- Поводом изјаве министра одбране Босне и Херцеговине о стварању војних логора на територији Републике Српске
Ако је веровати државном министру одбране Босне и Херцеговине Зукану Хелезу, Руси су се већ искрцали у БиХ и налазе се на подручју Рогатице и планине Маглић у источној Босни. „Није тајна, људи то виде, то су села око Рогатице, људи то сликају усред дана, тамо тренирају. Имам фотографије, показаћу их на телевизији“, рекао је Хелез. „Они тренирају са оружјем и знамо одакле им га. Представља се под неком маском да је то легално, у саставу МУП-а РС, онда се појављују у другом облику, а све док није опасно за државу, нема реакције. Нашли смо логоре и пратимо их. Рекао сам то људима из међународне заједнице и они наравно знају“, додао је министар одбране БиХ. Међутим, када су га новинари замолили да пружи конкретне доказе на којима ће заснивати ове алармантне тврдње, он је одговорио да „још не може да шаље фотографије“. Он такође није желео да открије извор информација, напомињући само да је реч о „обуци неких младих људи и неких особа из Русије“. Одмах је реаговао блиски савезник Милорада Додика, министар спољне трговине и економских односа Сташа Кошарац, који је од председавајуће Савета министара БиХ Борјане Кришто затражио хитно сазивање хитне сједнице Извршног комитета за обавештајне послове. „Изузетно је опасно када министар одбране без икаквих доказа јавно износи такве тврдње према Републици Српској. Ово се може оквалификовати као изазивање националне нетрпељивости и страха. Оваквим деловањем он нимало не доприноси стабилизацији прилика у Босни и Херцеговини”, рекао је Кошарац.
Начелник Рогатице Милорад Јагодић уверава да на територији његове општине нема руских логора. „Ми нисмо џунгла, па ако их не видите, можете сваки дан да проверавате ситуацију. То је чиста лаж“, рекао је Јагодић. Хелез никада није објавио ниједну фотографију која би потврдила постојање руских кампова усред земље, о чијој безбедности брине НАТО. У међувремену, ствар је стигла у Доњи дом британског парламента. Алициа Кернс, председавајућа комитета за вањске послове, рекла је да је „дубоко забринута извештајем министра одбране Босне и Херцеговине о камповима у којима се наводно обучавају српски и руски екстремисти“.
Заменик министра одбране БиХ Александар Гогановић рекао је да још увек нема одговора на питање чије су оружане снаге илегално присутне на територији Босне и Херцеговине и позвао надлежне да истраже ове наводе што прије могуће и о томе обавесте јавност јер је у овом случају повређен Устав и суверенитет државе. „Без одлуке Председништва Босне и Херцеговине припадници оружаних снага других држава не могу бити на територији Босне и Херцеговине“, рекао је Гогановић.
Милорад Додик, председник Републике Српске, рекао је да сада Савет министара БиХ неће доносити одлуку о сектору одбране док је министар Зукан Хелез. Додик је рекао да Хелез својим говорима шири лажи.
Чланица Председништва БиХ Цвијановић је у свом писму припремила апел према којем Председништво БиХ, као врховни командант Оружаних снага БиХ, обавезује министра одбране да Савету министара достави пуне информације о јавним оптужбама о постојању паравојних логора и формација на територији Републике Српске. „Председништво Босне и Херцеговине ће затражити истрагу од Обавештајно-безбедносне агенције Босне и Херцеговине, Министарства безбедности, Агенције за истраге и заштиту, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Српске, како би да се утврди тачно чињенично стање и околности у вези са захтевима министра одбране. „Председништво БиХ треба да задужи наведене институције да у року од 15 дана од дана пријема ове жалбе доставе тражене информације“, рекла је Цвијановићева.
Подсетимо, случај је избио када је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг посетио Босну и Херцеговину. На вечери са члановима Председништва БиХ имао је прилику да се својим очима увери у све унутрашње несугласице када је у питању безбедност земље и њено приступање Алијанси. Није познато да ли је Столтенберг био заинтересован за Хелезове оптужбе, али је карактеристично да су изречене након што је група српских посланика у Парламенту БиХ упутила писмо Конгресу САД и Европском парламенту, у којем се наводи да су Босна и Херцеговина је „постала рај за радикалне исламисте“.
