Председник Републике Српске Милорад Додик недавно је рекао да себе види 2030. године „у првом мандату председника самосталне РС“, позвавши грађане да „одржавају њега и његове политике“. Додик је почео да говори о стварању заједнице српских држава, у којој би биле Србија, Република Српска и Црна Гора. Председник РС је досљедан у својој реторици у вези са отцепљењем РС од 2008. године, али се она интензивирала након почетка руске агресије на Украјину. Због оваквих изјава Додик је стављен на листу санкција САД и Велике Британије. Ћамил Дураковић, потпредседник РС, каже да је Додик постао неозбиљан и према себи и према онима који га подржавају, те да даје утопијске изјаве: „Данас говори о почетку преговора о уласку у ЕУ, а онда за неколико дана даје изјаву да се нада да ће постати први председник независне РС.” Истовремено, Зоран Вулетић, председник Грађанског демократског форума, сматра да Европа не пружа довољну подршку Босни и Херцеговине и да је направила велике грешке, додајући да европске институције не показују довољно одлучности у провођењу међународних одлука у вези са Босном и Херцеговином. „Када би ЕУ, САД и високи представник одлучно проводили одлуке међународних судова, било би много мање проблема у БиХ, а Додик би био одговоран за распад државе, политику која је изазвала претњу ратом, задирање у суверенитет, ширење мржње и невиђену корупцију и мафијашке везе, тврди Вулетић. Напомиње да је Кремљ Додику наредио да отвори нови, балкански фронт, који је Русији преко потребан, а како је његов украдени новац на рачунима у Москви, спреман је да цео регион гурне у нови вихор рата како би задржао опљачкана средства, рекао је Вулетић. Он додаје да Додик више не може опстати ни економски ни демографски, а само је питање међународне воље када се та чињеница утврди. Истовремено, „ако Додик крене у рат, онда, наравно, планира да увуче Србију у овај сукоб”. Али то не би био само крај Додиковог постојања, већ би угрозио и постојање саме Србије“, сматра Вулетић и додаје да није сигуран како је председник Србије Александар Вучић свестан такве опасности.
Председник Републике Српске изјавио је да „Запад сања да изведе операцију Олуја на северу Косова, како би Срби постали маргинална мањина до које нико не брине, као што Брисел сања о операцији Олуја у Босни и Херцеговини против Републике Српске.“ Истовремено је нагласио да се ситуација променила и да такве ствари не би препоручио.
Тако је М. Додик провокативно почео да упоређује позиве западних политичара на суздржаност као претњу извођењу операције „Олуја“, која је војно-оперативна операција Хрватске војске изведена у августу 1995. године, која је довела до ослобођења највећег дела привремено окупираних територија Лике и северне Далмације, која су била под влашћу сепаратистичке творевине „Републике Српске Крајине“, коју је из Србије подржавао режим Слободана Милошевића, као и делимично војска босанских Срба. Ово је апсолутно нетачно поређење господина Додика и он то добро зна, али манипулација је изгледа већ постала суштина његове политике и начина вођења политичких расправа. Иначе, управо су западни савезници дали ултиматум руководству у Загребу да одмах прекине операцију када хрватске трупе дођу до предграђа Бањалуке и буду спремне да заузму овај град. Запад је тај који је спасио босанске Србе од таквог понижења. У истом духу, Додикова изјава да је косовски премијер Аљбин Курти „израз западног дела међународне заједнице који жели блицкриг на северу Косова, да Срби постану маргинална мањина о којој нико не брине. То је план Брисела, Лондона, Њујорка и Берлина, иако то никада неће потврдити“. У терминологији се појавио термин „блицкриг“, а то је план за напад и окупацију Совјетског Савеза од стране Хитлерове Немачке. тј., Хитлерова Немачка је садашњи колективни Запад, а Стаљинов Совјетски Савез, који је узгред почео са Трећим рајхом Други светски рат нападом на Пољску, то су Срби на Балкану. Из оваквих поређења постаје јасно да је низ провокативних текстова за Додика припремају у Москви, где је кориштење лажи и искривљених чињеница део државне политике Кремља.
Још једна историјска манипулација која је могла бити припремљена искључиво у Москви је да је било нормално да Немци уједине Источну и Западну Немачку и зашто то нису смеле Србија и Република Српска, пошто су један народ. „Каква је разлика што су Немци супериорна раса, а ми нисмо?“, реторички пита Додик. Наравно, Република Српска никада није била посебна држава, чак и као ентитет постоји тек од 90-их година прошлог века. Источна Њемачка је имала за главни град велики део Берлина, који је дуги низ векова био симбол њемачке државности, а ево и Републике Српске са Бањалуком, која никада није била искључиво српски град. Српски шовинисти су одатле 1992. протерали овдашње Хрвате и Бошњаке. Томе је свједочио и сам М. Додик, али из неког разлога помиње расизам у европској политици. Бања Лука је четири века била у саставу Османског царства, а од 1867. до 1918. године у саставу Аустроугарске. Босански Срби у саставу аустроугарске војске борили су се против Србије у многим ратовима, јер су годинама служили аустријским царевима као чувари граница монархије. И овде је упрошћено поређење Републике Српске са Источном Њемачком М. Додика једноставно непознавање историје и презир према европској прошлости. Али Додика то не брине, он храбро изјављује да ће његова странка побеђивати на изборима још 25 година. Очигледно, ово је тачно онолико колико М. Додик још жели да живи физички, очигледно желећи да буде лидер РС све ово време.
Амбициозно јесте, али да ли је реално – показаће време, па и наредне године.
