Прва званична посета Володимира Зеленског Србији постала је значајан догађај и то не само у односима између Кијева и Београда, већ и за цео регион Источне и Југоисточне Европе. Генерално, значај посете треба посматрати као опрезно зближавање у којем је свака страна настојала да оствари своје интересе.
Разговори у Београду нису елиминисали сва неслагања, и то углавном мање она везана за односе Србије са Русијом. Ипак, може се сматрати да је задат најављени „шамар Русима“ који је Кијев предвидео.
Након разговора, обе стране су објавиле намеру да продубе сарадњу у економији и на пољу европских интеграција. Истовремено, међутим, детаљи о питању војне сарадње остали су недоступни за јавност.
Пут за Београд
Посета украјинског председника Београду припремана је већ дуже време. Још у мају су се појавили медијски извештаји о томе да се очекује да ће Володимир Зеленски посетити Србију. Украјинска делегација је тада заиста посетила Београд, али су је чинили представници владиног економског блока. Након њихове посете, потписана је Заједничка изјава о наставку преговора о закључивању Споразума о слободној трговини између влада Украјине и Републике Србије.
У јулу је председник Врховне раде Украјине, Руслан Стефанчук, посетио Београд на првој Конференцији председника парламената земаља кандидата за Европску унију. Нови формат је заједничка украјинско-српска иницијатива усмерена на размену искустава земаља кандидата на њиховом путу ка ЕУ.
Ове посете се могу сматрати припремама за председничку: Кијев и Београд су покренули конкретну сарадњу у два правца — економија и европске интеграције.
Посете председника Србије, Александра Вучића, Украјини ради учешћа на Самиту Украјина–Југоисточна Европа, прошле године у Одеси и ове године у Кијеву, створиле су политичку основу за даљи развој билатералних односа и интензивирање контаката на највишем нивоу.
Током посета Украјини, и Вучић је, такође, нагласио развој економске сарадње и европских интеграција, а значајну пажњу је посветио и хуманитарној помоћи. Актуелна посета Зеленског Србији потврдила је да ће се билатерална сарадња развијати управо у овим раније најављеним правцима.
Економија, хуманитарна помоћ, европске интеграције
Након разговора у Београду, између осталог, постигнут је договор о наставку рада на споразуму о слободној трговини, а најављено је и потписивање документа, које ће се десити највероватније касније ове године.
Поред тога, Србија је најавила да ће Украјини пружити хуманитарну помоћ у области медицине, кроз испоруке лекова, и у области енергетике, издвајањем 2 милиона евра за подршку енергетском систему Украјине, посебно током зимског периода.
На завршној конференцији за новинаре разматране су и европске интеграције. Судећи по Вучићевим изјавама, он је прилично песимистичан у погледу приступања и Србије и Украјине ЕУ. „Као председник Србије и као политички ветеран, тренутно не видим могућност, пре свега за Србију, … да ускоро постане чланица Европске уније из бројних политичких разлога“; „ја не верујем у то, да будем сасвим отворен, да ће сви Европљани да буду благонаклони ни према украјинском чланству“, рекао је.
По његовом мишљењу, добра алтернатива пуноправном чланству у даљој будућности је идеја, коју су предложили он и албански премијер Еди Рама, о постепеној интеграцији и приступању ЕУ без права вета. Овај приступ предвиђа приступ јединственом тржишту и Шенгенској зони у ранијим фазама, уз ограничавање политичког утицаја нових чланица. „Сматрам да је ово важно за наш регион и рекао сам председнику Зеленском да би то било важно и корисно и за Украјину, Молдавију и друге источне земље. Мислим да је то реалност“, изјавио је Вучић.
Слон у соби
Главни „слон у соби“ током посете било је питање сарадње између Кијева и Београда у војној сфери.
Пре посете, медији су извештавали о плановима за успостављање производње дронова у Србији, при чему се очекује да Украјина пројекту допринесе својим стручним знањем, а Уједињени Арапски Емирати да обезбеде финансирање. Није било потврде ове информације, али је прича о „фабрици дронова“ брзо постала веома раширена.
Покретање заједничке српско-украјинско-емиратске производње војне робе могло је постати права сензација и главна вест која је проистекла из посете украјинског председника, али се то није догодило. На завршној конференцији за новинаре, Вучић је нагласио: „У септембру ћемо овде отворити фабрику за производњу дронова, али заједно са Израелцима — то радимо са израелским партнерима.“
Након разговора није било вести ни о другом аспекту војне сарадње између Београда и Кијева — индиректном снабдевању украјинске војске српском муницијом преко трећих земаља. На заједничкој конференцији за новинаре са Зеленским, Вучић је нагласио: „Данас нисмо разговарали ни о каквој војној сарадњи.“
Ипак, упркос изостанку било каквих вести на ту тему, у Украјини је широко распрострањено мишљење да сарадња у испоруци муниције постоји, да је обезбеђивање њеног наставка био главни циљ Зеленског током посете Србији и да је тај циљ наводно постигнут. За сада су, међутим, то само процене стручњака и новинара.
„Шамар Русима“
Још један циљ путовања украјинског председника у Србију, како је незванично истакнуто у Кијеву, била је намера да се Русима зада симболичан „шамар“. Може се рећи да је овај план спроведен у дело.
