- Интерпол је тражио Милана Радојичића
Међународна полицијска организација (Интерпол) расписала је потерницу за Миланом Радојичићем због догађаја у Бањској, потврдио је министар у Влади Косова Ненад Рашић. Он је додао да је потерница издата на основу захтева Министарства унутрашњих послова Косова преко УНМИК-а (Мисија привремене администрације Уједињених нација на Косову), пошто Косово није чланица Интерпола. М. Радојичић је преузео одговорност за напад у Бањској 24. септембра ове године, када је убијен полицајац Африм Буњаку. Након тога, у обрачуну са косовском полицијом убијена су тројица српских нападача, који су били део наоружане групе.
Радојичић је након преузимања одговорности поднео оставку на место потпредседника Српске листе, највеће српске странке на Косову, коју подржава званични Београд. Он је преко свог адвоката изјавио да је „лично“ организовао напад и све логистичке припреме и да о таквим плановима никога није обавестио. Међутим, косовске власти тврде да иза напада на Бањско стоји и држава Србија, што званични Београд негира. Радојичића је полиција Србије привела 3. октобра ове године у Београду под оптужбом да је „организовање ради вршења кривичних дела, недозвољена производња, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материја и тешка кривична дела против опште безбедности”. Међутим, дан касније пуштен је под условом да не напушта Србију и да му је забрањен одлазак на Косово. Косовска полиција открила је велики арсенал оружја неколико дана након напада у Бањској. Међународна заједница најоштрије је осудила овај напад, затражила истрагу и привођење нападача правди. Министар унутрашњих послова Косова Ђелал Свечља рекао је још раније да ће Министарство унутрашњих послова тражити од Србије изручење Радојичића, као и „свих оних који су учествовали у планирању и спровођењу терористичке акције“ у Бањској. Свечлија је рекао и да је истрага показала да је у нападу на Бањску учествовало „више од 80 терориста“. Косовски премијер Аљбин Курти рекао је тада да је терористички напад на Бањску део ширег плана за анексију севера Косова.
Подразумева се да, поред Радојичића, Интерпол трага за још 19 лица умешаних у дешавања у Бањској. УНМИК је помогао у издавању 44 црвене потернице и 12 захтева за изручење Косову од стране чланица Интерпола. Косово до сада није имало директан контакт са Интерполом. Комуникацију врши Мисија УН на Косову на основу сарадње успостављене Меморандумом о разумевању између ИНТЕРПОЛ-а и УНМИК-а 2002. године, у циљу размене информација, наређења, међународних истрага, кривичних предмета.
Јасно је да ће председник Србије Александар Вучић заштитити Милана Радојичића од изручења Косову по Интерполовој потерници, све док његов ауторитет ни на који начин не буде угрожен међународном дискредитацијом. Након тога, могуће је да ће Радојичић ипак бити ухапшен у Србији због појачаног међународног притиска. Међутим, могуће је да ће Радојичић бити упозорен унапред о припремама за његово хапшење и да ће негде моћи да побегне, на пример, директним летом за Русију, одакле ће бити веома проблематично доћи до њега. Ако Москва предузме такав корак, постаће јасно да је Русија директно стајала иза напада у Бањској и да је „играла своју игру” уз прећутну сагласност Београда, јер је у то време шеф Безбедносно-информативне агенције био потпуно проруски настројен кадар – Александар Вулин.
У међувремену, међународна полицијска организација Интерпол расписала је потерницу не само за бившим потпредседником „Српске листе“ Миланом Радојичићем, већ и за још 19 особа. Траже се Данило Васић, Лазар Смигић, Маријан Радојевић, Милорад Керстовић, Милорад Јевтић, Момчило Вукотић, Саша Перић, Немања Станковић, Стефан Радојковић, Стефан Јовановић, Трајко Васић, Углеша Јаредић, Урош Милић, Вељко Георгијевић, Владимир Радивојевић, Владимир Вукотић, Власимир Андрић, Вукашин Јаредић и Александар Милосављевић. Биће веома проблематично сакрити их све на територији Русије, па је могуће да се у игру укључе и Република Српска, Белорусија, а можда и Кина.
- У Београду је отворено представништво организације „Друга Украјина“, коју је створио Виктор Медведчук, издајник украјинског народа
Виктор Медведчук, некадашњи најпознатији проруски политичар у Украјини, кога су Руси намеравали да поставе на власт у Кијеву у случају успеха Путиновог „блицкрига” против Украјине, регистровао је представништво своје организације „Друга Украјина” у Србији без велике помпе. Руски председник Владимир Путин кум је ћерке Виктора Медведчука Дарије. Независни српски медији сазнали су за стварање проруског удружења које подржава руску агресију на Украјину скоро три месеца након регистрације у Србији, односно тек након што је ту вест објавио руски портал „Октагон“.
