Активан рад српског руководства у првој половини маја, одмах након именовања нове Владе, прилично је импресиван. С једне стране, јасно је да Београд наставља кампању против усвајања Резолуције о Сребреници и против чланства Косова у Савету Европе. Али, с друге стране, размере међународних ангажмана сугеришу да су у току неки напреднији планови Александра Вучића.
Распоред међународних догађаја са учешћем српског руководства у првој половини маја био је заиста богат и разноврстан.
• 7-8. маја кинеска делегација од 400 људи на челу са председником Си Ђинпингом посетила је Београд. Посета је резултирала споразумом о „заједничкој будућности“ Кине и Србије, који су потписали председник Александар Вучић и председник Си Ђинпинг, и скоро 30 других меморандума и споразума.
„Република Србија и НР Кина прелазе са стратешког односа, на који смо успели да подигнемо наше билатералне односе, на заједничку будућност наше две земље. Ово је највиши облик сарадње два народа“, нагласио је председник Србије.
• Председник Вучић, председница Брнабић, премијер Вучевић и више министара учествовали су 9. маја на свечаном пријему поводом Дана Европе, који је у Београду организовала Делегација ЕУ.
Вучић истакао да је избор европског пута стратешка одлука за Србију.
• Министар спољних послова Марко Ђурић састао се 9. маја у Београду са амбасадором САД Кристофером Хилом. Јачање сарадње са САД један је од приоритета спољне политике Србије, рекао је шеф српске дипломатије.
• Потпредседник Владе Србије Александар Вулин, министри Ненад Поповић, Немања Старовић, Милица Ђурђевић Стаменковски и Никола Селаковић учествовали су 9. маја у проруском пропагандном маршу „Бесмртни пук“, организованом у Београду.
Министарка за породицу и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да српско-руско пријатељство нико не може да наруши.
• Министар спољних послова Марко Ђурић састао се 10. маја са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком. Шеф Министарства спољних послова Србије је на састанку упознао руског дипломату са спољнополитичким приоритетима нове владе, изразивши наду да ће односи две земље наставити да се развијају у духу традиционалног пријатељства, међусобног уважавања и стратешког партнерства.
• Председник Србије Александар Вучић састао се 13. маја са комесаром за проширење ЕУ Оливером Вархељијем. Вучић је након састанка напоменуо да ће земља наставити да се припрема за чланство у ЕУ. Председник Србије је такође изразио наду да неусаглашеност српске спољне политике са политиком ЕУ неће представљати препреку на том путу.
• Председник Вучић се 13. маја у Београду састао са првом дамом Украјине Оленом Зеленском и министром спољних послова Дмитром Кулебом.
„Разговарали смо и договорили се о унапређењу билатералних односа“, рекао је Вучић после разговора са Кулебом.
Украјински министар се састао и са премијером Србије Милошем Вучевићем, председницом Народне скупштине Аном Брнабић и министром спољних послова Марком Ђурићем.
• Председница Скупштине Ана Брнабић разговарала је 13. маја са амбасадором Русије у Београду Александром Боцан-Харченком о могућим облицима парламентарне сарадње две земље.
• Председник Вучић се 14. маја састао са амбасадором Русије Александром Боцан-Харченком и изразио захвалност Русији на чврстом ставу по питању територијалног интегритета и суверенитета Србије.
• Премијер Милош Вучевић примио је 14. маја амбасадора САД Кристофера Хила, изразивши уверење да ће се успешна сарадња две земље наставити.
• Председник Србије Александар Вучић састао се 15. маја са подсекретарком САД за јавну дипломатију и јавне односе Елизабет Ален, са којом је разговарао о питању јачања билатералних односа.
• Премијер Милош Вучевић састао се 15. маја са руским амбасадором Александром Боцаном Харченком како би изразио захвалност Русији на чврстом ставу о територијалном интегритету и суверенитету Србије.
Овај временски оквир би се могао проширити на друге датуме и догађаје, али наведено раздобље је најинформативније. У ствари, ови састанци са страним лидерима и званичницима у потпуности су одражавали актуелну вишевекторску политику Београда. Реч је о традиционалном балансирању Србије између Истока и Запада. Међутим, у овом случају, најновији међународни ангажмани Београда су манифестација недвосмисленог и јасног курса власти Србије да промовише своје тренутне, тактичке интересе.
Ови укључују
• Блокирање приступања Косова Савету Европе,
• Противљење усвајању Резолуције о геноциду у Сребреници на Генералној скупштини УН, и
• Стварање темеља сигурности да одбијање усклађивања са европским санкцијама против Русије неће зауставити европску интеграцију Србије.
Током последњих састанака, српски лидери су о томе говорили некада директно, а некада прикривено. У неким случајевима је и сама чињеница преговора са страним делегацијама била манифест као такав – порука свету.
Пре свега, ово је била прва посета Србији високе украјинске делегације од потпуне инвазије Русије на Украјину.
У свом програмском говору пре именовања, премијер Милош Вучевић је истакао да Србија Русију и Украјину сматра пријатељским народима. Дочек представника Кијева на највишем нивоу требало је да покаже да то нису биле само речи.
Могуће је да је Београд уверен да ће пријатељство или бар успостављени контакти са Кијевом и хуманитарна помоћ Украјинцима макар делимично нивелисати оптужбе за проруски курс Србије и послужити као „опрост” од могуће „казне”. због неувођења санкција Русији.
Такође, Београд покушава да ублажи природну љутњу Москве због таквог ангажмана, одржавајући паралелно низ састанака са руским амбасадором. Судећи по последњим изјавама високих руских званичника, ово заправо функционише.
Међутим, обнављање контаката Београда и Кијева има неколико димензија.
Јасно је да српске власти покушавају да придобију што више савезника у својој борби против уласка Косова у Савет Европе и усвајања Резолуције Генералне скупштине УН о Сребреници.
Пре рата, Украјина, која је такође дуго покушавала да балансира између Истока и Запада, била би скоро стопостотно на страни Србије у овим питањима. Сада одлука Кијева није толико очигледна, па је Београд морао да предузме хитне кораке да дочека Украјинце како би покушао да добије њихову подршку.
Што се тиче мотивације Кијева, она је такође вишеслојна. Посматрачи на Балкану су већ приметили да је главни интерес којем Украјина тежи куповина оружја. Међутим, ни прва дама ни министар спољних послова не могу се сматрати кључним преговарачима о питањима наоружања.
Чини се да је украјинско руководство – баш као и српско – одлучило да међусобна подршка територијалном интегритету може бити основа за контакте, иако ограничене. Хуманитарни правац који надгледају супружници председника са обе стране је идеалан за овај циљ.
Међутим, постоји још једна димензија недавних међународних ангажмана српских власти – изгледа да је Вучић одлучио да своје искуство балансирања и мултивекторности искористи за посредовање у мировним преговорима. Постоји верзија према којој је српски лидер предложио да Београд послужи као платформа за преговоре Москве и Кијева. Није искључено да кинеска мировна иницијатива уврсти такав предлог, а о томе би се могло разговарати иза затворених врата током посете Си Ђинпинга.
Међутим, све су то гласине док се не потврде званично.
Једно се, са стопостотном сигурношћу, може рећи – Србија је у актуелној политичкој сезони одлучила да постане истакнути актер не само у регионалној, већ и у глобалној геополитичкој арени. Резултате ових напора Вучића и његовог тима видећемо у блиској будућности, када дођемо до анализе резултата гласања ГС УН и СЕ, и нешто касније – када будемо проценили утицај председавања Мађарске на напредак Србије у европским интеграцијама.