Проруске снаге у Србији су саму чињеницу да је Зеленски у посети Београду доживеле као велики антируски потез.
Стотину српских јавних личности, академика и уметника који традиционално подржавају политику Кремља потписали су отворено писмо протестујући против прве званичне посете украјинског председника.
Навијачи београдског фудбалског клуба Црвена звезда, чији је генерални и насловни спонзор од 2010. године руска државна компанија „Газпром“, организовали су на стадиону демонстрацију. Носили су руске заставе и транспаренте са увредљивим порукама о украјинском лидеру.
Ипак, упркос отпору проруских кругова, Вучић је изразио јасну и недвосмислену подршку територијалном интегритету Украјине. „Србија, и ја као њен председник сам истакао да подржавамо Повељу Уједињених нација и резолуцију Уједињених нација, а то значи територијални интегритет свих земаља чланица УН. То такође значи територијални интегритет Украјине. … Ми ћемо наставити да водимо такву принципијелну политику и по том питању не постоји никакво ‘али’“, нагласио је на завршној конференцији за новинаре.
Вучић је и раније давао сличне изјаве, али у Београду су оне изнете у контексту топлог пријема који је уприличен украјинском председнику. У том контексту, изјава српског лидера деловала је као још чвршћа и недвосмисленија порука Москви да Србија није спремна да призна украјинске територије које је Русија анектирала/окупирала као припадајуће Русији. Другим речима, упркос свом „пријатељству са Русијом“, садашње српске власти неће подржати руску агресију против Украјине.
Међутим, Београд такође нема намеру да радикално промени свој спољнополитички курс или да усвоји недвосмислено проукрајински став. Вучић, који је мултивекторски приступ учинио заштитним знаком своје спољне политике, након одласка Зеленског активно је настојао да убеди домаћу публику и, очигледно, Москву у своју намеру да настави да води „самосталну и независну“ спољну политику и гради мултивекторске односе, укључујући и односе са Русијом.
„Ја нећу да служим никоме. Ни Енглеској, ни Немачкој, ни Америци, ни Русији. Служим само Србији“, рекао је српски председник новинарима два дана након посете Зеленског, одбацујући тврдње својих противника да су српске власти прешле „на другу страну“. „Ми нисмо прешли нигде. Ја сам уложио цео свој живот и борио се цео свој живот да би Србија водила самосталну и независну политику“, нагласио је.
Значајно је да су руски медији ову Вучићеву изјаву пренели под насловима попут „Србија није стала на страну Украјине против Русије“, настојећи да неутралишу негативан ефекат интензивирања сарадње између Београда и Кијева.
Косовско питање
Питање потврђивања територијалног интегритета било је важно не само за Украјину, већ и за Србију.
Одговарајући на питање новинара јавног сервиса Србије, Радио-телевизије Србије (РТС), „Да ли Србија и грађани Србије могу да рачунају на то да ће Украјина одржати чврсту политику непризнавања једнострано проглашене независности Косова?“, Володимир Зеленски је изјавио да став Украјине „о једнострано проглашеној независности Косова остаје непромењен“.
У својим каснијим коментарима, Вучић је издвојио потврду непризнавања Косова од стране Украјине као један од важних исхода посете Зеленског и један од успеха српске спољне политике. Ово питање је такође било у главном фокусу објава српских провладиних медија.
Истовремено, украјинска дипломатија сада мора да се позабави тешким задатком обнављања поверења Приштине и Тиране, без негативних последица по српски пут њене спољне политике.
Као што је добро познато, Косово је доследно подржавало Кијев од првих дана руске агресије. Кијев се сада суочава са оштрим критикама Приштине. Албанско Министарство за Европу и спољне послове такође је издало критичку изјаву у којој је коментарисало коментаре које је Зеленски изнео у вези са Косовом током посете Београду.
Председник Одбора за спољну политику украјинског парламента, Олександар Мережко каже да су аргументи против признања Косова од стране Украјине углавном повезани са забринутошћу да би Русија могла да искористи Косово као преседан за окупацију украјинских територија, са подршком Србије територијалном интегритету Украјине и, донекле, са снабдевањем Украјине српском муницијом. Како наводи, он лично је скептичан према овим аргументима; штавише, по његовом мишљењу, признавање Косова не би кршило међународно право. Истовремено, Мережко верује да би се косовско питање могло вратити на политичку агенду у Кијеву након завршетка рата.
***
Посета Зеленског Београду учврстила је тренд ка активнијем дијалогу између Украјине и Србије, али га није трансформисала у стратешко партнерство. Стране су дефинисале конкретне области сарадње – од трговине и хуманитарне помоћи до међусобне подршке на путу ка ЕУ. Питање војне сарадње остало је ван домашаја јавности. Иако се о овим питањима није званично разговарало, не знамо са сигурношћу да ли су постигнути било какви споразуми у овој области.
Главно достигнуће и за Кијев и за Београд било је међусобно потврђивање подршке територијалном интегритету. Истовремено, српске власти настављају да одржавају свој вишевекторски курс и дистанцирају се од јасно изнесеног проукрајинског става.
За Кијев, даљи успех у односима са Србијом зависиће од способности да комбинује развијање односа са Београдом са очувањем односа поверења ка земљама у региону које су благонаклоне према Украјини.
Аналитичка група CWBS-а
