- Реакција Београда и Бањалуке на састанак чланова Председништва БиХ са премијером Косова
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је изненађен сусретом чланова Председништва БиХ Жељка Комшића и Дениса Бечировића са косовским премијером Аљбином Куртијем на самиту у Паризу и да то показује двоструке стандарде када је у питању поштовање територијалног интегритета. Вучић је рекао да је добро што Србија зна са ким има посла. Према његовом мишљењу, Бечировић и Комшић су пристали на састанак са Куртијем, али то су два приступа дешавањима у бившој Југославији, да „негде признате територијални интегритет и захтевате да га поштујете, а са друге стране онај од кога захтевате да поштује територијални интегритет, не признаје интегритет своје земље?“, упитао је Вучић. Он је напоменуо да до формирања Заједнице српских општина на северу Косова неће доћи док је на власти Курти, који „увек користи Балкански трикови“, истичући да ће Србија учинити све да спасе животе Срба на Косову и мир. Он је навео да у Паризу, где учествује на Мировном форуму, није комуницирао са Куртијем, који је сам бирао са ким од представника БиХ би се састао.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је састанак чланова Председништва БиХ Жељка Комшића и Дениса Бећировића са косовским премијером Аљбином Куртијем у Паризу претња суверенитету БиХ и директан чин уништавања БиХ, „у који се они стално заклињу“. Додик је напоменуо да Комшић и Бечировић тиме показују да су спремни да признају оно што Босна и Херцеговина не признаје, истичући да Бечировић и Комшић воде лицемерну политику, а њихов сусрет са Куртијем је једна у низу намерних провокација. У случају Босне и Херцеговине више пута су покушавали да председнику Србије Александру Вучићу „држе лекције” о суверенитету и територијалном интегритету, али када је реч о Косову „заборављају” да директно нападају интегритет Србије. Осим тога, када је у питању мирно раздвајање у Босни и Херцеговини, они су веома забринути за суверенитет и државу БиХ, али су истовремено спремни да се мешају у унутрашње ствари Србије – рекао је Додик. Он је поновио да не постоји одлука БиХ о признању Косова, истичући да РС никада неће пристати на такву одлуку, без обзира на ставове политичара у Федерацији БиХ.
Овај догађај је прокоментарисала и трећи члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић. Она је напоменула да је састанак два члана Председништва БиХ са премијером Косова лични чин и нема никакве везе са званичним ставом Босне и Херцеговине по питању Косова, јер БиХ није признала Косово, што је део Србије. Она је нагласила и да је став Босне и Херцеговине усаглашен ако су за то гласала сва три члана Председништва. Знамо да се Србија носи са сложеним проблемима које намећу они који промовишу политику двоструких стандарда. Овако доживљавам корак Комшића и Бечировића који кажу да је нормално да се не поштује територијални интегритет Србије, већ да се поштује интегритет Босне и Херцеговине“, рекла је Цвијановићева. Питала је како би изгледало да је неко други допринео распаду Босне и Херцеговине, као што сада чине са Србијом.
Тако су радње двојице чланова Председништва БиХ оштро критиковали председник Србије, председник Републике Српске и члан Председништва БиХ из реда српског народа. Очигледно је да су Београд и Бања Лука веома болно свесни међународних активности косовског премијера Аљбина Куртија, који је самит у Паризу искористио за низ билатералних састанака. Босна и Херцеговина није признала државну независност Косова због одвојеног положаја Републике Српске и њеног представника у Председништву Босне и Херцеговине. М. Додик стално говори о потреби да РС напусти Босну и Херцеговину, а остали политички актери у земљи то и даље толеришу. Али постоји састанак са премијером Косова и председник РС изјављује да се тиме разбија јединство Босне и Херцеговине. Тада онај ко систематски покушава да разори јединство Босне и Херцеговине изражава забринутост због могућности дестабилизације ситуације у земљи. Стога је могуће да се М. Додик парним данима залаже за институционално јединство државе, а непарним позива на њено одвајање и отцјепљење. С тим у вези, став председника Србије је много исправнији. У својим јавним изјавама никада није доводио у питање јединство Босне и Херцеговине, али његови стални контакти са председником РС и наставак посебног односа Београда са Републиком Српском указују на дволичност оваквог става. А. Вучић схвата да се М. Додик претворио у ексклузивни пројекат Москве и да више није самосталан политичар. Преко Додика Кремљ жели да реализује великосрпски пројекат искључиво ради покретања великог рата у региону. Уосталом, оно што Додик званично промовише – стварање јединствене српске државе на месту Србије, Републике Српске и Црне Горе дефинитивно ће довести до великог рата у Босни и Херцеговини, Црној Гори и на Косову. То може бити широк крвави међуетнички сукоб, а Москви није стало до могућих бројних жртава међу мирним људима. За Кремљ је важно да започне још један велики рат у центру Европе како Европљани не би били превише фокусирани на подршку Украјини у супротстављању руској агресији.