Представништво руске организације „Друга Украјина” отворено је у августу 2023. године, а на челу „Београдске канцеларије” био је српски бизнисмен и проруски политичар Драган Станојевић, који није познат широј српској јавности. Јавно је подржао руску агресију на Украјину, а на предстојећим парламентарним изборима налази се на листи провладине и проруске странке „Ми смо глас народа“ скандалозног епидемиолога Бранимира Несторовића, који се прославио називајући пандемију корона вируса измишљотином Фејсбука. Станојевић се хвали и пријатељством са главним Путиновим идеологом Александром Дугином, руским профашистичким филозофом, а на својим профилима на друштвеним мрежама објављује фотографије са Александром Вучићем. Станојевић, који је радио у Украјини, где је имао фирме, био је стално повезан са тамошњом проруском елитом, како је рекао српској редакцији Руссиа Тудеј. Он сматра да су неки људи у Србији забринути за „Другу Украјину“, али немају ништа против „Друге Србије“, те да Украјинци који не подржавају актуелну власт могу некако да одлуче за кога су. Према званичном регистру, представништво „Друге Украјине” своју делатност назива „успостављањем обострано корисне сарадње народа Србије, Русије и Украјине”.
Својевремено је Владимир Путин заменио Виктора Медведчука, којег су украјинске власти ухапсиле због отвореног подржавања агресије, за многе затворенике јединице „Азов” која је бранила Мариупољ, што показује колико му је Медведчук важан. Сада Медведчук живи у Москви, одакле покушава да шири своје „идеје“ о променама у Украјини и још се нада да ће са руским тенковима доћи у Кијев и постати „украјински Лукашенко“. Међутим, свакако је интересантно да он оснива представништво руске политичке организације у Србији, која би требало да се бави „интеграцијом у српско друштво Украјинаца другачијег мишљења од званичног Кијева“. Другим речима, представништво треба да прати, контролише и намами Украјинце који живе у Србији на „руску страну“.
Стога је идеја успостављеног представништва, према Станојевићу, да активира Украјинце у Србији да провере да ли им је потребна помоћ. Станојевић је одбацио сумње да се иза „Друге Украјине” крије намера Москве да утиче на јавност у Србији уз помоћ „меке моћи”, упркос томе што је на челу овог удружења отворено прокремљански политички лик. Тренутно постоји пет филијала „Друге Украјине“: у Москви, Ростову на Дону, Краснодару, Белгороду и Симферопољу, а сада и у Београду. Представништво „обећава бесплатне поклоне до Нове 2024. године за децу свих Украјинаца који се пријаве. Може се посумњати да на овај начин неко покушава да попише све Украјинце у Србији, али и у региону.
На пример, бивши српски дипломата Сречко Џукић каже да се „утицај руског фактора у Србији наставља са свих страна и на свим линијама“. Реч је о утицају на српско друштво, политичке, економске, безбедносне и друге структуре. И јасно је да то Москви одговара, да се противи изолацији, санкцијама и другим ограничењима, али због чега територија Србије објективно постаје поље сукоба. „То су веома јаке структуре, намећу ставове, контролишу догађаје и није тешко замислити ситуацију када све може да измакне контроли“, сматра Џукић.
„Друга Украјина“ није једина проруска организација у Србији, земља је домаћин и паравојне групе „Зли орлови“ отворено десничарског радикала Андреја Лисова, затим неонацистичког покрета Дениса Гаријева под називом „Руска Царска Легија“ и представништво ПВК „Вагнер“ које се бавило регрутацијом плаћеника у Србији. Москва је претворила Београд у место за спровођење своје политике на Балкану и читавој југоисточној Европи. Одавде носи своје пропагандне активности, покушавајући да утиче на светоназор становништва региона, доводећи их у заблуду о агресији на Украјину и плановима за напад на суседне земље са циљем да их окупирају, поробе или инсталирају режиме лојалне Кремљу.
- Први пут ће шеф владе Северне Македоније бити етнички Албанац
Талат Џафери ће постати први албански премијер Северне Македоније. Џаферијево именовање значи да ће он напустити челну функцију у парламенту, где ће га заменити кадрови владајуће Социјалдемократске партије (СДСМ). Председник Собрања Северне Македоније Талат Џафери постаће премијер техничке владе која ће бити формирана 100 дана пре избора из албанске странке Демократска унија за интеграције (ДУИ), која је део владајуће коалиције. Руководство ДУИ је предложило да председник Собрања Талат Џафери буде премијер Северне Македоније од 28. јануара 2024. године, када су 4. децембра парламентарне политичке странке постигле договор о одржавању првог круга председничких избора 24. априла 2024. и другог круга председничких и парламентарних избора 8. маја.
Именовање Албанца за техничког премијера 100 дана пре избора било је део коалиционог споразума између бившег председника СДСМ Зорана Заева и лидера ДУИ Алије Ахметија после избора 2020. године. Премијер Северне Македоније и лидер СДСМ Димитар Ковачевски потврдио је да ће поштовати договоре које је његов претходник постигао у вези са представником ДУИ, „о првом албанском премијеру у Северној Македонији“. Највећа македонска опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ тражила је да се одустане од концепта техничке владе у припремама за изборе, а њен лидер Христијан Мицкоски отворено је изјавио да та странка жели да спречи избор Албанца за техничког премијера Северне Македоније.