Сада су колеге Жељке Цвијановић из Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић у прилици да подрже или одбију да разговарају о овом апелу. Комшић и Бечировић би такође могли да предложе да се о овом питању шире разговара, што ће обухватити изјаве Зукана Хелеза и изјаве из недавног писма појединих парламентараца из Републике Српске Сенату и Конгресу САД, у којем се наводи да су БиХ је одавно уточиште радикалних исламиста, да „постоје села у Федерацији Босне и Херцеговине чији се становници придржавају шеријатског закона, те да су делови Босне и Херцеговине још увек дом бројних успаваних ћелија Ал-Каиде и ИСИС-а које би могле потенцијално бити активиране ако дође наредба“.
Тако се изјава министра одбране Хелеза може схватити као својеврсни одговор на оптужбе Бошњака за подстицање исламског фундаментализма. Међутим, ако се покаже да наведене чињенице нису тачне, онда ће оваква изјава постати згодна платформа за РС да оптужи Бошњаке и њихово руководство за фалсификат, што ће само ојачати њихову позицију у промоцији сецесије и неспремности за заједнички живот у једној држави. А када се на територији РС заиста појаве војни кампови за обуку, поменута Хелезова изјава биће још једно оправдање наводног подстицања ситуације од стране званичног Сарајева.
- Дипломатски скандал између Београда и Загреба
„Хрватска је узвратила и адекватно одговорила на протеривање хрватског дипломате од стране Србије“, рекао је хрватски премијер Андреј Пленковић, упозоривши да такви кораци не унапређују поверење и сарадњу Загреба и Београда. А.Пленковић је у свом говору на седници Владе истакао да је Хрватска реаговала по принципу реципроцитета и правилно, јер није било формалног разјашњења било каквих детаља у вези са протеривањем првог секретара хрватске амбасаде у Србији Хрвоја Шнајдера. „Без обзира на предизборну атмосферу у Србији, сматрамо да овакви кораци не доприносе успостављању поверења или сарадње између две земље и стога реагујемо на акције које Србија предузима“, закључио је Пленковић. Министарство спољних и европских послова Републике Хрватске, пак, као одговор на поступке Београда, прогласило је за непожељну особу саветника Амбасаде Србије у Хрватској Петра Новаковића.
Подсетимо, Министарство спољних послова Србије саопштило је да је протерани хрватски дипломата грубо прекорачио дипломатске норме, а провладини српски медији објавили су да је Хрвоје Шнајдер протеран због шпијунаже. Тачније, у ноти Министарства спољних послова Србије наводи се да „Министарство спољних послова Републике Србије изражава жаљење због понашања поменутог дипломате у протеклом периоду, које не доприноси унапређењу билатералних односа, добросуседске сарадње и општом повећању нивоа мира и стабилности“. Стога је Министарство спољних послова Републике Србије одлучило да прогласи Хрвоја Шнајдера, првог секретара Амбасаде Републике Хрватске у Београду, персоном нон грата, у складу са чл. 9 Бечке конвенције која регулише дипломатско-конзуларне односе”. Реч је о „документованој шпијунажи и врбовању за хрватску службу”, писали су српски таблоиди, а да је Безбедносно-обавештајна агенција Србије разоткрила хрватског дипломату који је наводно покушао да успостави обавештајну мрежу у Београду, а наводно је био и у контакту са људима из политике, бизниса и медија, а када су прибављени сви релевантни докази, предузете су све мере да се заустави његово наводно непријатељско деловање. Овом приликом поменута дипломатска нота уручена је амбасадору Републике Хрватске у Београду Хидајету Бишчевићу.
