Турски генерал Озкан Улуташ преузео је команду над међународним мировним снагама на Косову. На свечаности одржаној у команди Кфора у Приштини, италијански генерал Анђело Ристуча предао је дужности Улуташу. Догађају су присуствовали и командант Здружених снага НАТО-а у Напуљу Стјуарт Манк, високи званичници Косова и представници међународне заједнице на Косову. Промена команде НАТО мисије на Косову долази у тренутку када су тензије значајно порасле након убиства косовског полицајца Африма Буњака у нападу наоружане групе локалних Срба у селу Бањска у општини Зубин Поток на северу Косово.
Турска је на другом месту међу 27 земаља које имају своје војнике у саставу Кфора. Мисија Кфора на Косову покренута је 12. јуна 1999. године Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, а у њој учествује око 4.500 војних лица из 27 земаља, укључујући 21 државу чланицу НАТО-а и 6 земаља које нису чланице Алијансе. Италија је 10. октобра прошле године преузела команду над Кфором од Мађарске, а сада је та улога прешла на Турску. Министарство одбране Турске саопштило је да је Кфор једна од најважнијих мисија за одржавање мира и стабилности на Балкану. И сама Турска је укључена у ову мисију од њеног почетка. Уз додатне оперативне снаге, то је једна од окосница ове мисије. Турска има јаке културне и историјске везе у региону и сматра мисију КФОР-а веома неопходном с обзиром на њену кључну улогу у очувању мира. Анкара је најавила наставак подршке мандату мисије.
Треба запамтити да је максимални број Кфора достигао 50.000 војника. Група КФОР-а се у почетку састојала од четири мултинационалне бригаде, од којих је свака имала свој сектор одговорности. Ове снаге су 2005. године трансформисане у пет оперативних праваца. До септембра 2012. бројност групе је смањена на 5.000 војника и официра.
У септембру 1999. године, руски мировњаци су били умешани у најкрвавији инцидент од почетка операција Кфора, убивши тројицу Срба који су отворили ватру на њих. 2003. године руски контингент (650 војника) је повучен са Косова. Главни разлози за повлачење руских трупа били су, према званичној Москви, недостатак стварних интереса на Балкану и финансијске тешкоће. Међутим, после другог реизбора Владимира Путина на место председника Руске Федерације 2004. године и раста светских цена енергената, чија продаја значајно допуњује буџет Руске Федерације, Москва је нагло променила курс и почела политику интервенисања у унутрашње ствари суседних земаља и држава из бившег СССР-а и поново је активна на Западном Балкану у циљу јачања свог присуства у пословима земаља региона. Кремљ се клади на снаге спремне да поново покрену рат у региону, па се радикалне групе и шовинистичке организације у Србији окрећу систематском финансирању из Москве. Није искључена ни умешаност Русије у последњу крваву провокацију на северу Косова. Решавање сукоба великих размера на Западном Балкану у потпуности одговара њиховим намерама да дестабилизују ситуацију у региону, што се, захваљујући акцији Кфора и полицијске мисије ЕУ, ипак може избећи.
Акције Хамаса биле су циљаније и масовније од терориста у Бањској, а свуда, како на Косову, тако и у Израелу, осећа се провокативни рукопис руских специјалних служби, који локално становништво увлаче у широки оружани сукоб. У Израелу је било могуће извршити колосалну провокацију захваљујући већем унутрашњем палестинско-израелском непријатељству и присуству велике терористичке групе спремне на сваку авантуристичку акцију. Обим провокације у Бањској је неупоредиво мањи, али се не може искључити да ће Москва поново покушати да започне оружани сукоб прилично високог интензитета на Косову. Али НАТО трупе и полиција ЕУ су стациониране на Косову, што је озбиљна препрека за Кремљ да одигра крвави сценарио. КФОР је на опрезу у интересу мира и стабилности и значајан је фактор у обезбеђивању безбедности на Косову у целини, тачније на његовом северу. Одређене политичке снаге у Београду су схватиле бесмисленост оружане интервенције Србије у пословима севера Косова, па траже да се безбедносне функције на овој територији пренесу са локалне полиције на Кфор, очигледно као прихватљивије за смирено понашање локални Срби. Али Брисел и Вашингтон одлично разумеју да је реч о безбедносној изолацији севера од целог Косова, што се може сматрати кораком ка одвојеном постојању без организационог и политичког управљања са стране Приштине. Стога је руководство КФОР-а више пута истицало да пружа помоћ у одржавању безбедности косовским структурама за спровођење закона без намере да их замени. КФОР остаје симбол мира и безбедности на Косову.
