално да се ова војна техника приближава само неколико метара од границе. Дошли су да провоцирају, али ми смо то снимили, доказали, али ништа нисмо урадили. Били смо опрезни у случају да пређу границу, али они нису пређите преко тога“, рекао је Курти на састанку владе дан након што је снимак објављен.
Мировна мисија Северноатлантског савеза (НАТО) на Косову – КФОР – пажљиво прати сваки сценарио који се односи на безбедност и реагује на све што може да утиче на безбедност, саопштио је Кфор коментаришући тврдње премијера Косова о кретању специјализоване јединице српске војске у близини границе са Косовом. Штавише, мисија НАТО-а није дала јасан одговор да ли је кретање српских оружаних снага заиста примећено на два места у близини српско-косовске границе, како тврди Курти.
Кфор је општу ситуацију на Косову назвао мирном, али нестабилном, истичући да је циљ мисије да спречи ескалацију. Кфор је спреман и вољан да предузме све неопходне мере како би испунио мандат који су Уједињене нације дале снагама за постизање безбедног окружења и слободе кретања за све становнике Косова, саопштила је мисија НАТО на Косову.
У међувремену, постало је познато да Бугарска и Словенија повећавају присуство у Кфору, а Албанија наставља учешће свог контингента.
Министарство одбране Бугарске организовало је 21. марта свечани испраћај војног контингента од 100 војника који ће појачати мисију НАТО-а на Косову.
Средином марта, Савет министара Албаније одлучио је да продужи учешће својих оружаних снага у КФОР-у до 2027. Албанија тренутно има 90 војника у КФОР-у.
Словеначке власти су најавиле намеру да појачају присуство у Кфору током састанка премијера Словеније и генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга. Словеначки премијер Роберт Голоб рекао је да конкретнији план још није усвојен, али је Словенија изразила спремност да учини више, посебно за стабилност Западног Балкана. Словенија тренутно доприноси мисији КФОР-а са 103 војника.
Тренутно, КФОР је снага од 4.443 припадника која представља 28 нација. После смртоносног инцидента на северу Косова прошлог септембра, око 1.000 додатних војника распоређено је у мисију НАТО-а, а присуство КФОР-а на северу је повећано. Конкретно, број патрола је утростручен, укључујући и на административној граници.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг објавио је 14. марта годишњи извештај за 2023. који обухвата све аспекте рада Алијансе у протеклој години. У делу који се тиче Западног Балкана наводи се да присуство НАТО-а на Косову остаје кључно за стабилност Западног Балкана.
- 25. годишњица операције НАТО-а против Југославије
Уз радикалну анти-НАТО и проруску реторику, у Србији је одржано обележавање годишњице ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију.
Централна манифестација, уз учешће државног врха, одржана је у српском граду Прокупљу. Председник Александар Вучић је у обраћању на лицу места истакао да је НАТО настојао да бомбардовањем уништи Србију, али „прошло је 25 година, а ми још увек не одустајемо, не пристајемо на распарчавање Србије“, „никада нећемо добровољно, слажете се да сте нам одузели Косово и Метохију”.
Више патриотских опозиционих партија и десничарски покрет „Народна патрола“ организовали су митинг у центру Београда. Одржан је испред зграде бившег Генералштаба, која је уништена у бомбардовању, након чега су учесници прошетали централним београдским улицама до Руске цркве. Видели су се транспаренти са натписима „Кад се војска врати на Косово“, „Молите се Богу и држите се Русије“ и заставом Србије са словом З, које је симбол руске инвазије на Украјину.
***
Русија је покушала да искористи годишњицу као изговор за антизападну пропаганду, али није успела.
Руска Федерација је иницирала састанак Савета безбедности УН на коме ће се расправљати о 25. годишњици НАТО операције, али 25. марта Савет безбедности УН није подржао одржавање дебате о том питању. За руски предлог гласале су три чланице Савета безбедности – сама Руска Федерација, као Кина и Алжир. Преосталих 12 земаља је било уздржано.
На почетку састанка, представник Француске је напоменуо да покретањем такве дебате Русија жели да искористи интервенцију НАТО-а 1999. године да оправда рат у Украјини и Грузији.
***
Највиши званичници Црне Горе, која је 1999. године била у саставу Југославије, а сада је чланица НАТО-а, први пут су одали почаст жртвама бомбардовања. Предсједник парламента Андрија Мандић и министар одбране Драган Краповић положили су вијенце на споменике испред бивших југословенских војних база у Даниловграду и Подгорици, које су погођене ваздушним нападима Алијансе.
Мандић је познат по својим радикалним просрпским и проруским ставовима. Истовремено, Краповић представља умерено просрпску и углавном прозападну странку демократа.
Да полагање вијенаца за „жртве НАТО-а“ не доводи у питање евроатлантски избор земље, начелник МО је у изјави медијима нагласио да је Црна Гора тренутно поуздана чланица НАТО-а. Истовремено, прва комеморација жртвама бомбардовања шаље недвосмислен сигнал о промени вектора црногорске политике у још просрпскији.
- Косово може да подигне свој статус у Парламентарној скупштини НАТО-а
Стални управни одбор Парламентарне скупштине НАТО-а у Естонији је 24. марта одлучио да статус Косова подигне са посматрача на придруженог члана Скупштине. Одлука ће, како су саопштили косовски представници, бити формализована гласањем у Парламентарној скупштини НАТО-а на пролећном заседању у Софији 27. маја.
