- Народна скупштина Србије одржава конститутивну седницу
Потврђени су мандати свих 250 посланика новог сазива и изабраници су положили заклетву. Након тога завршено је заседање парламента које је трајало око пола сата.
Због оптужби за изборну превару, део опозиције је положио заклетву у скупштинском ходнику уместо у сали за седнице. Нико од новоизабраних посланика опозиције није одустао од мандата.
Тако се за сада може констатовати да је српска опозиција одустала од борбе да се парламентарни избори 17. децембра прогласе неважећим.
- Европски парламент позива на међународну истрагу о кршењу парламентарних, локалних избора у Србији
Европски парламент је подржао резолуцију којом се позива на независну међународну истрагу о неправилностима на децембарским парламентарним и локалним изборима у Србији, са посебним освртом на изборе одржане у Београду, где је забележен највећи број кршења. ЕП позива Европску комисију да одмах започне ревизију средстава која су Влади Србије обезбеђена у оквиру Инструмента за претприступну помоћ III (IPA III) и других финансијских инструмената и да обустави финансирање уколико српске власти нису спремне да спроведу кључне препоруке везане за изборе или ако међународна истрага докаже да су били директно умешани у изборну превару.
Београд је одлуку Европског парламента доживео готово као објаву рата. Лидери српске владе повукли су паралеле са почетком Првог светског рата, упоређујући резолуције Европског парламента са ултиматумом Аустроугарске Србији пре 110 година, након што је босански Србин Гаврило Принцип убио аустријског надвојводу и када су српске власти пристале на све осим на међународно истрага о терористичком нападу. Сличне изјаве дали су и председница Владе Србије Ана Брнабић и председник владајуће Српске напредне странке (СНС), потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић. Овај други је отворено рекао да позив на међународну истрагу у вези са изборним резултатима личи на „ултиматум из 1914. године“.
Спор актуелне власти Србије и органа ЕУ сведочи о системским противречностима Београда и Брисела. Конфликт ће се ширити и продубљивати све док највише руководство у Србији не постане проевропски оријентисано или док се више просрпски политичари не појаве у телима ЕУ.
- Савет безбедности УН одржава хитан састанак о Косову
Састанак је сазван на захтев Србије након што је Централна банка Косова донела уредбу да је евро од 1. фебруара 2024. године постао једина валута дозвољена за готовинске трансакције, док је употреба српског динара у те сврхе забрањена.
Састанку 8. фебруара присуствовали су председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти.
Вучић је, обраћајући се Савету безбедности Уједињених нација, навео да се одрицањем од динара жели учинити неподношљивим живот српској мањини која се истискује из земље. Ово је „ништа друго до још један потез у низу прогона, систематског и великог напада на српско становништво“, рекао је председник.
Њега је поновио и заменик руског амбасадора Дмитриј Пољански, који је оптужио Косово да организује „антисрпски терор“ и покушава да се реши „неалбанског становништва“.
Косовски премијер је заузврат истакао да су лажи изјаве да „Косово спроводи кампању етничких чистки или прогона српске заједнице“. Одлука Централне банке Косова „не забрањује нити спречава Владу Србије да пружа финансијску подршку косовским Србима“, већ је усмерена против организованог криминала, трговине оружјем и прања новца, где се увелико користи илегално транспортовани новац. углавном то што се кријумчари преко косовско-српске границе, нагласио је Курти.
Представници УН и чланови Савета безбедности нису подржали косовског званичника, истичући да једнострани кораци, попут одлуке о забрани динара, не доприносе стабилности.
Керолајн Зијаде, специјална представница генералног секретара и шефица Мисије привремене администрације УН на Косову (УНМИК), рекла је да једностране акције, без обзира на то која их страна заузме и каква оправдања дају, погоршавају атмосферу несигурности и неповерења.