Тако је дошло до размене протеривања дипломата између званичног Београда и Загреба. Председник Владе Републике Хрватске А. Пленковић је напоменуо да није добио конкретне доказе да се хрватски дипломата бавио активностима које су у супротности са његовим дипломатским статусом. С тим у вези, српски дипломата из Загреба је као одговор протеран. А. Пленковић и сам добро познаје детаље дипломатског живота, будући да је највећи део своје каријере провео у дипломатској служби, био је дуги низ година у Министарству спољних послова, доспео до места заменика министра спољних послова и радио на одговорним позицијама у хрватским амбасадама у Бриселу и Паризу, па добро разуме детаље боравка дипломате у иностранству. С друге стране, председник Владе РХ је био добро свестан да се протеривање хрватског дипломате догодило у тренутку када се ситуација у Србији заоштравала у вези са припремама за ванредне изборе, па су поступци званичног Београда могли бити у вези са потребом слања одређених политичких сигнала сопственим грађанима, односно ради се о изборној технологији. Занимљиво је да се протеривање хрватског дипломате догодило већ у време када је шеф Безбедносно-информативне агенције Вулин, који је стално оштро говорио о Хрватској, већ поднео оставку. Сам Вулин се укључио у изборну кампању и могуће је да је могао да утиче на одлуку о протеривању Хрвоја Шнејдера а да није на функцији, или да је такву одлуку унапред припремио пре оставке. Нико не искључује могућност да је протеривање било оправдано. Треба разумети да ако се неко бавио активностима које су супротне одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима, онда по правилу никада неће јавно признати радње које су супротне статусу дипломате.
- Хоће ли опозиција прихватити услове Брисела о Косову ако победи на изборима у Србији?
Француско-немачки план постао је главна јединица мере сарадње различитих опозиционих партија, која зависи чак и од услова подршке, односно могућег будућег уједињења разних опозиционих снага са циљем рушења владе Александра Вучића. Да ли ће то учинити проевропска опозиција, није јасно речено да ће подржати предлог Брисела и Вашингтона да се проблем реши. Зелено-леви фронт и Покрет слободних грађана не оклевају да се изјашњавају по овом питању, сматрајући да је француско-немачки план добра основа за развој у правцу решавања проблема, док су остале чланице ове коалиције резервисаније. Односно, на разне начине избегавају да дају јасну изјаву, а неки од њих чак и прећутно заговарају одбацивање француско-немачког плана. С обзиром на непостојање јасног става коалиције „Србија против насиља“, јасно је да се бирачи ове коалиције разликују по мишљењу од да је план добар, због увиђања неминовности спровођења бриселског предлога, до става да га треба одбацити. Односно, не постоји јединствен став о овом питању унутар коалиције, као што не постоји ни јединствен став оних који ће их подржати и гласати за ову листу на изборима. И то је вероватно највећи проблем коалиције – таква хетерогеност.
Треба напоменути да се, према мишљењу појединих српских аналитичара, чини неправедним инсистирање на томе да лидери опозиције унапред дају одговор у вези са косовским решењем, док скептична десничарска опозиција нема јасан план по том питању. Наравно, десница би хтела да стекне политичку предност на ову тему без јасног решења косовског проблема. Осим тога, председник Народне странке, бивши министар спољних послова Вук Јеремић, недавно је рекао да ће влада која буде формирана после избора морати да одбије француско-немачки предлог. У супротном, напоменуо је, Народна странка неће учествовати у овој влади. На одбијању инсистирају коалиција НАДА (Нова ДСС и ПОКС), као и коалиције Двери и Заветник.
Десничарске опозиционе странке од почетка предизборне кампање инсистирају да се проевропски блок уједињен у коалицију „Србија против насиља” изјасни да ли ће прихватити или одбити француско-немачки план за решавање косовског питања ако победи на изборима. Али још увек нема јасног одговора већине чланица коалиције. Нико не жели да ризикује гласове својих бирача ако се сада одлуче за формулу за решавање косовског проблема. Политички технолози не саветују странкама да дефинишу свој став пре избора, јер то може утицати на резултате гласања бирача, који су у њиховој већини склонији патриотској реторици по том питању.