- Састанак председника Црне Горе са помоћником државног секретара САД
Црногорски председник Јаков Милатовић састао се у Паризу са новоименованим помоћником америчког државног секретара Џејмсом О’Брајеном. У искреном разговору констатован је значај одржавања отворених билатералних односа Црне Горе и САД и потврђено снажно партнерство две земље у оквиру НАТО-а. Председник Милатовић је упознао саговорника о формирању нове законодавне и извршне власти у Црној Гори, чиме су створени услови за активирање унутрашњих реформи неопходних за убрзање процеса европских интеграција. Помоћник америчког државног секретара О’Брајен изразио је задовољство усклађеношћу спољне политике Црне Горе са политикама ЕУ и НАТО-а и посвећеношћу председника Милатовића у том погледу. Поред тога, указао је на значај ефикасне имплементације Плана подршке ЕУ за земље Западног Балкана, као и на потребу опште ревитализације процеса проширења ЕУ за земље региона. Заједнички је договорено да ће именовања на кључне функције у црногорском правосудном систему, која се очекују до краја 2023. године, дати додатни подстицај унапређењу владавине права у земљи и борби против организованог криминала и корупције.
Сусрет црногорског председника са високим америчким дипломатом био је добар сигнал да Вашингтон разуме ситуацију у којој се Црна Гора сада налази. У политичкој једначини изградње става структура власти за спровођење политике комплементарне циљевима НАТО и ЕУ има још много непознаница. САД не желе одмах да постављају неке конкретне задатке, а то није сасвим тачно у успостављању поверљивих билатералних односа. Постоји опште схватање да се, упркос својој малој величини, Црна Гора види као важан партнер атлантске заједнице у региону Западног Балкана. Жеља званичне Подгорице да се више фокусира на преговарачки процес са Бриселом око затварања низа преговарачких поглавља може постати прави сигнал да ће добити чланство у ЕУ пре 2030. године, што је одређено роком за приступање држава региона у Европску унију ако су испуњени сви услови за чланство. Остаје питање да ли су сви политички актери у земљи спремни да спроведу такав план.
- Изјава премијера Косова током мировног форума у Паризу
Косово се суочава са претњама по своју безбедност из иностранства, посебно из Србије, рекао је косовски премијер Аљбин Курти током Мировног форума у Паризу. Курти сматра да Београд треба да призна Косово и де факто и де јуре, подсећајући да Србија де јуре признаје Босну и Херцеговину, али не и де факто, јер има посебне односе са Републиком Српском. Према речима косовског премијера, истовремено је потребна и нека врста симетрије у правима мањина. Јасно је да права мањина не могу бити идентична, али ако постоји велики дисбаланс по овом питању између земаља региона, онда то изазива тензије, које могу да искористе неки центри дестабилизације. Курти је поменуо напад на Бањску, истакавши да се ради о нападу терористичких паравојних група из Србије на северу земље, што је требало да буде повод за увођење српске војске на Косово. Аљбин Курти сматра да не постоје само унутрашње претње безбедности земље, већ и спољне претње, а то је повезано са геополитичким реалностима које свет и земље континента тренутно доживљавају, а са друге стране, северни сусед, који не признаје Косово. Дакле, Приштина има само једну алтернативу – улазак у Европску унију и НАТО. На питање да ли би ЕУ могла да помогне Косову, Курти је рекао да верује у две обавезе које из тога произилазе: „Постоје два обећања, једно од председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен о плану проширења и такође од председника Европског парламента Шарла Мишела да ће 2030. ЕУ и Западни Балкан се уједињују.“ Он је такође приметио да због изостанка визне либерализације Косово није добило ни статус земље кандидата за чланство у ЕУ. Уосталом, оно што Додик званично промовише – стварање јединствене српске државе на месту Србије, Републике Српске и Црне Горе дефинитивно ће довести до великог рата у Босни и Херцеговини, Црној Гори и на Косову. То може бити широк крвави међуетнички сукоб, а Москви није стало до могућих бројних жртава међу мирним људима. За Кремљ је важно да започне још један велики рат у центру Европе како Европљани не би били превише фокусирани на подршку Украјини у супротстављању руској агресији.