Косовски министар одбране Ејуп Маћедонци истакао је да је то „велики корак напред за безбедност и просперитет Косова и региона“.
Извештај долази на 25. годишњицу почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Председник Србије Александар Вучић окарактерисао је одлуку комитета ПС НАТО као симболичан корак у циљу подршке Запада Косову.
Уколико најављена одлука о Косову буде усвојена у мају, то би заиста требало да ојача позицију Косова на међународној сцени.
- Још једна рунда преговора Србије и Косова не даје резултате
У Бриселу су 25. марта одржани билатерални и трилатерални преговори Србије, Косова и ЕУ, уз учешће Петра Петковића, директора Одељења за Косово и Метохију Владе Србије, косовске делегације коју је предводио Бесник Бислими, и специјални представник ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак.
Главна тема била је забрана коришћења српских динара за готовинске трансакције на Косову, коју је увела Приштина.
Главни преговарач са Косова Бесник Бислими рекао је после састанка да су предлози страна у вези са динаром још далеко од тога да се све стране сагласе и да „постоји потреба да се одржи још један састанак како би се видело да ли постоји могућност да се добије ближе решењу или не“.
„После три и по сата директних разговора са приштинском страном, где смо разговарали о предлозима, дошло је до билатералних разговора и са ЕУ, а договорено је да се преговори наставе у Бриселу 4. априла“, рекао је главни преговарач Србије Петар Петковић. Он је оптужио косовску страну да није показала „било какву политичку вољу“ за постизање споразума, а Европску унију – да није у стању или не жели да пронађе решење.
Раније су САД и ЕУ позвале косовске власти да одложе увођење забране коришћења динара. Али Приштина није одустала од своје одлуке, упркос притисцима партнера, нити је изјавила да је спремна да иде на компромисе по том питању.
- Српски фудбал постаје део хибридног утицаја Русије
Министар спољних послова и први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић посетио је Москву, где је разговарао са шефом руског Министарства спољних послова Сергејем Лавровом и присуствовао пријатељској утакмици фудбалских репрезентација Србије и Русије 21. марта. Репрезентација Србије постала је прва европска репрезентација која је играла у Руској Федерацији након што је Русија извршила пуну агресију на Украјину.
После Дачићеве посете Москви и његовог присуства фудбалској утакмици, амерички Стејт департмент је рекао: „Не верујемо да било која земља треба да пружи господину Путину платформу да промовише или оправда његов текући агресорски рат против Украјине“.
Два дана касније, 23. марта, у главном граду Србије одиграна је пријатељска утакмица између Црвене звезде (Београд) и Зенита (Санкт Петербург). Навијачи београдског клуба су током утакмице на трибинама развили огромну слику војника у камуфлажи са пиштољем, заставом Русије и Србије и транспарентом са прецртаним логом ЕУ и НАТО. Навијачи су скандирали „Руси и Срби, браћо заувек”.
Током боравка Зенита у Београду, састале су се делегације Црвене звезде и Гаспрома, које су постигле договор о продужењу спонзорског уговора београдском тиму до 2027. године.
Српско-руске фудбалске утакмице и Гаспромово финансирање водећег српског клуба су још једна илустрација руског присуства у српском фудбалу и озбиљан симптом трансформације најпопуларнијег спорта у Србији у оруђе руског хибридног утицаја.
- Регион види више војних вежби
Према Балкан Дефенсе Монитор 2024, апсолутна већина земаља у региону прошле године је забележила повећање броја међународних војних вежби. Извештај покрива Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.
Северна Македонија је 2023. године учествовала у 31 вежби наспрам 20 у 2022. Албанија је учествовала у 20 међународних војних вежби, три више него 2022. У Црној Гори је 2023. изведено 25 вежби, у поређењу са 17 у 2022. и само 10 у 2021. години.
У случају Хрватске, број вежби се драматично повећао – са 14 у 2022. на 66 у 2023.
Аутори студије су навели да су четири од шест проучаваних земаља чланице НАТО-а, а повећање броја војних вежби може се објаснити повећањем „будности НАТО“.
Босна и Херцеговина, која је званично кандидат за чланство у НАТО-у, извела је 2023. 14 међународних војних вежби. Иако је број мањи од оних у региону НАТО савезника, ипак је већи него 2022. године, када је изведено само девет међународних вежби. уз учешће БиХ.
Србија је једина земља која не прати регионални тренд. Прошле године земља је одржала само једну међународну војну вежбу – Платинум Волф 2023 – која је била позиционирана као припрема за мировне операције, док ниједна није одржана 2022. године. То се објашњава одлуком Владе Србије да обустави војне вежбе уз учешће међународних партнера, који је усвојен убрзо након почетка рата у Украјини. Србија је пре одлуке о мораторијуму изводила вежбе и са НАТО и са Русијом (и Белорусијом).
Тренутно, НАТО и САД остају доминантни партнери у вежбама за све земље у региону, напомињу аутори студије. Чак је и Србија, која је увела мораторијум на међународне војне вежбе, направила изузетак да на свом полигону буде домаћин вежбе Платинум Волф 2023, којој је српска страна била домаћин заједно са Американцима. Аутори извештаја оценили су ту одлуку као гест добре воље према Западу и напоменули да се слични кораци могу очекивати од Београда у будућности.