Амбасадорка САД Линда Томас-Гринфилд позвала је на хитно одлагање забране динара, рекавши савету да је одлука донета без одговарајуће припреме или консултација са локалним становништвом.
Када су други чланови Савета безбедности УН узели реч, многи су изразили забринутост због предлога прописа Централне банке Косова о готовинским трансакцијама и позвали да се посвети већа пажња потребама српске мањине. Констатујући да међуетничке тензије угрожавају регионални мир и безбедност, многи су такође позвали Београд и Приштину да се уздрже од једностраних или ескалирајућих акција, да се врате дијалогу који омогућава Европска унија и да раде на нормализацији односа.
Расправа у Савету безбедности је тако показала да актуелна политика Приштине не ужива никакву подршку међународне заједнице. Међутим нема знакова да ће Куртијева влада одустати од даљих корака да потврди суверенитет Косова.
- Личне карте „Републике Македоније“ више не важе
У поноћ 12. фебруара 2024. завршава се петогодишњи прелазни рок дефинисан Преспанским споразумом о преименовању Македоније, па ће тиме легитимације грађана које садрже стари назив државе „Република Македонија“ постати неважеће.
Преспански споразум, који су у јуну 2018. потписале Грчка и Република Македонија под покровитељством Уједињених нација, решио је дуготрајни спор око имена. Македонија је преименована у Северна Македонија.
Уставне амандмане у вези са променом имена земље подржао је парламент земље 11. јануара 2019. Након што су измене објављене у Службеном гласнику у фебруару 2019. године, отпочео је петогодишњи прелазни период.
Северна Македонија је почела да издаје пасоше и личне карте са новим именом земље средином 2021. У недељи која је претходила 12. фебруару 2024. године, Министарство унутрашњих послова Северне Македоније саопштило је да је издало више од 1,2 милиона пасоша са новим именом земље, више од 1,1 милион нових личних карата и око 550.000 нових возачких дозвола. У земљи од 1,8 милиона становника, то значи да најмање трећина грађана, отприлике 600.000, тек треба да добије пасош или личну карту са новим именом земље.
Уместо замене старијих таблица, у плану је да се на регистарске таблице ставе налепнице са новом скраћеницом НМК уместо МК. Овај процес је тек почео.
У јавности нема јасних објашњења зашто Скопље није на време заменило легитимације грађана. Међутим, једна верзија говори да су се македонске власти надале да ће прелазни рок бити продужен, али грчка влада није пристала на то.
- Самит Украјина – ЈИЕ биће одржан у Тирани 28. фебруара
Према извештајима медија, догађај заједнички организују албански премијер Еди Рама и украјински председник Володимир Зеленски.
Председник Србије Александар Вучић већ је најавио учешће на форуму.
По свему судећи, српски лидер ће искористити платформу самита да демонстрира моралну подршку украјинском руководству и заузврат добити још једно уверење о подршци Украјине територијалном интегритету Србије, односно гаранцију да Кијев неће признати Косово.
- Орбан: Србија треба да уђе у ЕУ пре Украјине
Србија треба да уђе у Европску унију што пре, пре Украјине, иначе ће Брисел изгубити Београд, који ће изабрати сарадњу са другим партнерима, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан.
„Морамо да завршимо старији задатак проширења пре него што кренемо у ново проширење са Украјином. Ако не интегришемо Србију што је пре могуће, изгубићемо је. Србија има друге опције. Управо је склопила споразум о слободној трговини са Кином“, рекао је Орбан за аустријски новинари. (Србија и Кина потписале су споразум о слободној трговини у октобру 2023.).
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио је раније да ће један од приоритета Мађарске током председавања ЕУ бити убрзање приступања земаља Западног Балкана ЕУ.
Како је саопштено, Мађарска ће председавати Саветом Европске уније од јула до децембра 2024. Очекује се да ће у том својству Будимпешта активно промовисати европску интеграцију Србије и других земаља у региону, док омета Украјину.