Тиме је косовски премијер повукао историјску паралелу да као што је Москва незадовољна распадом Совјетског Савеза, тако је и Београд незадовољан распадом Југославије, који је он сам изазвао. Сам пројекат размене територија између Србије и Косова тренутно је пропао, али идеја је и даље жива. Иако је Аљбин Курти коментарисао зашто би односе са Београдом требало што пре нормализовати признањем Косова де јуре и де факто, а то ће бити боље за све, ипак, његове аргументе тешко да чује политички врх Србије. Напротив, провладини медији у Београду су говорили да је Курти највећи непријатељ Србије. Наравно, у случају пораза на следећим парламентарним изборима политичког блока оријентисаног на председника А. Вучића, међу опозиционим круговима Србије постоје политичке снаге спремне да признају независност Косова. Међутим, остаје отворено питање да ли ће ову идеју подржати већина опозиционих партија које ће ући у парламент. Уколико то буде могуће, очигледно је да ће српски радикали, социјалисти и напредњаци створити политичку кризу у земљи и повести своје присталице у протестну шетњу тражећи ванредне изборе, као што је то до сада чинила опозиција. А ако успеју, сигурно ће имати довољно снаге да победе и врате се на власт. Чини се да Косово постаје толико горући проблем да ако се неко усуди да га реши у Србији, сигурно ће бити збрисан са власти. Дакле, још није јасно да ли је неко спреман да жртвује своју политичку будућност зарад решавања тако врућег питања. Можда нико. Али актуелно мишљење премијера Косова остаје да ниједна од суседних земаља Србије није безбедна од њеног напада све док не уђе у ЕУ и НАТО. Хрватска је већ ушла у НАТО и ЕУ, па ове претње из Београда мало забрињавају Загреб. Црна Гора и Северна Македонија приступиле су НАТО-у и већ су дошле под сигурносни кишобран алијансе. Али Косово и Босна и Херцеговина су и даље веома рањиви. Ту ситуацију највише провоцирају промосковске политичке снаге.
- Још једна годишњица успостављања парламентаризма у Црној Гори
Скупштина Црне Горе обељежила је 117 година од успостављања парламентаризма у земљи. Међутим, на пријему који је организовао председник парламента Андрија Мандић нису присуствовали амбасадори земаља чланица ЕУ и већине земаља чланица НАТО. Ту су били само амбасадори Русије, Кине, Палестине и Турске.
„Народе Црне Горе и Русије спаја вековно пријатељство“, рекао је председник Скупштине Андрија Мандић у разговору са амбасадором Русије у Црној Гори Владиславом Маслениковим, који је одржан прије пријема. Маслеников је честитао Мандићу избор на место председника парламента и изразио наду у блиску сарадњу.
Председник Скупштине Андрија Мандић присталица је идеологије „српског света“, која је по много чему слична агресивној идеологији „руског света“ коју промовише Путинова Москва. Прокремљанска политичка снага „За будућност Црне Горе“, на чијем је челу Мандић, постала је део владајуће политичке коалиције у земљи. То веома брине патриотске грађане земље и западне партнере. При томе, нема говора о другим политичким снагама, а пре свега о главној владајућој у земљи „Европа сад“, то је потврдио и последњи састанак председника Црне Горе са помоћником државног секретара САД О’ Брајеном. Стога су званични Брисел и Вашингтон сумњичави према будућим политичким активностима А. Мандића. А један од његових првих званичних сусрета са руским амбасадором само је појачао ове сумње. Чак ни Извјештај Европске комисије о Црној Гори није достављен шефу Скупштине Црне Горе, јер се односи на оцену политичке снаге на чијем је челу сам Андрија Мандић. Зато западни партнери чекају да виде да ли су прокремљанске снаге Црне Горе заиста спремне да спроведу евроатлантску политику земље и курс ка придруживању Европској унији. Сумње нису далеко од неоснованих. Ако подршка евроатлантском и европском интеграционом курсу Црне Горе буде одложена, земља ће се суочити са кризом власти.
