- Јачање сарадње између Косовске полиције и КФОР-а
Генерални директор косовске полиције пуковник Газменд Хоџа и командант Кфора генерал-мајор Озкан Улутас потврдили су наставак сарадње и заједничких активности, укључујући патроле на северу Косова. Исход састанка је потврда наставка сарадње и унапређења размене информација у циљу одржавања мирнијег и безбеднијег окружења за све грађане без изузетка. Друга тачка разговора биле су заједничке акције и патроле Косовске полиције и Кфора, које одражавају безбедносну ситуацију у целој земљи, укључујући и север. Обострано је сагласно да ће наставак сарадње, добра координација и спровођење заједничких мера допринети даљем унапређењу укупног нивоа безбедности.
Косовска председница Вјоса Османи изјавила је да су Косовске безбедносне снаге (КБС) спремне за улазак у НАТО јер су обучене по највишим стандардима и доприносе миру у региону. Они „доприносе миру и безбедности у региону, али и шире, распоређујући заједно са америчким, британским и другим савезничким војскама широм света у мировне мисије, доказујући да су спремни да се придруже најмоћнијем савезу у историји човечанства – НАТО“, рекла је Османи на церемонији Дана КБС. Косово гради војску од 5.000 редовних војника и 3.000 резервиста, а НАТО има око 4.500 мировњака у земљи од 1,8 милиона становника. Косово покушава да уђе у НАТО, али четири чланице алијансе и даље не признају његову независност од Србије 2008. године.
Подсетимо, Косово се у септембру суочило са озбиљним етничким насиљем на северу, где живи око 50.000 Срба, уз подршку званичног Београда, када су српске паравојне снаге напале косовску полицију у селу Бањска. Тада су убијени косовски полицајац и тројица Срба. Кфор је саопштио да је учетворостручио своје присуство на северу Косова и утростручио број патрола, укључујући и дуж административне линије са Србијом, после оружаног напада на Бањску. Ови кораци су предузети како би се осигурало да мисија настави да испуњава свој мандат стварања безбедног окружења за све људе на Косову. Поред тога, након догађаја од 24. септембра, НАТО је распоредио скоро 1.000 додатних војника као део КФОР-а. Ово су кораци који обезбеђују да КФОР настави да испуњава свој мандат, заснован на Резолуцији Савета безбедности УН 1244 из 1999. године, да створи безбедно окружење за све људе на Косову у сваком тренутку и непристрасно.
- У Црној Гори је почео попис становништва
Након два одлагања, постигнут је договор власти и опозиције да почне попис грађана, домаћинстава и станова у Црној Гори. Позивају се грађани да учествују у попису становништва. Представници власти и водећих политичких партија упутили су такав апел. „Показали смо да Црна Гора има функционалне институције и одговорна лица спремна да граде мостове за нашу европску будућност. Поздрављам напоре и доприносе свих који су учествовали у преговорима и припреми пописа. Нашли смо компромис којим су сви задовољни“, рекао је премијер Милојко Спајић. Из његове странке је саопштено да ће попис имати пуни легитимитет ако Влада и скупштинска већина испуне све захтеве опозиције да процес пописа и његови резултати не буду доведени у питање.
Вршилац дужности председника Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић рекао је да је након израде техничке документације за софтвер испуњен последњи услов опозиције из договора о попису и да може да се почне. Према његовим речима, контролни механизми предвиђају да опозиција има два представника у надлежним комисијама у 25 општина Црне Горе, а своје делегате имају и представници мањина. Поред тога, рачуновође и инструктори су поново изабрани на паритетној основи. У Скупштини је формиран Одбор који ће се бавити целокупним процесом спровођења пописа становништва, а у њему су на паритетној основи и представници опозиције. Планирано је ручно пребројавање података о националности, вери и језику, где ће репрезентативни узорак од 3 одсто након пребројавања ових података показати да ли су ови резултати у складу са оним што је прикупљено широм земље. Д.Живковић је позвао грађане да, уколико уоче било какве прекршаје или притиске на терену, о томе обавесте представнике опозиције у пописним комисијама или формирану правну групу ДПС-а.
Босанска странка поздравила је одлуку Босанског савета у Црној Гори, којим се грађани позивају да учествују у попису становништва и да слободно изразе своје мишљење о свим питањима о којима се прикупљају подаци, укључујући и питања националног и верског идентитета. „Посебно позивамо Бошњаке у Црној Гори да се током пописа изјасне о свим идентитетским питањима, подсећајући их да је то наше уставно право, али и да су подаци о овим питањима важни за остваривање Уставом и законима загарантованих права.