- Србија набавила серију јуришних хеликоптера
Председник Србије Александар Вучић присуствовао је пријему 11 борбених хеликоптера Ми-35П са Кипра на војном аеродрому Батајница код Београда и најавио да ће земља наставити са модернизацијом и опремањем оружаних снага и продајом наоружања у иностранству. А. Вучић је напоменуо да је веома важно да Војска Србије повећа своје способности у заштити земље и ваздушног простора. „Поносни смо на огромна улагања у систем одбране. И све ово радимо без повећања јавног дуга и тако ћемо наставити“, рекао је Вучић. Он је потврдио да Србија набавља беспилотне летелице и друго наоружање, али није желео да прецизира од којих земаља ће се то оружје набављати и у којој количини. Вучић је додао да је споразум са Кипром закључен тако што је половина новца обезбеђена за извоз у ову земљу ракетне артиљерије домаће производње попут „Норе” и „Тамнаве”. Владе Кипра и Србије су 2021. године договориле куповину застарелих хеликоптера Ми-35 којима је потребна техничка поправка. „Погледајте ове хеликоптерске лепотице… Некима су потребне велике поправке и надоградње. То ће бити посао за наше компаније, али ће нам бити потребна и помоћ споља“, рекао је Вучић и додао да ће до јануара шест примерака овог типа бити у летном стању у јединицама војске. Он је рекао да ће војска Србије сада имати више од 60 хеликоптера Ми-35М и Ми-35Р, као и типове Х-145М, Газела, Ми-17 и Ми-8, што је веома велики број за једну земљу величине Србије. Вучић је потврдио да је са једном земљом потписан уговор о извозу 48 српских самоходних хаубица Нора Б52, калибра 155 милиметара, укупне вредности 311 милиона евра. Он није желео да каже о којој је земљи реч, јер још чека да процедура прође кроз парламент, али је наговестио да ће оваквих уговора бити још.
Свима је јасно да је јавно представљање повећања флоте војних хеликоптера Србије било усмерено на потенцијалне бираче политичке снаге на чијем је челу А.Вучић, уочи парламентарних избора. Актуелни председник представља ново оружје за јачање одбрамбених способности Србије у контексту заштите земље од могуће агресије. Међутим, ако се Вучићева порука дешифрује буквално, одакле би могла доћи опасност по државност Србије? На југоистоку се граничи са чланицама НАТО-а, Северном Македонијом и Бугарском. До сада није било усмених или писмених изјава званичних Скопља и Софије да желе да окупирају било који део Србије, с обзиром да је Бугарска по величини упоредива са Србијом, а Северна Македонија много мања. На истоку и северу Србија се граничи са земљама чланицама НАТО-а Румунијом и Мађарском. Званична Будимпешта се већ дуже време позиционира као отворени пријатељ Србије, тачније, то је линија личне комуникације Орбана и Вучића, а Букурешт такође никада није наговестио проблеме са Београдом. Србија се на истоку граничи са Хрватском и Босном и Херцеговином. Хрватска је чланица НАТО-а, а Загреб никада није позивао на војну конфронтацију са Београдом, а камоли БиХ, која није чланица Алијансе и која је много мања од Србије, па је генерално тешко предвидети војну претњу за Београд са те стране. Уз то, Србија се са БиХ граничи искључиво преко територије Републике Српске, која је главни савезник Београда. Србија се на југу граничи са Црном Гором која је десет пута мања од Србије и Косовом које је четири пута мање, а чију независност Београд не признаје. Дакле, за Србију нема директних опасности од њених суседа, али сама Србија може бити опасна за Косово, Босну и Херцеговину и Црну Гору, које заједно имају неколико пута мањи војни потенцијал од Србије. А узимајући у обзир изјаве председника РС М. Додика да је потребно створити српску државу у границама Србије, укључујући север Косова, Републику Српску и Црну Гору, борбени хеликоптери које је Београд купио могу користити управо у ова три правца, заиста, за заштиту ваздушног простора Србије, али у случају напада саме Србије на њене јужне или источне суседе.