Треба напоменути да идеју о именовању етничког Албанца за премијера земље није прихватила ни опозициона партија Демократска унија. Она је упозорила на кршење Охридског оквирног споразума и Амандмана 6 на Устав Северне Македоније, да формирање техничке владе суспендује и крши одредбе и принципе адекватне и правичне заступљености свих етничких заједница у структурама власти. Доминација ДУИ, која има само 13 посланика од 120 изабраних представника народа, показује и потврђује одлучност СДСМ-а да по сваку цену буде на власти, занемарујући националне и државне интересе, као и интересе македонске већине, наводи се у извештају. „Желимо да упозоримо да таква политика нема подршку већине грађана и да манипулације, да је то европски фронт, неће проћи. Демократска унија сматра да овај преседан, који је створио актуелни премијер и шеф СДСМ Ковачевски, „има снажан утицај на међунационалне односе, као и на даљу дуализацију и криминализацију државе, неодговорност и некажњивост политичке мафије која влада Македонијом“, додају из Демократске уније. Странка се залаже за грађански концепт и функционише за најспособније политичаре, без обзира на националну, верску или партијску припадност. Ово би требало да важи за све етничке заједнице. Ова правила се не могу злоупотребити само у корист ДУИ. Демократска унија не подржава формирање техничке владе, а још више са премијером из редова ДУИ.
Стога је политичка опозиција у земљи била категорички против идеје да се уочи избора именује техничка влада, чак и на челу са етничким Албанцем. У међувремену примедбе опозиције очигледно неће бити узете у обзир, а дугорочно би ДУИ могао да освоји гласове већине албанског бирачког тела Северне Македоније, што даје добре шансе да заједно са СДСМ формирају нову владу и именују свог представника за шефа државе. Критика опозиције је само делимично конструктивна. Ову критику подржавају традиционални гласачи ВМРО-ДПМНЕ и Демократске уније. Али велико је питање да ли ће бирачко тело, које нема стабилне политичке преференције, подржати такву реторику. Његов политички избор ће одредити ко ће на крају преузети вођство на следећим изборима.
- Саопштење проруске политичке снаге у Србији
Руска странка, која учествује на парламентарним и локалним изборима у Србији и званично заступа интересе Руса као националне мањине у земљи, позвала је на отварање руске војне базе у Србији.
Руска странка Србије залаже се за отварање Руско-српског хуманитарног центра на северу земље у Војводини, а да се постојећи Руско-српски хуманитарни центар који се налази на југу у Нишу претвори у руску војну базу. Промосковска странка сматра да с обзиром на то да је Србија окружена земљама НАТО-а и да постоји опасност од агресије Алијансе на Србију, основ безбедности земље треба да буде максимална интеграција и војни савез са Руском Федерацијом. Противтенковски ракетни системи Корнет, ПВО системи Панцир, ловци МиГ-29, модернизовани тенкови Т-72, борбени хеликоптери Ми-35 само су део војне помоћи коју Руска Федерација пружа Оружаним снагама Србије. С тим у вези, руководство прокремаљске политичке снаге апеловало је на грађане Србије да јој изразе поверење како би се у будућности успоставили још чвршћи односи Србије и Руске Федерације. Странка је позвала на заокруживање броја 16 на републичкој листи и броја 4 на регионалној листи политичких партија Војводине, јер се тврди да су Срби и Руси заувек браћа.
Тако се прокремљански политички лоби активирао на ванредним парламентарним и локалним изборима у Србији. Русија жели да излобира своје отворене присталице да дођу на власт у земљи, како би преко њих званични Београд постао још више зависан од одлука Москве. Отварање руске војне базе на територији Србије у потпуности подређује активности српске владе плановима Кремља, који је одлучан да, користећи жељу радикалних снага да реализује пројекат стварања Велике Србије започне широки рат на Западном Балкану. Да би се започео рат на Косову, видљива је намера да се изгради руска војна база у близини границе са Косовом у Нишу. Одатле Руси планирају да пруже логистичку подршку у случају да Београд започне рат против Приштине. То су веома опасни планови који показују Zверски осмех Москве, али никако чин пријатељства два народа. Путин планира да пошаље Србе у велики рат, а затим да буде преговарач у односима са НАТО. Ово је подла и подмукла позиција коју традиционално користи Москва. Кремљ је вековима причао бајку о историјском пријатељству украјинског и руског народа, а када је Кијев одлучио да крене путем европских интеграција, руска војска је са свим својим трупама напала Украјину са циљем да уништи украјински народ и украјинску државност. Питање је само да ли ће српски бирачи препознати провокативну политику Кремља?