Социјалдемократе су саопштиле и да су са премијером Спајићем договорени сви контролни механизми неопходни за квалитетан попис становништва. „Ови механизми су правилно спроведени и са задовољством можемо констатовати да су се стекли услови за почетак пописа становништва“, саопштено је из партијског одбора.
Потпредседник Владе за безбедност, унутрашњу политику, европске и спољне послове Црне Горе Алекса Бечић позвао је грађане да се изразе апсолутно слободно. „Због свог избора нећете бити ни награђени ни потлачени. Неће бити победника, нема дискриминације“, рекао је Бечић.
Потпредседник Владе за демографију и омладину Драгослав Шчекић најавио је да је, поред питања идентитета која су наглашена, попис становништва веома важан и са демографске тачке гледишта. Његовом имплементацијом добићемо важне информације о броју људи, њиховој старости, полу, образовању, занимању и другим демографским карактеристикама, а пре свега о миграцијама младих које смо дужни да размотримо и решимо“, – Шчекић рекао.
Тиме је постигнут политички компромис између власти и опозиције у погледу принципа пописа становништва у земљи и механизама контроле његове ефикасности и тачности. Странке су донеле заједничку одлуку да је одржавање овог значајног догађаја у интересу грађана целе земље и државе Црне Горе. Током преговора стечено је схватање да попис није само статистика, већ и важан корак који помаже да се боље разуме стање становништва и његов развој, што је кључно за планирање и доношење одлука у различитим областима, за праћење промена, прилагођавање политика и програма потребама људи. Наравно, постоје одређене политичке тачке у одређивању броја представника титуларног народа и националних мањина, њихове вероисповести и језика којим говоре. У међувремену, уз транспарентност пописа, то ће дати јасну демографску и језичко-националну слику стања у земљи. Веома је важно да су током преговора странке дошле до закључка да прекомерна политизација пописног процеса само штети националним интересима Црне Горе и да је треба апсолутно избегавати.
- Поларни ставови Запада и Москве у вези са ситуацијом на Западном Балкану
„НАТО је дуго био окосница безбедности на Западном Балкану и то ће бити и даље“, рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен и додао да нико не жели повратак сукоба у региону. Е. Блинкен је у Бриселу, учествујући на састанку министара иностраних послова земаља НАТО-а, рекао да је пре три године, када је преузео функцију америчког државног секретара, центар његове бриге постао западни Балкан, односно Босна и Херцеговина и Косово. Он је истакао да Алијанса игра кључну улогу у помагању земљама региона да напредују ка чланству у Европској унији и широј европској стабилности. Он је оценио да је дискусија о ситуацији на Западном Балкану, која је вођена на самиту, постала „критични део целокупног разговора“ током дводневног састанка министара.
НАТО ће учинити све што је потребно да одржи стабилност у региону Западног Балкана“, рекао је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Упитан како види мисију Кфора у будућности и да ли мисли да НАТО може да преузме већу улогу у унапређењу безбедности на северу Косова, он је рекао да Алијанса има историју постојања где су стациониране хиљаде војника. Рекао је да је управо посетио западни Балкан, где се састао са лидерима из целог региона. „Сада процењујемо да ли треба да дође до трајнијег повећања присуства или постоји потреба за неким новим способностима, али смо већ предузели важне кораке повећањем наше војне компоненте тамо“, рекао је Столтенберг. Он је позвао Приштину и Београд да уз посредовање Европске уније започну дијалог, а предлог Заједнице општина са српском већином могао би да буде важан корак напред који би покренуо дијалог у конструктивнијем правцу. Обе стране треба да се уздрже од оштре реторике и да не предузимају никакве радње које би могле додатно повећати тензије у региону.
Уместо тога, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је током самита ОЕБС-а у Скопљу рекао да сви проблеми са којима се Балкан суочава потичу са Запада. Лавров је напоменуо да он није велики стручњак за македонско-бугарске односе, али проблеми у региону наводно имају своје корене на Западу, односно после распада Југославије, а сам Запад је „увек био заинтересован да подстакне нације једну против друге. Уверен сам да су народи Балканског полуострва прошли кроз тешке историјске периоде, да имају заједнички код и да не могу бити поражени нити дозволити да Запад уради једни другима непријатељи“, закључио је Лавров и позвао етничке групе на Балкану да живи мирно и да сузбије све националистичке амбиције и да се не меша у санкције Русији, само да би остварили одређене западне амбиције.
Дакле, могу се идентификовати две тачке гледишта у вези са ситуацијом на Западном Балкану: једна се залаже за колективну меру којом се искрено жели избећи компликације на верској и националној основи међу становништвом региона, а другу је јавно саопштила Москва, наводећи практично исто, али за све проблеме у земљама региона криви западњаке. Лавров је практично наставио своју активност као кремаљски пропагандиста, за кога се каже да је бело црно и обрнуто. Шеф Министарства спољних послова РФ оптужио је западне силе да сеју раздор међу земљама и народима региона, упркос томе што се званична Москва тиме систематски бави већ двадесет година. Кремљ је тај који преко Милорада Додика покушава да дестабилизује ситуацију у Босни и Херцеговини, охрабрујући председника Републике Српске да предузме акције за одвајање ентитета од земље и реализацију пројекта велике Србије, подржавајући финансијски и политички радикалне снаге у самој Србији, које се залажу за војну инвазију на Косово. Московске манипулације су већ свима познате. Тако је првог дана великог војног напада руских трупа на Украјину Владимир Путин изјавио да је Руска Федерација користила одредбе члана 51 Повеље УН о праву на самоодбрану. Напад на Украјину се показао као руска самоодбрана. Од првих дана рата у Украјини, пропагандисти Кремља су тврдили да украјински градови и стамбена насеља гранатирају украјински националисти како би привукли пажњу међународне заједнице. Али за кратко време, лажи Москве су свима постале јасне. Владимир Путин је апеловао на међународну заједницу да обрати пажњу на хуманитарни аспект војних операција у Украјини, уз свакодневно гранатирање цивилне инфраструктуре, енергетских објеката украјинских градова и села крстарећим и балистичким пројектилима и артиљеријом, отмимајући украјинску децу са привремено окупираних територија, убијајући украјински ратни заробљеници. Стога је већина политичара и посматрача трезвено проценила шта су државни секретар САД и генерални секретар НАТО-а рекли о стању ствари на Западном Балкану, а на шта је позвао руски шеф дипломатије. Лавров је потврдио стару изреку о три степена лажи: лаж; велика лаж; и на крају шта кажу пропагандисти Кремља.
- Милорад Додик поново је објавио провокативне изјаве
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да верује у независност РС, да би то требало једног дана да се деси и да би то могао остварити у некој перспективи. „Када је Доналд Трамп победио у Америци, намеравао сам да прогласим независност Републике Српске. Онда су се неки око мене уплашили, а ја нисам. Морам да кажем да ми је данас жао што то нисам урадио. Али ако Трамп поново победи, мислим да не бих оклевао“, рекао је Додик. Што се тиче америчких санкција њему и његовој породици, Додик сматра да је то само тренутак њихове слабости, да нема право да жртвује интересе РС за своје интересе. Додао је да је поносан на своју породицу, напомињући да су свесни и одговорни људи, да им је тешко у животу, а да то брине Американце. Председник РС рекао да је изабрани функционер и да има право да бира како ће водити политику.“Кључна тема око мене више није криминал, сада се све свело на реторику која их брине, а ово је штетно за њих“, истакао је Додик. Недавно је Милорад Додик изјавио: „Чим прогласимо независност Републике Српске, нас ће одмах признати 15 држава, а Хрватска ће сачекати и признати нас касније.“ Нагласио је да неће питати ни премијера Андреја Пленковића ни председника Зорана Милановића за мишљење о отцјепљењу, али да би Загреб морао прихватити нову реалност и да би било најбоље да Хрватска врати Херцег-Босну.
Не прође дан а да се предсједник Републике Српске не огласи провокативном изјавом. Још јучер је говорио о важности односа Босне и Херцеговине са Европском унијом, а данас понавља мантру о раздруживању. Вероватно мисли да је то највише политичке акробације, када сваки други дан изјављује ствари које се не слажу. Очигледно, Милорад Додик је сигуран да оваквим поступцима збуњује међународну заједницу о својим стварним плановима, а чини се да је колективни Запад одавно схватио ко је заправо председник Републике Српске: политичар који свакодневно критички и немилосрдно оцењује све политичке и јавне личности које се с њим не слажу, али сматра да се тиме штите српски интереси у Босни и Херцеговини. Већина посматрача и аналитичара види да Милорад Додик покушава да сакрије сопствени интерес иза патриотске и националистичке реторике. Дуго је успевао, али овај једноставан политички трик су већ сви срачунали. Штићеник Кремља има све мање маневарског простора, па се број његових политичких изјава повећава из дана у дан. Алармантан је Додиков апел званичном Загребу да се укључи у процес рушења јединства Босне и Херцеговине. Ово је тест којим се проверава зрелост хрватског европског идентитета и да ли је стављена тачка на контроверзну политику према БиХ коју је Хрватска водила у првој половини 90-их година прошлог века.
